Транспарентност Србија и ове године спровела је истраживање ,,Индекс транспарентности локалне самоуправе у Србији - ЛТИ".

Реч је о истраживању које је спровођено 2015, 2019. и 2020. године (биле су обухваћене све општине и градови у Србији) и 2017. године (на узорку од 15 ЈЛС).

Истраживање се ове, као и две претходне, године спроводи уз подршку УСАИД-а, и биће урађено и 2022. године.

На основу методологије установљене 2015. године поново су оцењене и рангиране све јединице локалне самоуправе у Србији.

Оцењене су и градске општине, али нису рангиране с обзиром на то да се због неједнаких надлежности не могу поредити са ЈЛС.

Врање на овом рангирању има индекс 75, на скали од 0 до 100, и дели 5. место међу 145 рангираних ЈЛС, што је одличан резултат.

Тај скор би пре две године био довољан за прво место.

То је боље него на рангирању ЛТИ 2020, за два поена и за једно место на табели, а истовремено је знатно изнад просека целе Србије, који износи 48, истиче се у саопштењу Транспарентности Србија.

Медицинске сестре и техничари су изузетно важна карика у систему здравствене заштите и они су у претходном периоду, тачније, више од годину дана колико траје борба са короном, били први на удару и на првим линијама ''фронта''.

Како изгледа њихов рад у ковид систему сазнајемо од Марине Алексић Анђелковић и Новице Костића који се овим послом баве више од две деценије.

До пре годину дана Марина и Новица су радили на Интерном одељењу и у Служби за пријем и збрињавање ургентних стања.

Међутим, због короне дошло је до премештања. Уследио је рад у црвеној зони са ковид пацијентима. Огромна промена и ново искуство.

-Ми смо све време под заштитном опремом.Ту су скафандери, маске, визири, заштитне наочаре, капе, каљаче. Менаџмент нам је обезбедио све што је потребно да сачувамо себе од заразе при контакту са ковид пацијентима . Било је напорно на почетку, јер нисмо навикли да радимо у таквим условима, преноси своја искуства медицинска сестра Марина Алексић Анђелковић.

-Било је тешко у почетку. Сећам се првог радног дана у црвеној зони. Имали смо комплетну ''ратну'' опрему као да крећемо у рат буквално. С обзиром да носим наочаре за вид, кад год ставим маску , наочаре се магле и не видим ништа, то је заиста отежавајућа околност, каже медицински техничар Новица Костић који је у ковид систему од почетка пандемије.

Упркос свему, потешкоћама на које су наилазили у раду са ковид пацијентима али и страху да не заразе себе и своје породице, ови људи ниједног тренутка нису одустали од своје мисије, а то је брига о пацијентима.

-Ми нисмо мењали наш начин рада у односу на рад са нековид пацијентима. И даље смо водили рачуна о приступу њима првенствено. И даље су наш осмех и топла реч, при уласку у собу где се налазе пацијенти,били присутни, јер знамо колико то њима значи, додаје Марина.

-Ковид пацијенти су специфични. Било је и тешких случајева, требало је водити рачуна о свему како не би дошло до пропуста. 70% пацијената је било под кисеоником и требало је константно пратити и надгледати их, објашњава Костић. 

Питали смо наше саговорнике да ли је током претходних годину дана било тренутака када су желели да одустану од свега и да напусте посао, због специфичних околности под којима су радили.

-Било је наравно тренутака када ми је било свега преко главе. Поготово у летњим месецима када смо се презнојавили под скафандерима, а треба делити терапију пацијентима и водити рачуна о њима, али све се то брзо превазилазило, каже Новица.

- Ниједног тренутка нисам желела да одустанем и да одем јер сам схватила суштину, да је то мој посао, мој позив који сам сама одабрала и да сам ту искључиво због пацијената, додаје Марина.

Од почетка пандемије до данас, променило се доста тога.

Навикли смо се на све што је корона донела са собом, како на послу, тако и ван њега.

Све је постало рутина, тако да је сада много лакше, кажу наши саговорници и поручују да ће издржати до краја.

Они позивају све своје колеге да и даље бодре једни друге, као што су то чинили до сада и да заједно дочекају крај борбе, јер судећи по охрабрујућим подацима и све мањем броју заражених, светло на крају тунела се све више назире.  

У свим организационим јединицама Националне службе за запошљавање обуставља се непосредан рад са странкама.

Неће се вршити пријављивање на евиденцију незапослених лица, нити ће се евидентирати обавезно лично јављање тражиоца запослења, наводи се у саопштењу Националне службе за запошљавање филијале у Врању.

Они додају да послодавци који подносе захтев за издавање / продужење радне дозволе могу то да учине електронским путем на мејл адресе филијала, у складу са обавештењем које се налази на веб сајту Националне службе за запошљавање у одељку „документи / дозволе за рад“.

Такође, моле све клијенте да користе алтернативне облике комуникације - телефон, мејл и друго.

Контакт телефони и мејл адресе путем којих заинтересована лица могу добити све потребне информације везане за рад филијала Националне службе налазе се на интернет страници НСЗ www.nsz.gov.rs и на улазним вратима сваке филијале.

За подручје Врања, телефон саветника је 064 810 70 40 и  017/407119.

 

Народни музеј у Врању  у протекле три године радио је на обнови  више објеката у којима обавља делатност. Поред тога, радили су на организовању изложби, обнови издавачке делатности и откупу дела савремених српских сликара. Припремају се за реконструкцију здања Харемлука, Прибојчићеве куће и Галерије Народног музеја, најавио  је на конференцији за новинаре директор Саша Стаменковић говорећи о резултатима досадашњег рада и плановима за наредни период. Готово сви објекти Народног музеја пре три године  били су у веома лошем стању, а сама зграда Селамлука у озбиљној опасности од урушавања. Стога је највећи део средстава од државе и града био усмерен у њихову обнову и реконструкцију. Обновљени су и зграда Селамлука  и  музеј кућа Боре Станковића, а сада предстоји осавремењавање сталне поставке у музеју. Директор музеја Саша Стаменковић  рекао је да је за то потребно укупно 22 милиона динара, а за сада су добили конкурсу милион и 200 хиљада динара. Након конзервације материјала у Селамлуку ће бити постављена етнолошка збирка. У згради Харемлука, који су добили као дар Владе Републике Србије и града, биће археолошка и историјска збирка. Веома озбиљан посао предстоји на обнови  здања  Хамама које  је у изузетно лошем стању. Галерија Народног музеја постоји већ четврт века и потребно јој  је осавремењавање. Такође се ушло у процедуру припрема за обнову Прибојчићеве куће. Стаменковић је рекао да је то пројекат вредности 9 милиона динара и да је идеја да се направи заједнички комплекс са кућом Боре Станковића, како би туристи могли да обиђу ове најзначајније објекте под патронатом Народног музеја. Стаменковић је подсетио на значајну изложбену и издавачку делатност Народног музеја, као и откуп дела савремених српских сликара у шта је у претходне три године уложено око 13 милиона динара. Стаменковић је најавио да је планирано да се у Прибојчићевој кући оформи Центар за очување старе врањске песме.То је оно што Врању недостаје а  стару врањску песму требало би сачувати. Наредне године у оквиру серијала „Великани у Врању” планира се изложба једног од највећих српских сликара Уроша Предића. 

Запослени у Компанији Јумко обележили су ових дана 59 година постојања и рада. Јумко наставља да шири своју мрежу и у припреми је отварање погона у Дрвару у Босни и Херцеговини, почетком наредне године. У Jумку  је организована скромна прослава у оквиру колектива, без званица са стране, јер није јубиларна година, каже председник Надзорног одбора компаније Бранислав Поповић.

„Било је, оно што је већ традиционално задњих неколико година, награђивање најбољих радника из свих целина Јумка, почев од погона у Ресавици, Црне Траве, Бујановца, Хана. Из сваког погона најбољи радници добили су награду, просечну зараду компаније. Настављена је та традиција са жељом да људи виде да неко обраћа пажњу на најбоље раднике”, каже Поповић.

Осим тога направљен је пресек стања и констатовано да компанија ради све боље и боље, а све захваљујући максималној помоћи државе, пре свих председнику Александу Вучићу, каже Поповић.

„Очекујемо да ће ове године вредност завршених послова бити 50 посто већа него прошле године. Успели смо да супституишемо кооперанте. У једном периоду прошле године нисмо успели све послове да завршимо па смо ангажовали кооперанте за шивење.”

У Јумку ради хиљаду 800 запослених и припремају се за реорганизацију, након усвајања УППР-а. За наредну годину већ су обезбедили послове, а има изгледа да се и број вредних уговора повећа када је у питању производња балистике, јер се ради о скупим производима.Такође ће бити остварен и план продаје. Јумко наставља да шири своју мрежу и у припреми је отварање погона у Дрвару у Босни и Херцеговини, почетком наредне године.

„План је да се упосли 100 радника. Тканина ће се производити у Врању, шиће се у Дрвару за потребе њихове индустрије. То ће бити заједничка сарадња.”

У наредној години, када Јумко слави јубилеј, очекује се и усвајање УППР-а. Након тога ће се знати да ли ће Јумко ићи у приватизацију или остаје државно предузеће.

 

 

Страна 1 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Постављена цистерна са водом у центру града - Радио Телевизија Врање https://t.co/1BGnSBFBU4 via @tripplesworld https://t.co/2CQ46xEZQO
Епидемиолог: Обазривост на летовању неопходна - Радио Телевизија Врање https://t.co/NUxZ6QHRNE via @tripplesworld https://t.co/nkYC7K3XUy
У току израда пројекта за санацију Александровачког језера - Радио Телевизија Врање https://t.co/hInyqQdJQ5 via… https://t.co/3dNjxHxpw6
Follow RTV Vranje on Twitter