Свети еванђелист Марко беше пореклом Јеврејин, из племена Левијева, ученик светог апостола Петра и његов љубљени син у Духу Светом.

Свети Петар га спомиње у својој посланици, говорећи: Поздравља вас црква с вама избрана у Вавилону, и Марко син мој.

Син не по телу него по духу, рођен благовешћем и бањом светог крштења. Свети Марко беше уврштен у лик светих Седамдесет апостола Христових. Најпре је пратио светог Петра, и био постављен од њега за епископа. А кад је с њим био у Риму, он на молбу верних написа Свето Еванђеље.

Јер хришћани у Риму молише га да им напише оно што им је са светим Петром усмено казивао о Господу Христу.

Он се одазва њиховој молби и написа Свето Еванђеље, и прво га показа самом апостолу Петру. Свети Петар га прочита и посведочи као истинито, и препоручи га свима да га читају и да верују ономе што је написано у њему. Затим од светог апостола Петра би свети Марко послат најпре у Аквилеју на проповед Божје речи, а потом у Египат.

И тако у Александрији свети Марко би и први проповедник Еванђеља и први епископ.

Његове свете мошти у 9. веку, пренете су у Венецију, и најпре покопане у дуждевој капели, а потом у 11. веку у нову, сада широм света познату Цркву светог Марка.

Данас се пољски радови избегавају. Не ваља на овај дан ни спавати, да се не би спавало преко целе године.

Свети Марко је честа крсна слава али и слава појединих градова и места.

Православни верници данас славе Светог Георгија, празник у народу познатији као Ђурђевдан.

Овај празник посебно се свечано обележава у ромским насељима, где су се бројни обичаји задржали до данас.

Према веровању, на данашњи дан се срећу зима и пролеће.

У рану зору у врањском насељу Горња Чаршија чули би се звуци трубе уз које се одлазило на реку, играло и певало, каже наш саговорник Дурмиш Јашаревић.

Корона је очигледно утицала и на прослављање Ђурђевдана, јер овог јутра није било тако, додаје он.

''У задњих тридесетак година локална самоуправа издваја одређена средства новчана како би се организовао Ђурђевдан. Нажалост, ове године знамо каква је ситуација са коронавирусом, то је изостало. Међутим, Роми и данас славе свој празник. Што се тиче припрема за Ђурђевдан, оне почињу две до три недеље пре празника, обавеза је у сваком домаћинству да се окречи, опере, да све буде чисто,''  каже Дурмиш Јашаревић, сарадник у ромској редакцији наше медијске куће.

Ђурђевдан је празник са највише обичаја који се разликују од краја до краја.

У ромским насељима задржао се обичај да се ујутру одлази на реку, на такозвани Ђурђевдански уранак.

Негде је обичај да се плету венчићи од лековитих трава и бацају у текућу воду

''Многи обичаји су се изгубили, али постоје они који се и дан данас поштују. Оно што је најбитније је да свако домаћинство коље по једно јагње, то је обавеза, жене спремају свечани ручак, печено јагње, ђурђевданску чорбицу, пуњене паприке, сармице и ту су и друге ђаконије, слаткиши разни. Свако домаћинство око 14 сати руча заједнички, а након тога једни друге посећују, веселе се уз музику,'' додаје Јашаревић.''

Након повратка са уранка на тргу у Горњој Чаршији се служи поврће за покој душе предака.

"Обичај је у тепсијама рано поврће да се дели за мртве, па тек онда ми то пробамо, нарочито жене до ручка то не пробају,'' каже Јашаревић.

Слађан Бајрамовић додаје: ''Делимо за покој душе, тако да мора прво то да одрадимо ујутру.'' 

''Све то разделимо да ''излази'' на тај свет, што се каже,'' додаје Рабија Раћиповић.

Припрема се богата трпеза на којој се окупљају чланови породице, а након тога креће посећивање по домовима.

''Данас се пече јагње, праве се разноврсне салате, чорба од јагањаца и једе се са киселим млеком,'' појањава Рабија Раћиповић.

За ручак јагњетина, пуњена паприка, чорба јагњећа је најбитнија, баница и тако,'' каже Бајрамовић.

Ранијих година у поподневним сатима одржавао се културно-уметнички програм на тргу, што ове године неће бити случај због епидемије, каже Јашаревић.

Ђурђевдан се у ромским домовима слави три дана. Другог дана обичај је да се посећују гробља предака, док се трећег дана посећују рођаци и комшије.

 

 

Српска православна црква и верници обележавају трећи дан Васкрса - Васкршњи уторак.

Хришћани славе Васкрс три дана, па су у календару Српске православне цркве црвеним словом обележени Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.

Светли или Васкршњи уторак је други дан после Васкрса, када се наставља прослављање највећег хришћанског празника, како у Црквеним богослужењима, тако и у домовима Православних верника. Службе су исте као и претходна два дана.

У народу се овај уторак сматра најбољим уторком у целој календарској години.

За овај празник везују се бројни обичаји.

У Шумадији се празнују три водена уторка. То су, осим данашњег, уторак по Ђурђевдану и уторак по Тројицама.

Сва три уторка, у јеку пролећних радова у пољу, посвећена су води, односно празнују се да би пала киша, неопходна за раст и род усева.

Верује се да данас не треба шити, прати, крпити, посебно на одећи будућих војника.

Понегде се у селима одржавају свадбе, јер се време празновања сматра посебном благодаћу, па се та благодат жели пренети и на нове супружнике и њихову новоосновану породицу.

Ако се дете роди на овај дан, биће срећно и дуговечно.

Добро је ићи у посету или кренути на пут.

Васкрс се слави од времена првих апостола и његово начело и суштина објашњавају се речима апостола Павла, записаним у апостолским делима: “Ако Христос не васкрсе, празна је проповед наша и празна је вера наша”.

Празновањем Васкрсења хришћани наглашавају своју веру и победу живота над смрћу.

Током свих Ускршњих дана важи правило да се радост дели са свима, када се треба окупити са породицом и најближима.

Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, Порфирије, са свим архијерејима Српске Православне Цркве  упутио је Васкршњу посланицу у којој позива сав верни народ на побожно и пасхално весеље које превазилази и надмашује сва наша овоземаљска весеља. 

''Побожно весеље које нам Господ уготови јесте радост вечног живота, вечне победе добра над злом и пораза демона. Предивни Јован Златоуст у празничном усхићењу кличе: „Нека се нико не боји смрти, јер нас ослободи спасова смрт: угаси је онај кога је она држала, заплени ад онај који сиђе у ад, горак постаде ад примивши тело његово.”

У посланици се даље наводи:

''Васкрсење Господа Исуса Христа, браћо и сестре и драга децо духовна, највећи је догађај у историји видљивог и невидљивог света. Зато је он непоновљиви догађај. Васкрс је ново стварање, а за човека ново рађање. Најбитније је, браћо и сестре, да познамо дубину и висину тајне Васкрсења, да у њу верујемо и њоме се спасавамо. Не допустимо да нам празник Васкрсења Христова буде празник обичаја, као што често чујемо, већ празник новог живота, нове наде, нове твари. Управо на такво славље и весеље позива нас Црква.''

У посланици се, између осталог каже да се о празнику посебно молитвено сећамо наше напаћене браће и сестара на Косову и Метохији, као и синова и кћери поносне Црне Горе, браће и сестара у Републици Српској и Босни и Херцеговини, Хрватској, Словенији и Северној Македонији.

''Не сумњамо да ћете ви, драга децо духовна, са својим архијерејима, свештеницима, монасима и монахињама велики празник Христова Васкрсења дочекати и прославити на најбољи могући начин, отворена срца према својим инославним или пак иноверним суседима. Васкрсли Христос Господ нека буде са свима вама и са свим људима добре воље око вас!''

''Наше мисли и молитве лете свих ових дана ка свима болеснима, а нарочито ка инфициранима вирусом ковид-19, као и ка свим лекарима и медицинском особљу, који се самопрегорно, ризикујући и свој живот, боре да спасу оболеле од короне и других болести. Браћо и сестре, све народе света, од Истока до Запада, и од Севера до Југа, задесила је ова опака и опасна болест изазвана невидљивим вирусом. Прошле године смо се надали да ће зараза брзо проћи. Нажалост, не само да није прошла већ је и у овој години наставила да хара широм света. Данас се молимо за оздрављење свих оболелих, као и за покој душа свих упокојених. Поштујући препоруке медицине, сами себе, и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајмо!'' стоји у посланици Српске православне цркве уз жељу да Васкрс, празник над празницима дочекамо и прославимо у духовној радости и телесној крепости уз најрадоснији поздрав: Христос Васкрсе!

 

После распећа, страдања и смрти на Голготи, Велику суботу Исус Христос провео jе у Хаду. У хришћанству ово је дан жалости.

Велика субота је други дан хришћанске жалости, након Великог петка када је Господ Исус Христос разапет на Голготи, због чега се и Велика субота, коју је према веровању Господ Исус Христос провео у Хаду (подземљу), проводи у молитви и тишини.

Сваке године на Велику суботу, на дан између голготског Распећа на Велики петак и Васкрса Сина Божјег у недељу, у Јерусалиму на земљу са неба силази Благодатни огањ.

Већ дуже од 12 векова, јерусалимски патријарх узноси угашено кандило које се само пали и тај огањ преноси на свеће окупљених верника, а они даље својим ближњима и у своје храмове.

У кућама, завршавају се неопходни послови везани за дочек великог празника.

И данас се строго пости и припрема за највећи празник - Васкрс, симбол победе живота над смрћу.

 

 
 

 

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Укинута ванредна ситуација - Радио Телевизија Врање https://t.co/9xUB5T2oXw via @tripplesworld https://t.co/MBhXCrklrm
Милица и Катарина на Републичком такмичењу младих талената - Радио Телевизија Врање https://t.co/fST75lNBhZ via… https://t.co/AYGcmoBABb
Јако невреме у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/ViPTAmme7n via @tripplesworld https://t.co/v1o4t0owov
Follow RTV Vranje on Twitter