Српска православна црква и њени верници обележавају два празника, посвећена Светом апостолу и јеванђелисти Луки и Светом Петру Цетињском, који су, иако представници две различите епохе, својим делима задужили православље.

Јеванђелиста Лука, Грк по рођењу, пре крштења незнабожац, један је од апостола. По занимању лекар, био је изузетно образован, са великим даром за сликарство.

Насликао је три иконе Богородице са Христом које су постале узор свим каснијим иконама мајке Божије, па се сматра оснивачем хришћанског иконописа.

Сматра се да је Свети Лука лично познавао Богородицу и да су три иконе са њеним ликом које је светитељ насликао најближе њеном правом изгледу, а позната је "икона у икони", која представља Светог Луку и икону Богородице коју светитељ осликава.

Сликарско дело овог светитеља, родом из Антиохије, јесу и иконе Светих апостола Петра и Павла, а црква га сматра оснивачем хришћанског иконописа. 

Писац је трећег Јеванђеља Новог Завета, око 60. године.

Прво је пратио апостола Павла на мисионарским путовањима, а касније и сам проповедао. У 84. години живота, мучно је страдао за веру.

 

Данас се слави дан рођења пресвете Богородице Марије. Богородица је рођена у Назарету, од остарелих и праведних родитеља Јоакима и Ане. По оцу, била је од царског рода Давидовог, по мајци од рода првосвештеничког. 

Ана је као старица родила кћер Марију, по благослову Божијем. Управо је Бог и одредио Марију да буде мајка Исуса Христа, и зато се слави као Пресвета Богородица. 

Доживеће највеће радости и највеће боли, све док и сама, после истека земаљских дана, није отишла у вечну светлост и славу. 

Она је и данас заступница људи пред Творцем, којој се упућују најтоплије молитве. 

Пред њеним чудотворним иконама дешавају се исцељења, а људи у невољи добијају помоћ.

Јесење свадбе у Србији, од давнина, почињале су од Мале Госпојине. 

Земљорадницима је данашњи празник означавао почетак јесењег орања и сетву озимих усева. Приређиване су и разне сточарске свечаности.

Верује се да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна лековита својства, као и да јаја из тога периода могу целу годину да остану свежа па се зато остављају за насад, а пилићи излежени у ове дане биће добре носиље. 

Многе породице славе Малу Госпојину као своју крсну славу.

Велика Госпојина или Успење Пресвете Богородице један је од највећих хришћанских празника. Овај празник успомена је на смрт Богородице и српска православна црква и верници славе га 28. августа када се завршава и пост који траје 14 дана. Успење Пресвете Богородице  је дан када се она вазнела на небо и "предала свој дух у руке Спаситеља". Предање каже да је Богородица живела 60 година, према неким изворима 72, да је наживела свога сина и као сведок многих славних догађања, наставила његову мисију.

Свету архијерејску литургију служио је епископ врањски Пахомије са свештенством на отвореном, у дворишту цркве Успење пресвете Богородице.

Српска православна црква и верници славе Успеније пресвете Богородице. Један од највећих хришћанских празника у народу познат као Велика Госпојина, празник мајки и деце. Празновање Успења Богородице установљено је 528. године. Претходи му двонедељни пост, али с обзиром на то да је празник у петак, пост се наставља и данас, уз трпезу обогаћену рибом и вином.

„Данас је велики празник и велики дан за спасење људскога рода. Јер пресвета Богородица, како каже Свето писмо, је мајка Христова благословена од свих жена коју је Господ удостојио као најчистија и најдостојнија особа на земљи роди спаситеља света који је дошао ради спасења људскога рода. Ми данас прослављамо крај њеног овоземаљског живота када се њена света душа преселила у царство небеско. Славимо њено успење“, казао је отац Иван, старешина цркве. 

Света литургија је, због ситуације са корона вирусом, ради безбедности верника одржана на отвореном у дворишту цркве.

Црква Успење Пресвете Богородице у старом врањском насељу Собина данас прославља два века постојања. Саграђена је 1820. године, на темељима старе средњевековне цркве. Обновљена је 1925. а 2003. године реновирана је њена кровна конструкција. У њој се истиче спратни део намењен женама, затим иконостас чије су иконе недавно рестауриране. Велики број верника из града и околине окупља се око ове цркве на данашњи празник.

„Ове године обележавамо 200 година цркце у Собини. То је један од најстаријих храмова у Врању. Тај јубилеј ће бити обележен 14. октобра на покров пресвете Богородице када ће бити промоција монографије, изложба у кући оца Јустина Поповића и Духовна академија у врањском позоришту“, додао је он.

По обичајном календару, не раде се данас послови у кући и око ње. Данас почињу и Међугоспојинци, дани између Велике и Мале Госпојине 21. септембра. Сматрају се најбољим временом за брање лековитог биља. Жена не би тревало да започињу нове послове, већ само да настављају започето.

 

Православни верници данас обележавају празник Свете великомученице Марине, у народу познат као Огњена Марија, која се поштује као борац за хришћанску веру и заштитница жена. Према народном веровању, Света Марина пали и кажњава огњем и као Свети Илија који кажњава громом она спада у огњевите свеце. Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине ''гори небо и земља'', не раде никакви послови.

То је дан када морамо затражити опоштај и помирити се са свима с којима смо се посвађали, јер се тог дана опраштају увреде, па се зато називају и "Проштене покладе"

Беле покладе су најсвечаније и најраспрострањеније покладе у току године. Прослављају се дан уочи почетка Великог Ускршњег поста, који траје седам недеља до Великог петка, а у народу су популарно назване Беле недеље, односно Беле покладе.

Добиле су назив по Белој недељи, а зову се још и: Велике покладе, Завршне покладе, Сирне покладе, Проштене покладе (Проћке, Прочка), јер се тог дана опраштају свађе и увреде.

Ако Покладе посматрамо са религијске стране, према скоро свим тумачењима, њихов смисао је у припреми за предстојећи пост.

На тај дан дозвољен је унос прекомерне и  јаке мрсне хране, пита, колача и алкохола. То је дан када морамо затражити опоштај и помирити се са свима с којима смо се посвађали, па се зато називају и "Проштене покладе".

Каравештица је обичај који је необилазан на југу Србије и актуелан увек поводом празника Покладе, када се прескаче ватра у намери да се, јелте, кара вештица, тачније отера вештица.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Обавезно уклањање снега и леда испред објеката - Радио Телевизија Врање https://t.co/Gx4gEl1SKZ via @tripplesworld https://t.co/5yYNHgqghe
Нови дом вечерас продужава грејање, а ујутру почиње раније, већ од 4:30 - Радио Телевизија Врање… https://t.co/zIDWAvTNVY
Познати добитници награда ''Свети Сава'' - Радио Телевизија Врање https://t.co/t9yc62SzDn via @tripplesworld https://t.co/rCmNUxyrUw
Follow RTV Vranje on Twitter