Трећи празник у низу који празнујемо у част крштења Исуса Христа у реци Јордан је празник посвећен Претечи и Крститељу Светом Јовану, који је по предању крстио Сина Божијег, Исуса Христа. Многи домаћини овај празник славе као крсну славу.

Након Крстовдана и Богојављења православни верници данас празнују Претечу и Крститеља Светог Јована. Називамо га Крститељем јер је, по верском учењу, крстио Исуса Христа, а Претеча зато што је најављивао Христов долазак. Свети Јован се празнује више пута у току године.

''Он је последњи пророк старог и први пророк Новог завета, који се само придружио оној плејади великих старозаветних пророка који су најављивали рођење Христово,'' каже свештеник Небојша Стојадиновић.

Јован Претеча, који је крстио Христа у реци Јордану, живео је у пустињи као испосник. Хранио се пустињским биљем и дивљим медом. Пошто је Јован Крститељ прекорео цара Ирода за женидбу са својом снахом, царица Иродијада га је мрзела и наговорила је цара да одсече главу светом Јовану. То је он и учинио, погубивши овог највећег човека рођеног од жене, како за њега каже сам Спаситељ, и највећег пророка. Његове мученичке смрти ми се сећамо на дан Усековања главе светог Јована Крститеља септембра. Данашњи празник у календару је обележен црвеним словом.

 

Данашњи празник обележава се у спомен на догађај када је Свети Јован крстио Исуста Христа у реци Јордану. 

Први пут, остварено је Свето Тројство - у Божјем гласу са неба који рече: "Ово је Син мој", крштењу Сина Божијег у реци и Светом духу који је у облику голуба слетео на Христа.

Многи народни обичаји и веровања се односе на Богојављење.

На овај дан освећује се вода која се носи кући и пије ради здравља и просвећења душе и тела.

Сматра се лековитом и заштитом од нечистих сила и чува се у кућама до следећег великог водоосвећења.

Хришћанство учи да се богојављенска водица никада не квари, јер у њој пребива сила Духа Светога.

Данас се поздравља речима: "Бог се јави" или "Христос се јави", а отпоздравља са "Ваистину се јави".

Без обзира у који дан падне, на Богојављење се никада не пости.

"Некрштени дани", започети на Божић, завршавају се са овим даном.

По обичајном календару, данас почињу дани погодни за венчања.

Пливање за Часни крст и вађење крста из река и језера обичај је који се одржава у многим нашим крајевима.

Ове године изостаће у многим местима због лоше епидемијске ситуације.

Српска православна црква и верници славе зимски Крстовдан, празник уочи Богојављења, који се слави као успомена на прве Хришћане и када се строго пости.

По предању, данас се укрштају ветрови.

Празник се везује за Богојављење и крштење Исуса Христоса, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који је и крстио сина Божијег у реци Јордану.

Јесењи Крстовдан, 27. септембра по новом календару, обележава успомену на проналажење Часног Крста на Голготи на којем је разапет син Божији.

На овај дан, после литургије, у храмовима се обавља и чин водоосвећења, сутра на Богојављење, вода се освећује и ван храма, на рекама и другим отвореним местима.

Од Божића до Богојављења мрсни су сви дани, али се на Крстовдан, ма који дан од понедељак до петка био, строго пости, на води. Уколико падне у суботу и недељу, пост је разрешен на уље.

Овим постом се припремамо за празник Богојављења и за пијење богојављенске водице.

У нашем народу верује се да се вечерас у поноћ, пред Богојављење, отвара небо и Бог јавља људима.

Чека се поноћ, а тада уз молитву треба изговорити жељу.

Према народним обичајима у неким деловима Србије на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа.

Пости се строго, први пут после Божића, јер је до овог дана било разрешење због великог празника.

Зато је у српском народу остала изрека: "Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости".

По народном предсказивању времена, који ветар дува на Крстовдан, тај ветар ће најчешће дувати током године.

У Срему се говорило да се овога дана ветрови крсте (тј. укрштају, дувају један другоме у сусрет), па који надјача.

У дванаест дана, почињући од Божића а закључно с Крстовданом, огледа се дванаест месеци године која долази, па какво је време ког дана такво ће бити у месецу који том дану одговара по редоследу.

На Крстовдан су се, преносе хроничари, јели остаци бадњеданског пасуља и - спремане су пихтије.

Али како је Крстовдан посни дан, то су их јели сутрадан, на Богојављење.

 

Трећи дан Божића посвећен је Светом првомученику Стефану. Први је од седморице ђакона кога су рукоположили свети апостоли, па се назива и архиђакон.

Први је мученик за веру хришћанску, те је назван и Првомученик Стеван. Као проповедник у Јерусалиму, каменован је до смрти.

Овом свецу у нашој земљи посвећено је више од 40 храмова.

Мноштво је народних обичаја и веровања о Стевандану (или: Стефандану, Стевањдану, Шћепандану, како се у различитим крајевима каже).

Најважнији посао је изношење божићне сламе из куће. Не баца се, већ ставља у ракље воћки, пчелињак, виноград, кокошарник или привредне зграде. Верује се да штити воћњаке од града.

У Војводини, божићна слама уклања се још током ноћи, у првим минутима Стевандана. Сламу уклањају жене, ћутећи - да се не чује како одлази Божић.

Други дан Божића посвећен је Богородици, а трећи дан најрадоснијег хришћанског празника је Стевандан. За други дан Божића одлази се код пријатеља, кумова, дочекују се гости.

Православни верници Божић славе пуна три дана, а сваки има своје име. По обичајном календару, та три дана кућа се не чисти, поготово не метлом.

Први дан најрадоснијег празника православаца је Божић, други је Божји дан, посвећен Богородици, а трећи Стевандан.

Други дан Божића у Српској православној цркви посвећен је Сабору пресвете Богородице, а у народним веровањима сабирању добрих дела и мирењу.

Назива се и Божји или Средњи дан, и проводи се свечано, у знаку солидарности, милосрђа, пријатељства. Обилазе се кумови, пријатељи и комшије, примају гости.

Кажу, ко вам се нађе на кућном прагу да никако не треба да га вратите, него да га на најбољи начин угостите.

У Војводини се по традицији прежу коњи врани и бели.

Још се понегде задржао обичај коледа. Група маскираних младића обилази куће, певају коледарске песме, желећи домаћинству здравље и напредак. Понегде млади у насељу, порти или на раскршћима играју у колу, док други на тркама, на окићеним коњима, "вијају" Божић.

Невесте одлазе у свој род где остају неколико дана.

Трећег дана Божића, слави се Свети архиђакон и првомученик Стефан, кога бројне породице празнују као крсну славу.

Празновање траје до малог Божића, односно 14. јануара. Не пости се до Крстовдана. При сусрету људи се поздрављају традицоналним божићним поздравом, рукују и љубе.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Како ће млади Врањанци потрошити својих 100 евра од државе? - Радио Телевизија Врање https://t.co/kUEPv2I5qR via… https://t.co/K3f1WhVASR
Председник Вучић у Врању са избеглима из Украјине - Радио Телевизија Врање https://t.co/JhiC04WNsH via… https://t.co/kYJWlg2jA6
Малине из овогодишњег рода око 700 динара за килограм - Радио Телевизија Врање https://t.co/6d9hG5WSEo via… https://t.co/5muHCVBzMc
Follow RTV Vranje on Twitter