Српска православна црква и верници данас прослављају Крстовдан, који у црквеном учењу означава налажење крста на којем је разапет Исус Христос.

Крст је, према предању,пронашла царица Јелена, мајка цара Константина, оснивача Цариграда, обилазећи Свету земљу, у рушевинама Венериног храма 317. године.

Kрстовдан или Воздвиженије Часног Kрста је у црквеном календару празник који је обележен црвеним словом и обележава се још од првих година званичне хришћанске проповеди.

Установљен је након Првог васељенског сабора у Никеји 326. године.

Верује се да су чудотворном моћи Часнога Kрста васкрсавани умрли и исцељивани многи болесници и због тога се назива Часним и животворним.

О Крстовдану се држи строги пост, а многи верници тог дана једу само хлеб и грожђе.

Јесењи Крстовдан пада 27. септембра. Многа народна веровања се везују за данашњи дан, а једно од њих је да, ако је на Kрстовдан облачно – зима ће бити са пуно снега, а ако је суво – биће сушна година.

Такође, према обичајима, данас се бере и посвећује босиљак.

Српска православна црква слави и зимски Крстовдан, који је уочи Богојављења 18. jануара.

Српска православна црква и њени верници данас славе успомену на Свете Јоакима и Ану, родитеље Богородице.

Овај празник није обележен црвеним словом, али су у народу ови светитељи врло поштовани. 

Верује се да би данас требало даривати некога ко има мање од нас, скромно и без гордости.

 

Православни верници славе празник Преображење господње. Празник је посвећен сећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор, када он најављује своје страдање и славу. На овај дан се према предању, преображава лист у гори и камен у води, лишће почиње да жути и опада, а вода постаје хладнија.

Српска православна црква и њени верници данас обележавају празник Преображење господње. За овај празник везује се библијска прича да је господ Исус Христос на овај дан повео Петра, Јакова и Јована на гору Тавор, где се пред њима преобразио. У том тренутку пред њима су се појавили и старозаветни пророци Мојсеј и Илија. Дан преображења у народу се сматра као дан када се преображава и гора и вода, верује се да се од данас мења време и да је ово последњи дан за купање у рекама.

Предање каже да је Исус Христос пред апостолима на гори Тавор засијао као сунце и на овај начин показао божанску славу, пре страдања и васкрсења. Апостоли су се задивили и пожелели да остану ту и да саграде три колибе за Христа, Мојсија и Илију. У том тренутку чуо се глас из облака: ''Ово је син мој љубљни који је по мојој вољи, њега послушајте. Тада су ученици пали на земљу и остали лежећи у страху док им Господ није рекао да устану и да се не боје. Управо тако се овај празник начешће и представља на иконама, са представом апостола који леже на земљи и Исуса Христа који стоји обасјан божанском светлошћу.

Наши суграђани кажу да је оно што знају о овом празнику углавном везано за народна предања и обичаје.

- Време се данас мења, колико ја знам ,каже једна наша суграђанка. Друга додаје да верује у Бога и све празнике, иако о овом празнику не зна превише, а трећа да се данас чак и лишће окреће на дрвећу, као и да се први пут једе грожђе.

Празник је у нашем народу познат и као летње Богојављење.

 

 

(СТЕНД АП: Треба подсетити да се данас пости, не само због тога што је среда, већ се овај празник пада у време Богородичиног поста. Знамо да је то најкраћи пост од четири годишња поста, међутим по свом значају он је други иза Великог, Васкршњег поста.'')

У нашој епархији данас је посебно свечано у храму Преображења господњег у Козјем Долу код Трговишта, који слави храмовну славу. Овај манастир је метох Прохора Пчињског, а сваке године препун је верног народа који на овај дан долази у светињу.

 

Православни верници данас обележавају празник Свете великомученице Марине, у народу познат као Огњена Марија, која се поштује као борац за хришћанску веру и заштитница жена. Према народном веровању, Света Марина пали и кажњава огњем и као Свети Илија који кажњава громом она спада у огњевите свеце. Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине ''гори небо и земља'', не раде никакви послови.

Српска православна црква  и њени верници  обележавају празник Сабор Светог архангела Гаврила.

Слави се као анђео благовесник задужен за радосне или благе вести и онај који је најавио рођење Светог Јована Kрститеља.

Исти архангел Гаврило најавио је рођење Пресвете Богородице Марије, а потом и Пресветој Богородици Марији да ће родити сина, спаситеља људског рода, Исуса Христа.

Највећа и најрадоснија вест у хришћанству коју је јавио Благовесник је вест о Васкрсењу Христовом.

За овог свеца су везни многобројни обичаји. Верује се да девојке не би требало да узимају ручне радове у руке, да шију и плету.

У народу је остало устаљено веровање да је ово најбољи дан за нови почетак. Светом архангелу Гаврилу је добро да се моле нероткиње, јер се верује да он доноси „благе“ и лепе вести.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Укинута ванредна ситуација - Радио Телевизија Врање https://t.co/9xUB5T2oXw via @tripplesworld https://t.co/MBhXCrklrm
Милица и Катарина на Републичком такмичењу младих талената - Радио Телевизија Врање https://t.co/fST75lNBhZ via… https://t.co/AYGcmoBABb
Јако невреме у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/ViPTAmme7n via @tripplesworld https://t.co/v1o4t0owov
Follow RTV Vranje on Twitter