Православни верници данас обележавају хришћански празник Оци или Очеви који се слави у првој недељи пред Божић.

Овај празник посвећен је Очевима, празнику који заокружује породични циклус започет Детинцима пре две седмице.

Тога дана, исто као и на Mатерице, деца везују своје очеве, а они им се одвезују поклонима у виду слаткиша или сличних ситница.

Очеви, Материце и Детињци су породични празници и за тај дан домаћице припремају свечани ручак на коме се окупља цела породица.

 

Данас славимо један од највећих и најрадоснијих хришћанских празника. Материце се славе две недеље пред Божић. Према обичајима деца треба да поране и канапом, шалом, марамом или каишем на препад завежу мајку. Која је симболика Материца?

Материце су највећи хришћански празник мајки и жена у нашем народу, јединствена наша светковина.

 Као што су родитељи прошле недеље везивали децу, тако данас малишани везују своје мајке.

 Обично деца устају пре мајке и везују је док је још у кревету, али могу је везати и касније док је у неком кућном послу.

 Мајка се "брани", "запомаже", "моли" да је одвежу јер је "у великом послу", али деца не пристају док не добију "откуп".

 Откупљује се поклонима који могу бити скромни, попут бомбоне или јабуке.

 Важна је љубав и присност коју на овај празник треба да поделе сви чланови породице. Везују се и удате жене у окружењу,  комшинице, тетке, баке...

 Спрема се свечани, због Божићнег поста, посни ручак, који окупља целу породицу.

 Материце су, као некада, и данас прилика да се обрадују сиромашна или деца без родитеља. Некада су жене које имају удате ћерке без деце, одлазиле код њих у посету, носећи колаче и дарове за откупљење, ћерки материјал за хаљину, зету кошуљу.

 У дубљем, црквеном контексту, празници Детинци, Материце и Очеви не повезују само једну генерацију, него све генерације родитеља и деце уназад.

 То повезивање сеже до најдаљих, најстаријих времена библијске историје када се сећамо свих великих жена из предхришћанских и хришћанских времена.

Данас су Детинци

децембар 20, 2020

У трећу недељу пре дана рођења сина Божјег, Божића, славе се Детинци. Српска православна црква у три недеље пред Божић слави празнике посвећене породици. 

У овим припремним недељама пред Божић народни обичаји су, углавном, свуда исти.

Најпре очеви и мајке, на Детинце, у трећу недељу пред Божић, рано ујутру везују своју децу, која се дреше поклонима.

У другу недељу пред Божић, на Материце, везују се мајке, очеви на Оце, у последњу пред празник Христовог рођења.

Ово међусобно везивање и дрешење је заправо узајамни поклон љубави, који ствара празничну, свечану атмосферу у породичним хришћанским круговима.

Обичај је да се данас припреми и леп, свечани, обавезно посни ручак, око кога ће се окупити цела породица јер је ово, пре свега, празник који треба да зближи децу и родитеље.

Српска православна црква и њени верници обележавају два празника, посвећена Светом апостолу и јеванђелисти Луки и Светом Петру Цетињском, који су, иако представници две различите епохе, својим делима задужили православље.

Јеванђелиста Лука, Грк по рођењу, пре крштења незнабожац, један је од апостола. По занимању лекар, био је изузетно образован, са великим даром за сликарство.

Насликао је три иконе Богородице са Христом које су постале узор свим каснијим иконама мајке Божије, па се сматра оснивачем хришћанског иконописа.

Сматра се да је Свети Лука лично познавао Богородицу и да су три иконе са њеним ликом које је светитељ насликао најближе њеном правом изгледу, а позната је "икона у икони", која представља Светог Луку и икону Богородице коју светитељ осликава.

Сликарско дело овог светитеља, родом из Антиохије, јесу и иконе Светих апостола Петра и Павла, а црква га сматра оснивачем хришћанског иконописа. 

Писац је трећег Јеванђеља Новог Завета, око 60. године.

Прво је пратио апостола Павла на мисионарским путовањима, а касније и сам проповедао. У 84. години живота, мучно је страдао за веру.

 

Данас се слави дан рођења пресвете Богородице Марије. Богородица је рођена у Назарету, од остарелих и праведних родитеља Јоакима и Ане. По оцу, била је од царског рода Давидовог, по мајци од рода првосвештеничког. 

Ана је као старица родила кћер Марију, по благослову Божијем. Управо је Бог и одредио Марију да буде мајка Исуса Христа, и зато се слави као Пресвета Богородица. 

Доживеће највеће радости и највеће боли, све док и сама, после истека земаљских дана, није отишла у вечну светлост и славу. 

Она је и данас заступница људи пред Творцем, којој се упућују најтоплије молитве. 

Пред њеним чудотворним иконама дешавају се исцељења, а људи у невољи добијају помоћ.

Јесење свадбе у Србији, од давнина, почињале су од Мале Госпојине. 

Земљорадницима је данашњи празник означавао почетак јесењег орања и сетву озимих усева. Приређиване су и разне сточарске свечаности.

Верује се да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна лековита својства, као и да јаја из тога периода могу целу годину да остану свежа па се зато остављају за насад, а пилићи излежени у ове дане биће добре носиље. 

Многе породице славе Малу Госпојину као своју крсну славу.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Крстовдан, Богојављење и Свети Јован – три неодвојива празника - Радио Телевизија Врање https://t.co/OQlGBTS0Jf via… https://t.co/8QPZwx5tkb
Преминуо др Душан Спасић из Сурдулице - Радио Телевизија Врање https://t.co/UqVzPvbp4a via @tripplesworld https://t.co/uqyTohcQcf
Велике гужве у ковид амбуланти АТД - Радио Телевизија Врање https://t.co/hNIfjnRllR via @tripplesworld https://t.co/rxvPW54jPL
Follow RTV Vranje on Twitter