Ове године и даље су одлични услови за сетву озимих култура у ширим оптималним роковима, те пољопривредници имају времена да обаве овај значајан посао. Пало је око 60 литара кише по квадрату и има довољно влаге у ораничном слоју, процене су  ратара.

Временски услови током јесени ове године иду на руку ратарима, поготову онима који још уве нису завршили сетву озимих култура, углавном пшенице. С обзиром да су прошли оптимални рокови за сетву, мора се увећати количина семена по јединици површине.

Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне саветодавне службе препоручује да уколико ратари обављају сетву у наредних десетак дана, да повећају сетвену норму 10 до 15 одсто. Ако сеју у наредних 20 дана онда би количину семена требало увећати око 20 процената. Када се ради о домаћим сортама пшенице уобичајена количина је око 260 килограма семена по хектару и то је норма за сетву у оптиманом року који је давно прошао.

Земља сада има довољно влаге, осим на земљиштима типа смолница или на оним површинама  које су под кукурузом касне ФАО групе зрења и који још увек није убран. У последњих пет година драстично је опала површина на којој се сеју озиме културе, те је са око 15 хиљада хектара у округу сада пала на свега око пет хиљада хектара.

Нада Лазовић Ђоковић процењује да ће сада површине бити повећане за 50 процената у односу на тих пет хиљада хектара. Разлог није само у потреби за већом количином пшенице, већ и због плодореда, јер се кукуруз  и пшеница не могу гајити у монокултури.

Ова година ће међу ратарима остати упамћена и по рекордном обиму приноса кукуруза. На нашем подручју у просеку износи око пет и по тона по хектару а ове године просечно ће достићи око седам и по тона. Код  најбољих произвођача то ће износити и до 14 тона по хектару.

 

Сетва кукуруза у пролеће за многе ратаре је најважнија обавеза у производњи. Због недостатка падавина и током зиме и овог пролећа,сада већина гледа у небо очекујући кишу коју метеоролози најављују у наредним данима.

Од 10. априла званично почиње да тече оптимални рок за сетву кукуруза, једне од најважнијих ратарских култура у пољопривреди. Међутим, влаге нема ни у површинском,  па чак ни у дубљим слојевима земљишта.То је последица недовољног снега током зиме, као и пролећа које ове године протиче готово без падавина. Због тога  још увек нема услова за сетву на  њивама у околини Врања.

Да би семе кукуруза клијало треба да упије око 45 % воде. Уз повољну температуру семе ће брзо клијати и ницати при влажности земљишта од око 70 до 80 % од максималног водног капацитета. У овом тренутку неопходно је бар 20 до 30 литара кише по метру квадратном,како би се створили услови за припрему земљишта и сетву. Према најавама  метеоролога, падавине се  очекују у наредним данима.

Тренутна температура ваздуха  и земљишта су одговарајући. Већина ратара већ се одлучила за одговарајуће хибриде кукуруза, а ради се углавном о раним сортама. Паралелно са тим  набављају и хербициде за сузбијање коровских биљака. Kорови утичу на смањење приноса и квалитета кукуруза, смањују температуру земљишта, узимају воду и хранљиве материје из земљишта. На почетку вегетације кукуруз спорије расте што нарочито одговара развоју корова. Из тог разлога је веома важно сузбити корове после сетве, а пре ницања. Успех у производњи кукуруза често може да одлучи правовремено сузбијање корова, што је у највећој мери одређено избором хербицида и временом њихове примене.

Иначе на територији Врања под кукурузом је око четири хиљаде хектара, а у Пчињском округу укупно 10 хиљада хектара. Прошла година била је изузетно берићетна. Ако знамо да је просечан род око 4 и по тоне по хектару, они који су сејали ране сорте имали су око 8 тона, а код касних хибрида и до 14 тона по хектару.Произвођачима остаје да се надају да их временске прилике неће изневерити и да ће пролеће донети преко потребну кишу.

 

Ратарима се ових дана отвара сезона радова на отвореном пољу. Ради се о сетви крмног биља, као и прихрани озиме пшенице.

Крај фебруара и дневне температуре изнад нуле, ратари би требало да искористе за сетву сточног грашка и грахорице. На нашим њивама ово крмно биље заступљено је са свега 5 процената, а минимум је 20 одсто. Он који на газдинствима имају фарме знају колико ово биље има значаја у исхрани стада, а поред тога има изузетан утицај и на само земљиште.

Стручњак за ратарство Нада Лазовић Ђоковић  каже да гајењем ове крмне културе пољопривредници обогаћују земљиште азотом, постижу добру мрвичасту структуру земље, а обогаћују је делимично и хумусом. За петнаестак дана почињу и припреме за сетву луцерке, једне од најважнијих крмних култура. Савет је да купују искључиво сертификовано семе које не садржи семе вилине косице, јер иначе у наредних 15 година неће моћи да се ослободе овог корова.

Још посла чека ратаре, на њивама које су засејане озимом пшеницом.

У наредних пет дана  потребно је обавити и прву прихрану пшенице у зависности од тога када је засејана. Прва прихрана врши се са 150 килограма по хектару кречно  амонијачних нитратних ђубрива.

На највећем делу површина пшеница се налази у фази другог листа до почетка бокорења. Друга прихрана требало би да се обави у периоду почетка заштите од корова.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Укинута ванредна ситуација - Радио Телевизија Врање https://t.co/9xUB5T2oXw via @tripplesworld https://t.co/MBhXCrklrm
Милица и Катарина на Републичком такмичењу младих талената - Радио Телевизија Врање https://t.co/fST75lNBhZ via… https://t.co/AYGcmoBABb
Јако невреме у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/ViPTAmme7n via @tripplesworld https://t.co/v1o4t0owov
Follow RTV Vranje on Twitter