Ратарске културе су у фази интензивног развоја и сада им је потребна прихрана и заштита од биљних болести, које могу значајно умањити очекивани род. 

Изразито променљиве временске прилике у мају су очекиване, али узрокују и пораст корова на њивама и бројне болести култивисаних биљака. С обзиром да на овом подручју нема тржишних вишкова кукуруза и пшенице, важно је задржати оптималне приносе, јер цене свих житарица на берзи расту. 

Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне саветодавне службе Врање саветовала је ратарима да ураде заштиту од кукуруза, јер је највећи проблем код ове ратарске културе сузбијање корова у фази од 2 до 10 листа.Такође је саветовала да ураде обавезно два међуредна култивирања једно у фази 3 до 4 листа на дубини од 5 до 6 сантиметара, уз примену азотних ђубрива. Друго култивирање би требало обавити у фази од 8 до 9 листова.

У којој је фази развоја пшеница зависи  од тренутка сетве али и примењене агротехнике.Требало би да је завршена заштита од корова, као и прихрана аминокиселинама. Највећим делом се сва поља под пшеницом налазе у фази цветања.

Нада Лазовић Ђоковић упозорава да фузариоза класа може направити велике штете. Може доћи до смањивања приноса, али и до стварања микотоксина, што  се приликом конзумирања уноси у организам. За сузбијање ове гљивичне болести пшенице требало би користити регистроване препарате, а сада су доступна и микробиолошка средства. На огледима пољопривредне службе дала су изванредне резултате. 

Стручњаци процењују да је пандемија у целом свету узроковала пораст цена свих житарица, јер су богатије земље почеле да гомилају залихе услед неизвесности и дуготрајне кризе. Иако глобалне размере  раста цена житарица не можемо да избегнемо, већина берзанских стручњака сматра да код нас не би требало очекивати поскупљење хлеба.

 

И поред тога што није сва пшеница посејана у оптималном року, ипак тренутна  влага и снег су добре за ову пољопривредну културу, поручују стручњаци. Треба водити рачуна и о прихрани пшенице, које је све мање на нашим пољима.

Од некадашњих 15 хиљада хектара, ове године пшеница је посејана на само  9 хиљада хектара. Пшеница која је посејана у оптималном року, сада је у фази бокорења и најбоље је ушла у зимски период. Добро је припремљена за ниске температуре. Иначе, пшеница, као и друга стрна жита могу поднети температуре и до минус 15 степени, без снежног покривача, а са њим и доста ниже температуре.

"Ове снежне падавине могу направити штете само усевима који су из последњих рокова сетве, а то су они крајем новембра и почетком децембра. Они су сада у фази један, до два листа. Међутим, овај снег и ова влага су добробит за нашу пшеницу. Пшеница из првих рокова је у најнеповољнијем стању, јер је врло мали број произвођача користио стартна ђубрива. Слабо су користили квалитетна семена и имамо шаролико стање пшенице на терену", каже саветодавац Нада Лазовић Ђоковић.

Ипак, пољопривредни произвођачи свакако треба да  предузимају одређене агротехничке мере, пре свега када је у питању прихрана пшенице. 

"Прихрана пшенице је најбоље да буде почетком вегетације, међутим пољопривредни произвођачи који нису применили минерална ђубрива, вероватно ће решити да прву прихрану пшенице почну крајем јануара, почетком фебруара, када то временски услови дозволе и тада може да се ради прихрана са уреом, само на земљиштима која нису кисела. Препоручујем пољопривредним произвођачима због овакве јесени, да ове године ураде прихрану два пута", наглашава Лазовић Ђоковић.

Прва прихрана би требало да буде почетком вегетације, а друга у периоду влатања. Савет је и да избегавају уреу, а они који буду решили да примењују уреу, да то заврше до 15. фебруара, најкасније.

 

Ове године и даље су одлични услови за сетву озимих култура у ширим оптималним роковима, те пољопривредници имају времена да обаве овај значајан посао. Пало је око 60 литара кише по квадрату и има довољно влаге у ораничном слоју, процене су  ратара.

Временски услови током јесени ове године иду на руку ратарима, поготову онима који још уве нису завршили сетву озимих култура, углавном пшенице. С обзиром да су прошли оптимални рокови за сетву, мора се увећати количина семена по јединици површине.

Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне саветодавне службе препоручује да уколико ратари обављају сетву у наредних десетак дана, да повећају сетвену норму 10 до 15 одсто. Ако сеју у наредних 20 дана онда би количину семена требало увећати око 20 процената. Када се ради о домаћим сортама пшенице уобичајена количина је око 260 килограма семена по хектару и то је норма за сетву у оптиманом року који је давно прошао.

Земља сада има довољно влаге, осим на земљиштима типа смолница или на оним површинама  које су под кукурузом касне ФАО групе зрења и који још увек није убран. У последњих пет година драстично је опала површина на којој се сеју озиме културе, те је са око 15 хиљада хектара у округу сада пала на свега око пет хиљада хектара.

Нада Лазовић Ђоковић процењује да ће сада површине бити повећане за 50 процената у односу на тих пет хиљада хектара. Разлог није само у потреби за већом количином пшенице, већ и због плодореда, јер се кукуруз  и пшеница не могу гајити у монокултури.

Ова година ће међу ратарима остати упамћена и по рекордном обиму приноса кукуруза. На нашем подручју у просеку износи око пет и по тона по хектару а ове године просечно ће достићи око седам и по тона. Код  најбољих произвођача то ће износити и до 14 тона по хектару.

 

Због закаснеле јесење сетве, на већини парцела у врањском крају озими стрни усеви, пре свега пшеница, нису били припремљени за овај период ниских температура. Ипак тренутне дневне температуре у плусу, донекле смањују негативан ефекат ниских температура током ноћи.

Јутарњи мразеви који се на подручју Врања спуштају и до минус 11 степени, а поред речних сливова температуре су још и ниже, могу оштетити врхове листова усева, али то им неће нанети велике штете. Пшеница може поднети до минус 21 степен, седам дана у континуитету. Међутим, голомразица свакако има негативан ефекат, иако дневне температуре у плусу донекле смањују негативан ефекат ниских температура током ноћи. С обзиром да метеоролози најављују нешто више дневне температуре у наредним данима, највероватније неће доћи до значајнијег оштећења усева.

На највећем проценту површина, пшеница се налази у фази три листа. За отпорност младих биљака пшенице на ниске температуре, врло је битан оптималан рок сетве и временски услови који владају у том периоду. С јесени је пшеница засејана у касним роковима сетве, те је дошло до успореног раста. Стручњаци су упозорили ратаре да би требало да сетвену норму управо повећају за 10 до 20 процената, јер је процена да је могуће да толико усева мраз оштети.

Било би добро да падне снег минимално дебљине 10 - 15 центиметара да заштити младе биљке од ниских температура, измрзавања и пропадања. Уколико се остваре прогнозе метеоролога у наредним данима предвиђа се снег, а од 20. јануара најављени су ледени дани. То ће бити и најкритичнији дани за усеве. Након тога ће према прогнозама уследити отопљавање, са максималним дневним температурама до 9 степени.

За остатак зиме, у фебруару и марту, прогнозирају се температуре изнад вишегодишњег просека, те ће у том периоду, уз све агротехничке мере, моћи да се надокнади развој ратарских култура и постигну приноси који би бар требало да покрију трошкове сетве. Да подсетимо да су ратари који су сејали декларисано семе платили сетву око 80 хиљада динара по хектару, а са семеном из сопствених резерви око 60 хиљада динара за хектар.

Од тога у којој је фази  развоја изникла пшеница зависи да ли ће јој захлађење и мраз нанети штету. Они ратари који  су  повећали сетвену норму и применили вештачка ђубрива могу да рачунају са добрим приносом  и у случају да дође до делимичног измрзавања засејаних усева. Пољопривредни стручњаци саветовали су ратарима да због касне сетве  засеју ране сорте пшенице,на лакшим типовима земљишта,на дубини од 4 до 5 сантиметара и уз примену минералних ђубрива. Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне саветодавне службе Врање каже да сви они који су те савете применили не морају да се прибојавају пада температуре и мраза.Пшеница ниче само  на температури  изнад 5 степени. Сада је у земљи у фази мировања. Највећи број засејаних површина је у фази изниклих једног до  три листа  и мраз им неће шкодити.   У најосетљивијој фази развоја су житарице са два изникла листа код којих може доћи до измрзавања. Они ратари који нису применили вештачка ђубрива или нису повећали сетвену норму, већ сада могу да очекују слабије приносе наредне године. Нада Лазовић Ђоковић објашњава да би најштетније  било да је пшеница у фази два изникла листа. Међутим, уколико су ратари повећали сетвену норму и дође до делимичног измрзавања усева, повећани број зрна у сетви надокнадиће она која су смрзла. Стручњаци саветују пољопривредницима да обиђу њиве под житарицама, да оцене у каквом су стању усеви и у којој фази развоја како би знали шта могу да ураде у наредном периоду.

Страна 1 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Укинута ванредна ситуација - Радио Телевизија Врање https://t.co/9xUB5T2oXw via @tripplesworld https://t.co/MBhXCrklrm
Милица и Катарина на Републичком такмичењу младих талената - Радио Телевизија Врање https://t.co/fST75lNBhZ via… https://t.co/AYGcmoBABb
Јако невреме у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/ViPTAmme7n via @tripplesworld https://t.co/v1o4t0owov
Follow RTV Vranje on Twitter