Заједничку литургију након вишедеценијског неслагања данас су служили архијереји Српске и Македонске православне цркве. Свету литургију, којом је после више од пола века искушења успостављено међусобно литургијско и канонско општење, служили су патријарх Порфирије и архиепископ охридски и македонски Стефан.

Данашњем догађају претходила је одлука којом се "одобрава канонско јединство СПЦ-а са Охридском архиепископијом", а која је донета у понедељак, 16. маја, на редовном заседању Сабора Српске православне цркве. 

Сабор СПЦ је у саопштењу након заседања навео  да је примио акт Синода Македонске православне цркве - Охридске Архиепископије", "којим иста прихвата општепризнати канонски статус додељен јој 1959. године од стране Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве".

Наиме, СПЦ је МПЦ-у 1959. доделио статус најшире могуће унутрашње аутономије и самосталности, али унутар СПЦ-а. Сада, судећи по саопштењу СПЦ-а, МПЦ је одлучила да тај статус, заснован на канонима, прихвати, чиме су уклоњени разлози да се црква у Скопљу сматра расколничком, и са њом се успоставља "пуно литургијско и канонско општење".

Ипак, СПЦ преноси и речи Македонске православне цркве која се нада да ће СПЦ "братољубиво решавати и решити и питање њеног коначног канонског статуса, чему треба да уследи свеправославно сагласје и прихватање тога статуса".

МПЦ се у време закључења овог текста званично није изјаснио, али није ни демантовао оно што стоји у саопштењу СПЦ. 

Кад се црквено саопштење преведе на лаички језик, то што је СПЦ објавио јесте велика вест која би могла да води и коначном разрешењу црквеног спора који траје од 1967. године. Тада је Македонска православна црква самостално прогласила аутокефалност. Од тада, па све до данас, СПЦ, као и остале православне цркве, сматрале су је расколничком црквом. 

У Сремским Карловцима данас je централни догађаји поводом обележавања стогодишњице успостављања Српске патријаршије. Заседа Свети Архијерејски сабор, а у подне ће на тргу бити одржана свечана академија. Прослава значајног јубилеја почела је синоћ дочеком српског патријарха Порфирија.

"Карловци и својом спољашном материјалном културом и својом духовном културом сведоче о чињеници да је наша Црква прожета са нашим народом и да заправо наш народ јесте у исто време и наша Црква, а са друге стране и наша Црква јесте наш народ. Ми себе препознајемо као православни народ и само у тој самоспознаји можемо препознати сазвежђе свих народа, а у исто време једино тако можемо бити и звезда у том сазвежђу", поручио је патријарх Порфирије.

Прослава великог црквено-историјског јубилеја, стогодишњице васпостављања Српске Патријаршије, почелa јe 14. маја 2022. године у Сремским Карловцима.

 

По свечаном дочеку, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије у 17 часова служио је вечерње богослужење у Саборном храму Светог оца Николаја, а затим је у знаменитом Патријаршијском двору отворио мултимедијалну изложбу под називом „Један век од васпостављања Српске Патријаршије 1920–2020“.

 

Извор: СПЦ                                                                                        

Данашњи дан посвећен је чудотворцу Српске православне цркве – Светом Василију Острошком. Његове мошти чувају се у манастиру Острог у Црној Гори као велика светиња, више од 300 година. Место су ходочашћа за вернике свих религија.

Рођен као Стојан Јовановић у селу Мркоњићу у херцеговачком Поповом Пољу 1610. године, Свети Василије замонашио се у требињском манастиру Успенија Богородице.

Убрзо је постао епископ. Најпре је боравио у Тврдошу, а потом прелази у Острог.

Неуморан у молитвама, посту и физичком труду Свети Василије мирно се упокојио на данашњи дан 1671. године.

Његове свете мошти чудотворне су до данас, па је народ било које вере наставио да долази, налазећи исцељења и у најтежим болестима и мукама.

Традиционални дан великог окупљања верника је баш 12. мај, али и Тројичин дан, када се одржава Велики народни сабор у Острогу.

У част овог светитеља подигнуте су бројне цркве, а слави се и као крсна слава.

 

Празник над празницима, Васкрс, обележен је у свим православним храмовима. Традиционално је посебно свечано било у Саборном храму у Врању. Свету литургију у присуству великог броја верника служио је владика врањски Пахомије, а саслуживало свештенство епархије врањске. Готово исти број људи окупио се и ноћас на поноћној Васкршњој литургији.

Васкршњу посланицу патријарха српског Порфирија и свих архијереја Српске православне цркве прочитао је свештеник Александар Митровић. У њој се, између осталог, наводи: ''Будимо окренути љубави, драга децо духовна, јер нас на то упућује глас самог анђела над празним гробом Христовим: „Што тражите живога мећу мртвима? Није овде, него устаде!“ (Лк 24, 5-6). Негујмо сазнање да је „наше живљење на небесима“, како говори Апостол Павле, „откуда очекујемо и Спаситеља Господа Исуса Христа“ (Фил 3, 20). Будимо такође свесни да нас исконски методи обмане страстима и страховима у злоупотреби масовних медија могу лако учинити људима поробљене свести и пригушене савести, туђинима свом небеском назначењу. Чувајмо се привидне сигурности глобалног мравињака који нас жели учинити безличним притвореницима самодовољности. Време проводити у убеђењу да се виртуелним светом нездравог умишљања и конзумацијом материјалних добара може задобити истинско благостање, значи бити осуђен на живот без достојанства и слободе. У свету који одбија да буде заквашен светлошћу божанске љубави, трудови и жртве нису схваћене на начин Христове Голготе, попут крста за којим ће по благовољењу Божијем доћи васкрсење, него као страшне препреке личном миру и сигурности. Нека нас од тога сачува дубока верност крсно-васкрсној судбини нашег светосавског, српског народа, и нека нас ка вечном смислу води наше новозаветно, косовско опредељење. Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека!''

Окупљеном верном народу након службе обратио се епископ врањски Пахомије и честитајући празник поручио да прихватимо оне поруке које смо чули у посланици свако по својим талантима и да их применимо у животу. ''Ако не будемо духовно узрастали и не будемо јеванђељски се понашали онда сваку немарност и непажњу искористи непријатељ нашега спасења, онај исти који је преварио наше прародитеље у рају. Видимо како у свету долази до несугласица, немира и сукоба, то почиње у самом човеку. Ако човек нема мир у себи, односно мир са Богом, а он се добија само ако се човек смири и прихвати своју недостојност и у смирењу прихвати све оне дарове које је Господ роду људсом донео и примењује у своме животу, а ако тако не радимо онда долази наш унутрашњи немир који преносимо на нашу породицу, околину, град, државу. Зато треба да се сви молимо да Господ мира који је дошао и узео нашу огреховљену природу и донео мир роду људскоме, буде нама на помоћи, али не под морањем, већ све је нама слободно, све је добра воља, али није све на корист. Треба да се сви духовно обновимо,'' поручио је епископ. 

Културно уметнички програм приредили су ученици веронауке основне школе Доситеј Обрадовић и средње Економско трговинске школе. 

Васкрс je највећи хришћански празник, дан који Црква слави као централни догађај Христове победе над смрћу. Васкрсење Господа Исуса Христа је темељ Хришћанства: „А ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, празна је и вера наша“ (1 Кор 15,14), тј. сва вера и проповед Христових ученика, а касније и сваког Хришћанина, ниче из тог најважнијег Христовог дела. На истини да је Христос Васкрсао заснива се и нада Хришћана у сопствено васкрсење.

Дакле, Васкрс је врхунац хришћанске Црквене године, празник над празницима, јер на тај велики дан испунило се очекивање и жеља свих праведника и пророка од Адама до Светог Јована Крститеља. Васкрс се зове и Пасха, по угледу на старозаветни празник који су Јевреји светковали у пролеће, у спомен чудесног ослобођења из египатског ропства. У том смислу, Васкрс је хришћанска Пасха која означава прелазак са Христом из смрти у живот, са земље у вечни небески живот.

Пошто је Христово васкрсење било у недељу, тога дана се и Хришћани сећају и славе своје ослобођење од греха и смрти. 

Васкрс је покретан празник, који се увек везује само за дан недељни, и може пасти у размаку од 35 дана, од 22. марта до 25. априла. Цела недеља по Васкрсу назива се Светла недеља, а Црквене песме које се тада певају, пуне су радости и весеља, певају се чак и у тужним приликама.

Код хришћана је обичај да се за Васкрс спремају обојена и шарена јаја, на којима се цртају хришћанска обележја и исписује поздрав: „Христос васкрсе!“ По предању, овај обичај потиче из времена Христовог Васкрсења и Вазнесења. Наиме, следбеница Исуса Христа Mapиja Магдалена дошла је, после Христовог Вазнесења, у Рим ради проповедања Јеванђеља. И када је изашла пред цара Тиберија, поздравила га је речима: „Христос васкрсе!“ и пружила му на дар офарбано јаје, а по угледу на њу, Хришћани су продужили праксу бојења и шарања јаја.

Васкршњим јајетом жели се представити очигледност Васкрсења и како из мртвила постаје живот. Обичај је да се васкршња јаја шарају на Велику суботу. Постоје бројни локални обичаји везани за украшавање васкршњих јаја. У воду у којој се кувају јаја ставља се и освећена водица.

Верници се од данас до Спасовдана поздрављају са Христос васкрсе - Ваистину васкрсе!

Страна 1 од 17

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Вукане, срећно! - Радио Телевизија Врање https://t.co/WhptdB7oX2 via @tripplesworld https://t.co/Tri7U0y9bO
Концерт за Вукана - Радио Телевизија Врање https://t.co/kARVTSnqNo via @tripplesworld https://t.co/eJcOX3TFrZ
Најбољи баскеташи у Србији. У Француску по још једну медаљу - Радио Телевизија Врање https://t.co/31vCO7ydkO via… https://t.co/fdab5D7Dgo
Follow RTV Vranje on Twitter