Лазарева субота обележава дан када је Христ васкрсао свог четири дана мртвог пријатеља Лазара. Наставља се обичајем названим Врбица.

У хришћанству данашњи празник означава победу живота над смрћу; на богослужењима се помињу страдања Христова и васкрснуће Лазарево као гаранција за васкрсење свих верника.

Лазарева субота је сећање на догађај у Витанији, где је живео млади човек Лазар са сестрама Мартом и Маријом, који је са свим појединостима описао јеванђелист Лука.

На вест о смрти Лазаревој, како је записано у Јовановом јеванђељу, Исус је дошао у Витанију, где је његов пријатељ већ четири дана био сахрањен.

Дошао је до гроба, наредио да се склони гробни камен и позвао Лазара да изађе, што је он и учинио, увијен у погребне покрове, каже предање које је пренео Свети Јован у свом Јеванђељу.

Овај догађај сматра се у хришћанству победом живота над смрћу и наговештај Христовог страдања и васкрсења, у коме је основа новозаветне вере.

Лазар је живео још тридесет година као епископ на Kипру, где га је посетила и Богородица и поклонила му омофор, њеном руком извезен.

На Лазареву суботу обичај је да се носе гранчице врбе и тиме симболично представља свечани Исусов улазак у Јерусалим, када су га дочекали поштоваоци и следбеници.

У Српској православној цркви, Врбица је дечји празник, јер је Христос, према Јеванђељу, улазећи у Јерусалим рекао: "Пустите децу мени, јер таквих је Царство небеско".

Врбицу обично у цркву носе деца у суботу по подне да би је оставили у цркви да се на Цвети, на јутрењу, окади и очита молитва, а гранчице се после деле народу.

Данашњи празник најављује сутрашњи - Цвети, када је Исус Христос свечано ушао у Јерусалим.

 

Српска православна црква и верници данас славе Светог Јована Крститеља, празник посвећен светитељу и пророку који је крстио Исуса Христа на реци Јордан. Празник Свети Јован Крститељ,посвећен је Исусовом рођаку, познатом као Јован Претеча. Јован се зове Крститељ, јер је, по верском учењу, крстио Исуса Христа, а Претеча зато што је најављивао Христов долазак.

Јован Претеча живео је у пустињи као испосник. Хранио се пустињским биљем и дивљим медом. Пошто је прекорео цара Ирода за женидбу са својом снахом, царица Иродијада га је мрзела и наговорила је цара да одсече главу светом Јовану. То је он и учинио, погубивши овог највећег човека рођеног од жене, како за њега каже сам Спаситељ, и највећег пророка. Његове мученичке смрти ми се сећамо на дан Усековања главе светог Јована Криститеља. Из великог поштовања према строгом испоснику и мученику Јовану Претечи, тога дана сви православни строго посте.

 

Православни верници данас обележавају хришћански празник Оци или Очеви који се слави у првој недељи пред Божић.

Овај празник посвећен је Очевима, празнику који заокружује породични циклус започет Детинцима пре две седмице.

Тога дана, исто као и на Mатерице, деца везују своје очеве, а они им се одвезују поклонима у виду слаткиша или сличних ситница.

Очеви, Материце и Детињци су породични празници и за тај дан домаћице припремају свечани ручак на коме се окупља цела породица.

 

Данас славимо један од највећих и најрадоснијих хришћанских празника. Материце се славе две недеље пред Божић. Према обичајима деца треба да поране и канапом, шалом, марамом или каишем на препад завежу мајку. Која је симболика Материца?

Материце су највећи хришћански празник мајки и жена у нашем народу, јединствена наша светковина.

 Као што су родитељи прошле недеље везивали децу, тако данас малишани везују своје мајке.

 Обично деца устају пре мајке и везују је док је још у кревету, али могу је везати и касније док је у неком кућном послу.

 Мајка се "брани", "запомаже", "моли" да је одвежу јер је "у великом послу", али деца не пристају док не добију "откуп".

 Откупљује се поклонима који могу бити скромни, попут бомбоне или јабуке.

 Важна је љубав и присност коју на овај празник треба да поделе сви чланови породице. Везују се и удате жене у окружењу,  комшинице, тетке, баке...

 Спрема се свечани, због Божићнег поста, посни ручак, који окупља целу породицу.

 Материце су, као некада, и данас прилика да се обрадују сиромашна или деца без родитеља. Некада су жене које имају удате ћерке без деце, одлазиле код њих у посету, носећи колаче и дарове за откупљење, ћерки материјал за хаљину, зету кошуљу.

 У дубљем, црквеном контексту, празници Детинци, Материце и Очеви не повезују само једну генерацију, него све генерације родитеља и деце уназад.

 То повезивање сеже до најдаљих, најстаријих времена библијске историје када се сећамо свих великих жена из предхришћанских и хришћанских времена.

Данас су Детинци

децембар 20, 2020

У трећу недељу пре дана рођења сина Божјег, Божића, славе се Детинци. Српска православна црква у три недеље пред Божић слави празнике посвећене породици. 

У овим припремним недељама пред Божић народни обичаји су, углавном, свуда исти.

Најпре очеви и мајке, на Детинце, у трећу недељу пред Божић, рано ујутру везују своју децу, која се дреше поклонима.

У другу недељу пред Божић, на Материце, везују се мајке, очеви на Оце, у последњу пред празник Христовог рођења.

Ово међусобно везивање и дрешење је заправо узајамни поклон љубави, који ствара празничну, свечану атмосферу у породичним хришћанским круговима.

Обичај је да се данас припреми и леп, свечани, обавезно посни ручак, око кога ће се окупити цела породица јер је ово, пре свега, празник који треба да зближи децу и родитеље.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Зоран К. из Врања осуђен на 12 година затвора - Радио Телевизија Врање https://t.co/gHVQUuLUDN via @tripplesworld https://t.co/1wlNPnHtGN
Поводом Видовдана концерт Извора на тргу - Радио Телевизија Врање https://t.co/Zu0qVtEbCB via @tripplesworld https://t.co/mhdXPyTXBk
Резултати завршног испита из математике - Радио Телевизија Врање https://t.co/8QN7EEsTl9 via @tripplesworld https://t.co/NhQR3WR4ar
Follow RTV Vranje on Twitter