Пољопривредни произвођачи који  још увек нису посејели пшеницу, могу то да ураде у наредном периоду. Но уколико желе да имају приносе који ће исплатити производњу, треба да слушају савете стручњака из Завода за пољопривреду.

"Ако је цена коштања једног хектара пшенице 80 – 90.000  динара, наши пољопривредни произвођачи, не могу да то схвате олако и да користе своје семе, да не користе МПК-а ђубрива, да не користе азотна ђубрива. Зато што ће бити потребно да цена пшенице буде изнад 30 динара, да њихов принос буде изнад 7 тона, да би они имали добит. На терену сам свакодневно и сарађујем са пољоприведницима, ово ће бити веома чудна година, што се тиче пшенице. Доста људи је дошло да купи ђубриво, али када су чули колика је цена минералног ђубрива, одустали су. Цена пшенице је такође услов. Апелујем овим путем да посеју 10 ари пшенице, али нека то буде буде принос 6 и по до 7 тона. Немојте сејати пшеницу из сопстевних амбара, мало је средстава у апотекама за заштиту пшенице. Велики број пољопривредних произвођача је посејао пшеницу без коришћења МПК-а ђубрива. Какав принос могу очекивати? Кажу да ће користити азотна ђубрива, а њихова цена је три пута порасла, мора и код нас порасти", каже Нада Лазовић Ђоковић из ПСС. 

 

Почео је да тече најповољнији рок за озиму сетву пшенице и јечма. Ратари користе сваки тренутак без падавина да заврше овај изузетно важан посао, а свака кап кише је злата вредна након  дуготрајне  овогодишње суше.

Пољопривредници који су планирали сетву пшенице и јечма искористили су сваки моменат без падавина да узору земљиште на дубини од 20 сантиметара и изврше предсетвену припрему. Што се тиче ђубрива препорука је да се врста и количина ђубрива одреде на основу анализе земљишта. Готово сваке године стручњаци истичу да је неопходно користити искључиво декларисано семе, а не семе из сопствених резерви. Утолико је значајније да ратари могу да набаве семена која су им неопходна.

Маркет „Станковић аграр“ обезбедио је најшири асортиман семена пшенице и јечма за овогодишњу сетву. Тако је у понуди шест сорти пшенице страних произвођача и три домаће сорте. Такође се ратарима нуде и две сорте шесторедног озимог јечма, а ради се о сточном јечму. Све ове сорте и хибриди показале су изузетну родност и квалитет у нашим агроеколошким условима.

Ратари имају могућност да се одлуче да ли ће сејати рану сорту „Солиндо“, средње ране сорте „БГ Икона“, „Монте Кристо“ и „Собред“ или средње касну сорту „Басмати“.У поинуди су и средње рана сорта „Собред“ као и средње стасна „Состин“. Ради се о високородним сортама, чија је добра генетика дала рекордне резулате на огледним пољима у Србији. Међу њима су и више година доказана семена пшенице НС 40, „Ренесанса" и „Победа“. Пољопривредници који се баве ратарством због примарне сточарске производње  свакако морају да обезбеде довољне количине сточне хране. У те сврхе препорука стручњака базира се на озимим шесторедним сточним сортама јечма „Пасо“ и „Зебра“. Ове сорте дају високе приносе, толерантне су на полегање и одлична су замена за кукуруз. У жетви су ове године на пољима Србије дали принос од најмање 8 до највише 9 и по тона по хектару. Петог октобра почео  је  оптимални рок за сетву озимог јечма. Ратари би овај посао требало да заврше  најкасније до краја ове недеље, уколико то дозволе временски услови. Стручњаци упозоравају да су орање и предсетвена припрема  од изузетне важности, јер досадашње падавине нису надокнадиле мањак влаге у земљишту до дубине од једног метра. Зато је неопходно у сетви применити и ваљање ораница, уз поштовање  препоручених количина семена.

Род пшенице и других стрних жита  за десетак одсто је већи него лане, а цена од 22 до 23 динара по килограму, биће довољна да ратари исплате трошкове и да нешто зараде. То ће, вероватно  многе подстаћи да на јесен повећају површине под  ратарским културама.

Овогодишњи приноси стрних жита доста су шаролики у Пчињском округу у зависности од термина сетве, сорте и примењене агроехнике. Жетва се одвија на око 18 хиљада хектара у округу односно на близу три хиљаде хектара на подручју града Врања.

Нада Лазовић Ђоковић из ПССС  каже да су приноси  у просеку 10 одсто већи него прошле године. Жетва је у старту каснила 10-ак дана, али је сада свуда већ на самом крају. У почетку је пшеница имала 18 одсто влаге, а сада се тај проценат спустио на 12  процената, тако да неће морати да се додатно суши. Просечни приноси пшенице крећу се од 3 и по до 4 тоне по хектару.

У ширем региону округа овогодишњи род пшенице достиже од 3 па до 7 тона по хектару. Приноси јечма нешто су бољи у односу на пшеницу и износе од 3,8 до 4,2 тоне на хектар. При крају је и жетва овса, културе која захтева највише времена за сазревање зрна.

Нада Лазовић Ђоковић напомиње да  ће вероватно ратари у јесењој сетви  ове године засејати веће површине под озимим житима. Наиме они који су имали макар просечан принос могу бити задовољни ценом од 22 до 23 динара за килограм пшеничног зрна.Та цена им омогућава  да покрију трошкове производње и да зараде.

Следи заоравање жетвених остатака, као добра припрема за следећу сетву. Стручњаци подсећају да је  при љуштењу стрништа неопходно унети у земљиште 50 килограма УРЕ-е по хектару за исхрану микроорганизама, који ће разложити жетвене остатке. Године искуства потврдиле су да они ратари који то раде имају хумуса на својим њивама, што доприноси да им је род и до 25 одсто већи.

Ратарске културе су у фази интензивног развоја и сада им је потребна прихрана и заштита од биљних болести, које могу значајно умањити очекивани род. 

Изразито променљиве временске прилике у мају су очекиване, али узрокују и пораст корова на њивама и бројне болести култивисаних биљака. С обзиром да на овом подручју нема тржишних вишкова кукуруза и пшенице, важно је задржати оптималне приносе, јер цене свих житарица на берзи расту. 

Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне саветодавне службе Врање саветовала је ратарима да ураде заштиту од кукуруза, јер је највећи проблем код ове ратарске културе сузбијање корова у фази од 2 до 10 листа.Такође је саветовала да ураде обавезно два међуредна култивирања једно у фази 3 до 4 листа на дубини од 5 до 6 сантиметара, уз примену азотних ђубрива. Друго култивирање би требало обавити у фази од 8 до 9 листова.

У којој је фази развоја пшеница зависи  од тренутка сетве али и примењене агротехнике.Требало би да је завршена заштита од корова, као и прихрана аминокиселинама. Највећим делом се сва поља под пшеницом налазе у фази цветања.

Нада Лазовић Ђоковић упозорава да фузариоза класа може направити велике штете. Може доћи до смањивања приноса, али и до стварања микотоксина, што  се приликом конзумирања уноси у организам. За сузбијање ове гљивичне болести пшенице требало би користити регистроване препарате, а сада су доступна и микробиолошка средства. На огледима пољопривредне службе дала су изванредне резултате. 

Стручњаци процењују да је пандемија у целом свету узроковала пораст цена свих житарица, јер су богатије земље почеле да гомилају залихе услед неизвесности и дуготрајне кризе. Иако глобалне размере  раста цена житарица не можемо да избегнемо, већина берзанских стручњака сматра да код нас не би требало очекивати поскупљење хлеба.

 

И поред тога што није сва пшеница посејана у оптималном року, ипак тренутна  влага и снег су добре за ову пољопривредну културу, поручују стручњаци. Треба водити рачуна и о прихрани пшенице, које је све мање на нашим пољима.

Од некадашњих 15 хиљада хектара, ове године пшеница је посејана на само  9 хиљада хектара. Пшеница која је посејана у оптималном року, сада је у фази бокорења и најбоље је ушла у зимски период. Добро је припремљена за ниске температуре. Иначе, пшеница, као и друга стрна жита могу поднети температуре и до минус 15 степени, без снежног покривача, а са њим и доста ниже температуре.

"Ове снежне падавине могу направити штете само усевима који су из последњих рокова сетве, а то су они крајем новембра и почетком децембра. Они су сада у фази један, до два листа. Међутим, овај снег и ова влага су добробит за нашу пшеницу. Пшеница из првих рокова је у најнеповољнијем стању, јер је врло мали број произвођача користио стартна ђубрива. Слабо су користили квалитетна семена и имамо шаролико стање пшенице на терену", каже саветодавац Нада Лазовић Ђоковић.

Ипак, пољопривредни произвођачи свакако треба да  предузимају одређене агротехничке мере, пре свега када је у питању прихрана пшенице. 

"Прихрана пшенице је најбоље да буде почетком вегетације, међутим пољопривредни произвођачи који нису применили минерална ђубрива, вероватно ће решити да прву прихрану пшенице почну крајем јануара, почетком фебруара, када то временски услови дозволе и тада може да се ради прихрана са уреом, само на земљиштима која нису кисела. Препоручујем пољопривредним произвођачима због овакве јесени, да ове године ураде прихрану два пута", наглашава Лазовић Ђоковић.

Прва прихрана би требало да буде почетком вегетације, а друга у периоду влатања. Савет је и да избегавају уреу, а они који буду решили да примењују уреу, да то заврше до 15. фебруара, најкасније.

 

Страна 1 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У изради план Генералне регулације зоне 3 - Доње Врање - Радио Телевизија Врање https://t.co/LFC4wbqWjz via… https://t.co/erBIQ5QyeX
Школарци дођите у Библиотеку, стигли су најпопуларнији наслови - Радио Телевизија Врање https://t.co/rAMGpTDivc via… https://t.co/XQVaSK6pKJ
Сусрети села открили младе таленте - Радио Телевизија Врање https://t.co/vmZrSEGSeD via @tripplesworld https://t.co/xcpEGaVx5f
Follow RTV Vranje on Twitter