Данас се слави рођење светог Јована Златоустог, некадашњег цариградског патријарха, великог светитеља и реформатора који је познат и као најчувенији проповедник у историји цркве.

Јован Златоусти рођен је у Антиохијии 347. године. Уз благослов апостола, замонашио се по смрти родитеља. Као ђакон написао је чувено дело "О свештенству", а као свештеник посветио се проповедничкој служби.

Године 397. године изабран је за епископа цариградског, престонице тадашњег Источног римског царства. Иза њега остала су драгоцена дела беседа и тумачења Старог завета, света литургија која по њему носи име.

Био је велики борац против јеретика, због чега је прогнан у место Коман у Јерменији, где је умро на Крстовдан 407. године. Његове свете мошти пренете су у Цариград 438. године, 1204. у Рим, а осам векова касније поново у данашњи Истанбул.

Убраја се у Света три јерарха, који се, по новом календару, празнују 12. фебруара.Надимак Златоусти добио је због својих реторичких способности.

Сматра се једним од најученијих светитеља, па се верује да на данашњи дан ваља прочитати макар део неке књиге. По обичајном календару, жене данас не би требало да у руке узимају вуницу, конац или игле. Слави се и као крсна слава.

Српска православна црква и њени верници данас прослављају Митровдан, празник  посвећен Димитрију Солунском. У црквеном календару дан обележен црвеним словом и прилика за сусрет са најмилијима за славском трпезом.

Митровдан спада у ред непокретних или стајаћих празника, што значи да је увек истог датума. У српском народу једна је од већих слава и дан одржавања заветине у многим местима.

Димитрије је рођен у Солуну у 3. веку нове ере, где је постављен на очево место за војводу. Задатак му је био да прогони хришћане. Међутим, он их је штитио и зато био осуђен на смрт. Римски војници изболи су га копљима почетком 4. века.

Према једном тумачењу, мученик је погубљен у римском Сирмијуму, данашња Сремска Митровица, након чега су његови остаци пренети у Солун. Приче даље кажу да је Димитријев гроб одисао босиљком и смирном, те је зато назван Мироточиви.

Светог Димитрија, поред Грка, славе и Руси и Срби. Код Руса је његов култ почео да се шири још у 12. веку, изабран је за заштитника Сибира, а његов празник је један од највећих празника у Руској цркви.

У нашој земљи посвећено му је више од 120 храмова. Сремска Митровица га нарочито прославља, а на њеном грбу налази се од 1388. године.

Солунски хришћани тајно су сахранили Димитрија, на месту његовог гроба касније је подигнута црква и проглашен је заштитником града Солуна, штитећи град од земљотреса, болести и опсада.

Како бележи један запис и Свети Сава Српски обишао је Солун да се поклони овом светом великом чудотворцу и целива његову часну руку.

Данашњи празник је био прилика нашим суграђанима да посете цркву, прережу своје славске колаче или, пак, само запале свећу за здравље и помоле се овом светитељу.

"Свим верницима честитам празник Светог Димитрија. Прославићу у духу православља, превасходно трпезом љубави и свако ко је пошао, добродошао је. Нека буде у славу Божју."

"Данас не славим, али сам дошао да упалим свећу и помолим се свецу."

"Верујућа сам и у овим тешким временима мислим да нам је само још вера остала."

"Ово је моја крсна слава и мени значи пуно. Религиозан сам, поштујем цркву, поштујем Бога. Постио сам и причестићу се.''

"Данашњи дан је један од већих празника што се тиче наше православне вере. И за све празнике треба народ што више да се интересује. Данас не славим, али знам многе људе који славе данашњи Митровдан и нека им је срећна слава"

Према броју хришћанских верника који прослављају Светог Димитрија, Митровдан се налази на петом месту свих великих слава у Србији. И како веровање каже, уколико на данашњи дана пада снег то значи да је Свети Димитрије дошао на белом коњу. Ако је небо ведро, предстоји нам оштра зима, уколико је време облачно, онда нас очекује једна топла зима.

Срећна слава свима који славе!

 

 

 

Српска православна црква и верници славе празник посвећен Преподобној мати Параскеви, у народу познат као Света Петка.

Овој светитељки, верници се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља.

Света Петка је рођена у Епивату, код града Каликратије у Малој Азији, при крају 10. или почетком 11. века.

Потицала је из имућне и побожне породице.

Замонашила се после смрти родитеља у цркви Свете Софије у Цариграду, где је добила име Параскева.

Према предању, многе године провела је у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу.

Предање даље каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову.

Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.

На њеном гробу, каже легенда, догађала су се чуда.

Бугарски цар Јован Асен 1238. године, према једнима је отео, а према другима једноставно пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново.

Кад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.

Кнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану.

Султан Сулејман Други пренео је мошти свете Параскеве 1521. године у Цариград.

Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу који их је пренео у Јаши и положио у Цркву Света три јерарха, где су и данас.

Света Петка сматра се заштитницом жена, болесних и сиромашних.

Верници јој се често моле за помоћ и спас од болести и других животних невоља.

Поштују је и неки нехришћански народи на истоку.

Поред храмова ове светице, често се налазе извори воде која лечи све који је узимају са вером у Бога и љубављу према овој светитељки. 

 

 

Православни верници славе Покров Пресвете Богородице. У нашем народу овај празник нарочито славе жене, посте и верују да ће лакше да рађају и подижу децу.

На данашњи дан 911. године, за време цара Лава Мудрог, Света Дева Марија током службе јавила се окупљеном народу на молитви у Богородичиној цркви у Цариграду. 

У четвртом часу свеноћног бденија, верници су угледали Пресвету Мајку Божију са раширеним омофором, односно покровом на рукама, којим је покрила све присутне, дајући знак да под своје окриље узима све који верују у њу и њеног сина.

Тако је уведен празник, у народу познат и као Покровица, који прослављала Богородицу као покровитељку и заштитницу хришћанског рода, која моли Господа за милост према грешнима.

Празник заступнице људи пред Творцем поштују сви, а жене, по обичајном календару, данас не би требало да раде никакве тешке физичке послове.

Младе жене посебно се моле Богородици, заштитници свих жена, посебно породиља и мајки.

Пећка Патријаршија прославља Покров Пресвете Богородице као своју славу.

Традиционални су вашари у Ариљу, Сокобањи, Јагодини, Лесковцу, Крупњу и Рашкој, али су неки ове године, због пандемије, отказани.

 

Данас је Преображење Господње, један од осам великих Христових празника.

Према народном предању, почињу да се преображавају и гора и вода, најављујући скору јесен.

Преображење је посвећено Христовом преображењу на гори Тавор, када је најављено страдање и слава сина божијег. 

Једнога дана, треће године проповеди на земљи, Исус на молитву поведе апостоле Петра, Јакова и Јована на гору Тавор. 

Док се молио, његово лице се измени и засија као сунце, а одећа постаде сјајна и бела као снег, каже Библија.

Тако се он преобрази пред њима, чиме се први пут божанска природа Исусова учинила видљивом.

На икони Преображења представљен је Исус на гори, окружен светлошћу, са Илијом и Мојсијем, док тројица апостола уплашени леже на земљи.

Преображење Господње је у православљу познато и као љетње Богојављење, јер су се и тада, отворила небеса и зачуо глас Бога Оца.

Верује се да се, уочи празника, на небу отварају "Божја врата" на којима се појављује сам Господ и испуњава жеље.

Преображење увек пада у време Госпојинског поста.

Зато је празнична трпеза увек посна, обогаћена рибом и вином.

У црквама, на крају светих литургија, освештава се грожђе. Бројни су храмови посвећени овом празнику, у многим местима одржавају се вашари.

На Преображење се преображава лист у гори и камен у води, лишће почиње да жути и опада, а вода бива хладнија.

На Преображење се и небо, у глуво доба ноћи, три пута преображава.

 

 

 

Страна 1 од 9

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У изради план Генералне регулације зоне 3 - Доње Врање - Радио Телевизија Врање https://t.co/LFC4wbqWjz via… https://t.co/erBIQ5QyeX
Школарци дођите у Библиотеку, стигли су најпопуларнији наслови - Радио Телевизија Врање https://t.co/rAMGpTDivc via… https://t.co/XQVaSK6pKJ
Сусрети села открили младе таленте - Радио Телевизија Врање https://t.co/vmZrSEGSeD via @tripplesworld https://t.co/xcpEGaVx5f
Follow RTV Vranje on Twitter