Данашњи датум у православном календару посвећен је Светом Томи, Христовом апостолу који није одмах поверовао у васкрснуће Исуса..

Пре смрти и он је, као и други апостоли, био чудесно пренет у Јерусалим на погреб Пресвете Богородице. Пошто је стигао касно замолио је да отворе гроб Пречисте, али њено тело није било тамо. Господ је већ узео своју мајку у насеље небеско. Тако је свети Тома својим неповерењем утврдио веру у васкрсење Господа, а својом касном спознајом открио чувено прослављење Мајке Божје.

Многе породице у Србији данашњи празник обележавају као своју крсну славу. А као еснафску, Светог Тому обележавају дрводеље, бачвари, колари, столари, ужари, дунђери, бунарџије, калдрмџије и зидари.

Постоји и стара српска изрека „Свети Тома – седи дома“. Она подразумева да се на овај дан нигде не иде изузев у цркву и то је најважнији обичај који би на данашњи дан требало испоштовати.

Данас је Михољдан

октобар 12, 2021

У православном календару под данашњим датумом уписан је празник Светог Кирјака, у народу познатији и као Михољдан.

Свети Киријак Отшелник рођен је у Коринту крајем четвртог века и за живота је сматран стубом хришћанства и узором монашких врлина. Предање каже да је био крупан и снажан човек, иако је цео живот провео у строгом посту. Пред крај живота боравио је у монашкој обитељи Светог Харитона, где су монаси јели једном дневно, и то по заласку сунца.

Према народном веровању, после Михољдана наступа права јесен која је календарски већ увелико почела. Октобарски топли дани везани за овај народни и верски празник познати су као Михољско лето.

Уз Михољдан су везане и велике Задушнице и сви хришћани на сам дан славе или у суботу после њега, одлазе на гробље да упале свеће својим прецима и преминулој родбини.

У Србији се Видовдан обележава као помен на страдање Срба и кнеза Лазара Хребељановића у бици против турске војске на Kосову пољу 1389. године.

 Посебан значај Видовдан је добио у време стварања нове српске државе, а као званичан државни празник уведен је 1889. на 500 година од Kосовског боја.

 Kао национални празник опстао је до краја Другог светског рата.

 После Kосовске битке тело кнеза Лазара је сахрањено у манастиру Раваници, а у сеоби Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем крајем 17. века пренето је у фрушкогорски манастир Врдник.

 У Раваницу су мошти враћене 1989. године, на 600. годишњицу косовске битке.

 Видовдан је државни празник који се обележава радно.

Православни хришћани данас славе Летње (духовске) задушнице, које су скоро увек у суботу пред Духове (Силазак Светог Духа). Осим одласка на гробље обичај је и да се милостиња раздели просјацима.

Тај дан православни хришћани посвећују својим умрлим прецима и, према традицији, посећују гробове, прислужују свеће и служе помене.

Верници на тај дан упућују молитве Богу за милост према упокојенима и опрост грехова које су починили за живота.

Задушнице се увек обележавају у суботу и тим поводом се организују и богослужења посвећена упокојенима, јер је Исус Христос, дан уочи Васкрсења, које се увек слави у недељу, провео у гробу.

У Цркви се на задушнице помињу и речи Светог Јована Златоустог, једног од највећих богослова из четвртог века: "Помозите покојнима и помињите их".

Обичај је у народу да се о задушницама, као и о парастосима, износе многа јела.

Веровање је, да та изнесена јела треба да се разделе сиротињи и уопште свима који се ту затекну, за покој душе умрлога.

Обично се износи погача, жито, вино, као и друга јела.

Осим летњих, у календару Српске православне цркве постоје још зимске или Митровске, затим пролећне, које падају седмицу пре почетка Великог или Часног поста, и Михољске или јесење задушнице.

Последња седмица пред Велики ускршњи пост назива се Бела недеља, по белом мрсу који се једе, а последњи, данашњи дан, Беле покладе. 

Беле покладе добиле су назив по Белој недељи, а зову се још и Велике, Завршне, Сирне или Проштене покладе, односно Проћка, јер се на овај дан опраштају свађе и увреде.

Обичај је да деца са породицама обилазе родитеље, носећи им поклоне.

Циљ је добити опроштај и часно започети пост. Беле покладе су празник целог села, и тог дана се сви међусобно друже и чашћавају.

У многим местима крећу се обредне маскиране поворке, које свуда радо дочекују и дарују. Обичаји се разликују од краја до краја, понегде се ложи велика ватра од сламе, звана крлештица.

Негде се ватра прескаче, негде тера зле духове. 

 Весеље траје до поноћи, а онда почиње седмонедељни пост.

 

Страна 1 од 4

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У изради план Генералне регулације зоне 3 - Доње Врање - Радио Телевизија Врање https://t.co/LFC4wbqWjz via… https://t.co/erBIQ5QyeX
Школарци дођите у Библиотеку, стигли су најпопуларнији наслови - Радио Телевизија Врање https://t.co/rAMGpTDivc via… https://t.co/XQVaSK6pKJ
Сусрети села открили младе таленте - Радио Телевизија Врање https://t.co/vmZrSEGSeD via @tripplesworld https://t.co/xcpEGaVx5f
Follow RTV Vranje on Twitter