Представници министарства  пољопривреде Србије потписали су меморандум о сарадње са  министарством аграра министарстава пољопривреде Србије и Либана. Договорена је размена пољопривредно - прехрамбених производа између две земље. Тиме ће, поред осталог, Либан постати ново тржиште за српску малину.

Једна од првих  вести из ресорног министарства у овој години била је о уговореном  извозу пшенице у Египат. Сада ће на основу потписаног меморандума, Србија у Либан моћи да извози јунеће и свињско месо, као и боровнице и малине. Могућности извоза пољопривредних и прехрамбених производа увек представљају нову шансу за произвођаче. Отварање нових тржишта представља нову могућност за бољи пласман робе и евентуално проширење производних капацитета. Планирано је да на основу овог документа буде унапређена размена пољопривредно - прехрамбених производа између Србије и Либана. Договорено је да Либан у Србију извози маслиново уље и цитрусе.

Србија ће, поред меса, на либанско тржиште у будућности пласирати боровнице и малине. Да ли ће ово ново отворено тржиште за нашу малину бар делимично решити неки од проблема српских малинара, показаће будућност. Ово питање интензивно  заокупља пажњу јавности у последње две године. Проблем са откупном ценом „црвеног злата˝ учинио је да неки произвођачи губе интересовање за подизањем нових малињака и купињака. Све чешће воћари се одлучују за засаде лешника, ораха и боровница, који ће, кажу познаваоци тржишта, бити на цени ове сезоне. Ако је судити по јесени која је иза нас, малина губи трку са другим воћем.

Проблем је, кажу упућени, код произвођача који се не баве искључиво пољопривредом, а који су улагали у подизање  засада малина, када је била добра цена. Они сада немају мотивацију да одржавају засаде. Интересовање пољопривредника за подизањем нових воћних засада ове јесени је било мање него 2017. године, превасходно због откупних цена и временских услова. Повећано је интересовање за лешником, орахом и боровницом, бар по тражњи садница, иако они који подижу ове засаде нису „чисти˝ пољопривредници. То су углавном људи који су новац зарадили у неким другим делатностима, а сада купују земљиште и желе да подигну засаде поменутих воћних врста. Има оних који се одлучују за подизање лешника на осам до десет хектара, док боровницу саде на 50 ари до једног хектара, из разлога што су за ову воћну врсту потребна већа улагања. И даље је интересантна шљива и то сорта стенлеј, мада је константна потражња и за чачанском родном.Због тога је отварање нових извозних тржишта итекако значајно за наше воћаре.

 

Због појаве и ширења опасне заразне болести, афричке свињске куге, у земљама у нашем суседству, министарство пољопривреде издало је наредбу о предузимању низа мера које се  односе на строгу контролу промета и увоза живих грла  и производа ове врсте. Болест није опасна за људе, већ само за домаће и дивље свиње.

Афричка свињска куга практично је нашим границама. Ресорно министарство донело је наредбу због погоршања  ситуације у региону, у Мађарској, Румунији и Бугарској  и непосредне опасности од појаве ове болести у нашој земљи. За ово обољење које захвата домаће и дивље свиње не постоји терапија, нити вакцина нигде у свету. У случају појаве болести спроводе се радикалне мере уништавања животиња на зараженом подручју.

Др вет. мед. специјалиста за заразне болести Роберт Ширтов, истиче да је вирус ове болести изузетно отпоран и инфективан, у смрзнутом месу остаје дуже од три месеца,у производима од свињског меса дуже од годину дана,у трупу угинуле животиње дуже од три месеца, што представља велику опасност у погледу ширења болести.

Симптоми болести су изненадно угинуће, губитак апетита, повишена телесна температура, крварење по телу, несигурност у ходу. Шири се директним контактом између болесних и здравих животиња, а највећу  опасност представљају дивље свиње.

Ширтов каже да су наши фармери, ловци и чланови ловачких удружења прва и најважнија линија одбране. Фармери су укључени у мере заштите зато што уочавају сваку промену код животиња. Ловци ће морати да пријаве свако угинуће дивљих свиња.

У случају појаве болести спроводе се радикалне мере уништавања животиња на зараженом подручју. Зато је ова болест једна од економски најопаснијих за ову грану пољопривреде у Европи. По оцени стручњака само је питање дана када ће болест закорачити и на друге континенте.

 

Сваке године на данашњи дан 31. јануара, се обележава Национални дан без дуванског дима. Ове године носи назив под слоганом „ Заштитимо се од дувана“.

У складу са новим законом, дозвољена је употреба цигарета у просторијама корисника установе социјалне заштите за смештај непокретних и тешко покретних, душевно оболелих лица, на психијатријским одељењима, код особа које су ометене у развоју, на одељењима за палијативну негу, у затворима и у просторијама у којима бораве особе у истражном поступку.

Уколико особа прекрши закон и запали цигарету на забрањеном месту, мораће да плати казну у износу од 5.000 динара.

Истичемо да је поскупљење цигарета за 10 динара по паклици планирано од фебруара месеца.

Светска здравствена организација је забринута ситуацијом у Србији. Наша земља је једина, где мушкарци и жене користе дуван у подједнакој мери. Ова организација истиче, да би требало да постоје више ознака на местима где је пушење цигарета забрањено.

У оквиру контроле дувана, истичу се нови изазови као што је употреба наргила и електронских цигарета код младих.

На основу резултата истраживања из 2017. године, спроведено на Институту за јавно здравље Србије „ Др Милан Јовановић Батут “ 61% младих је изложено дуванском диму на затвореним јавним местима.

Као последица пушења јављају се малигне болести попут рака плућа, грла и језика. И због високе стопе смртности апелује се на људе, да се подвргну процесу одвикавања од пушења. Тамо где је употреба цигарета регулисана законом, смањен је ризик од изложености дуванском диму.

 

Министарство привреде расписало је три јавна позива за расподелу милијарду и 700 милиона динара бесповратних средстава малим и средњим предузећима и предузетницима. Бесповратна средства биће додељена кроз три програма подршке: за развојне пројекте, за почетнике у пословању и за набавку опреме.

''Програм за почетнике у бизнису, старт ап и развојни програм, доступни су привредницима и на њих могу одмах да се јаве. Трећи програм, за набавку опреме је позив банкама, које ће заједно са Министарством учествовати у реализацији овог програма и преко којих ће се  и кредитна и бесповратна средства стављати на располагање привредницима у Србији,'' каже Драган Стевановић, државни секретар у Министарству привреде. 

''У 2018. години је било планирано  да за ове намене определимо негде око милијарду и 300 милиона бесповратних средстава. Ту годину смо завршили са потрошених милијарду и 640 милиона динара само бесповратних средстава,'' истиче Стевановић.

Ове године планирано је милијарду и 700 милиона динара  за бесповратна средства.

''Очекујемо да,  уколико се задржи тренд из предходне године, будемо у ситуацији  да тражимо и додатна средства и да на тај начин кроз бесповратна средства определимо око 2 милијарде динара за сектор малих, средњих предузећа и предузетника. Новина је да смо релаксирали каматне стопе и оне ће бити један посто, када су у питању средства Фонда за развој. Каматна стопа ће бити један посто за обезбеђење банкарске гаранције и два посто на остале видове обезбеђења,'' наглашава државни секретар.  

Поједностављене су процедуре када је у питању апликација, тако да много папира које су привредници морали да нађу и доставе у овој години неће бити потребно.

Новости су и клизни приступ кроз развојни програм и кредите за почетнике. То значи да ће ниво подстицаја или бесповратних средстава кроз развојни програм бити 20 посто за развијене локалне самоуправе, док ће за девастиране бити 30 посто бесповратних средстава и 70 посто повољни кредит.

Код стартапа је направљен позитиван корак. У развијеним општинама ниво бесповратних средстава биће 30 посто, док ће за почетнике који послују у неразвијеним срединама бити 40 посто. За програм опреме преко пословних банака,  када се оне изаберу, учешће је непромењено, 20 посто бесповратних средстава, пет посто учешће инвеститора, а 75 посто бесповратни кредит Фонда за развој.

Оно што је заједничко за све програме је да у укупној вредности кредита који определе Фонд или банке, 20 посто може да иде на учешће обртних средстава за текуће пословање привредних субјеката.

 

"Синдикат новинара Србије (СИНОС) сматра неприхватљивим увреде које је глумац Сергеј Трифуновић упутио новинарки “Српског телеграфа” Ивани Жигић кад је затражила изјаву за новине.
СИНОС упозорава да се новинаркама све чешће упућују сексистичке увреде због неслагања са њиховим начином извештавања и са уређивачком политиком медија за које раде.
СИНОС подсећа да је последњих година новинарска професија значајно урушена али и да они који су незадовољни радом новинара могу да се обрате надлежним институцијама, регулаторном и саморегулаторним телима. То се, пре свих, очекује од јавних личности које претендују да унапреде медијску сцену Србије", стоји у саопштењу СИНОС-а.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Како ће млади Врањанци потрошити својих 100 евра од државе? - Радио Телевизија Врање https://t.co/kUEPv2I5qR via… https://t.co/K3f1WhVASR
Председник Вучић у Врању са избеглима из Украјине - Радио Телевизија Врање https://t.co/JhiC04WNsH via… https://t.co/kYJWlg2jA6
Малине из овогодишњег рода око 700 динара за килограм - Радио Телевизија Врање https://t.co/6d9hG5WSEo via… https://t.co/5muHCVBzMc
Follow RTV Vranje on Twitter