Православни верници данас обележавају Светог великомученика Прокопија, једног од огњених светаца.

По народном веровању данас се ништа не ради, одлажу се сви послови, а сматра се да је овај дан погодан за венчања.

На данашњи дан 303. године мученички је страдао Свети Прокопије, Христов следбеник кога српски народ посебно слави. Потиче из Јерусалима, а име му је било Неаније.

Иако је послат од стране цара Диоклецијана да гони хришћане, након што је зачуо Божији глас, Неаније се преобратио, због чега је мучен и бачен у тамницу. Тамо му се опет јавио Христ који му је дао име Прокопије.

Јавно је исповедио своју веру, знајући да ће бити погубљен. Од 18. века није познато где се налазе мошти овог светитеља.

Српска православна црква и верници славе данас празник Христовог вазнесења - Спасовдан.

Спасовдан се прославља у знак сећања на дан када се Исус последњи пут јавио ученицима, заповедио им да иду по свету и проповедају јеванђеље. Затим се, на Маслинској гори, наочиглед свих узнео се на небо, чиме је завршио своје дело спасења.

Његови ученици потом су преносили Христову веру светом и тиме људе спасавали у вери, одакле и назив празника.

Спасовдан је покретног датума и увек се обележава у четвртак, четрдесети дан по Васкрсу.

Чувени Душанов законик усвојен је на Спасовдан 1349. године, на исти празник и допуњен пет година касније.

Осим као сточарски и ратарски празник, слави се и као Крсна слава,  али и заветина за читаво село.

Не раде се данас тешки послови, у знак поштовања према великом празнику који, према народном веровању, може да спаси кућу од невоље, а децу од болести.

Српска православна црква и верници славе Марковдан, празник посвећен Светом апостолу Марку.

Свети Марко је био Јеврејин, из племена Левијева. Уврштен у 70 светих апостола Христових, најпре је пратио Светог Петра који га је и поставио за епископа.

На молбу верних римских хришћана, написао је Јеванђеље, које је лично Свети Петар прегледао и потврдио као истинито.

Проповедао је Христову веру у Аквилеју и Египту, саградио многе цркве и постављао свештенике.

Чинио је многа чудеса, па многи тада повероваше у Исуса Христа и крстише се. Наставио је пут у Александрију, где је многе превео у хришћанство, због чега га бацише у тамницу. У тренутку његовог погубљења, небо се отворило и догодио се јак земљотрес.

Његове свете мошти у 9. веку, пренете су у Венецију, и најпре покопане у дуждевој капели, а потом у 11. веку у нову, сада широм света познату Цркву светог Марка.

Данас се пољски радови избегавају. Не ваља на овај дан ни спавати, да се не би спавало преко целе године.

Свети Марко је честа крсна слава али и слава појединих градова и места.

Данас је Свети Георгије, једнан од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру. Обележава се у свим храмовима Српске православне цркве и једна је од најчешћих слава православних Срба. Међутим, и Роми традиционално славе Ђурђевдан као један од највећих празника који симболише долазак пролећа. Празник је радости и весеља, а испуњен је и бројним обичајима.

У рану зору одлази се на реку, а овај обичај Роми поштују и дан данас. Обичај је да се плету венчићи од лековитих трава који се онда бацају у воду, а верује се да то доноси здравље, плодност, враћа љубав. Роми традиционално славе Ђурђевдан као један од највећих празника који симболише долазак пролећа.

''Скупљамо се пре сунца, морамо бити поред неке реке или ливаде и традиционално плетемо венчиће од врбе, то је за здравље, за срећу, за весеље, умивамо се на води, а жене поред врбе се и чешљају да коса буде лепша и гушћа. Обично се и ваљају по трави за здравље,'' каже Санде Аметовић који само због Ђурђевдана сваке године долази из Немачке у свој родни град. 

Традиција је да се за Ђурђевдан припрема богата трпеза, а посебно се храна износи и за покојнике, а на послужавнику неопходно је младо воће и поврће

''То је велики обичај, раније овде није могло да се прође колико је жена овде делило храну за мртве, а сада видите да је то реткост,'' каже Гале Селистаревић.

А за госте главна јела на трпези су чорба и јагњетина.

''Све сам ујутру спремила и сада ћу наставити – месо, чорбу, салате,'' додаје Лета Селистаревић.

Ђурђевдан славе православци, али и католици.

''Овај празник смо прихватили од православаца, јер смо ми на овај дан као номадски народ увек лутали и договарали се када ћемо се састати и кажемо 'Састаћемо се за Ђурђевдан' и тако је то постао традиционални празник код нас,'' закључује Санде Аметовић.

Доста обичаја се кроз време изгубило, а неки су се одржали до данашњег дана, и то највише у ромској популацији.

''Бахтало Ђурђевдан ми кажемо, а пошто славе и муслимански и католички Роми, они кажу Едерлези, а ми кажемо Ђурђевдан,'' закључује Аметовић, честитајући празник.

 

 

Васкрс je највећи хришћански празник, дан који Црква слави као централни догађај Христове победе над смрћу. Васкрсење Господа Исуса Христа је темељ Хришћанства: „А ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, празна је и вера наша“ (1 Кор 15,14), тј. сва вера и проповед Христових ученика, а касније и сваког Хришћанина, ниче из тог најважнијег Христовог дела. На истини да је Христос Васкрсао заснива се и нада Хришћана у сопствено васкрсење.

Дакле, Васкрс је врхунац хришћанске Црквене године, празник над празницима, јер на тај велики дан испунило се очекивање и жеља свих праведника и пророка од Адама до Светог Јована Крститеља. Васкрс се зове и Пасха, по угледу на старозаветни празник који су Јевреји светковали у пролеће, у спомен чудесног ослобођења из египатског ропства. У том смислу, Васкрс је хришћанска Пасха која означава прелазак са Христом из смрти у живот, са земље у вечни небески живот.

Пошто је Христово васкрсење било у недељу, тога дана се и Хришћани сећају и славе своје ослобођење од греха и смрти. 

Васкрс је покретан празник, који се увек везује само за дан недељни, и може пасти у размаку од 35 дана, од 22. марта до 25. априла. Цела недеља по Васкрсу назива се Светла недеља, а Црквене песме које се тада певају, пуне су радости и весеља, певају се чак и у тужним приликама.

Код хришћана је обичај да се за Васкрс спремају обојена и шарена јаја, на којима се цртају хришћанска обележја и исписује поздрав: „Христос васкрсе!“ По предању, овај обичај потиче из времена Христовог Васкрсења и Вазнесења. Наиме, следбеница Исуса Христа Mapиja Магдалена дошла је, после Христовог Вазнесења, у Рим ради проповедања Јеванђеља. И када је изашла пред цара Тиберија, поздравила га је речима: „Христос васкрсе!“ и пружила му на дар офарбано јаје, а по угледу на њу, Хришћани су продужили праксу бојења и шарања јаја.

Васкршњим јајетом жели се представити очигледност Васкрсења и како из мртвила постаје живот. Обичај је да се васкршња јаја шарају на Велику суботу. Постоје бројни локални обичаји везани за украшавање васкршњих јаја. У воду у којој се кувају јаја ставља се и освећена водица.

Верници се од данас до Спасовдана поздрављају са Христос васкрсе - Ваистину васкрсе!

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Усвојен Нацрт модернизације јавне расвете на стотој седници Већа - Радио Телевизија Врање https://t.co/PnEJnT80zt v… https://t.co/1wWfuKkquM
Подршка младима - Данас је Међународни дан младих - Радио Телевизија Врање https://t.co/mNWjguAfXZ via… https://t.co/72ywGZsjbP
Заменица градоначелника: Упутство Министарства просвете јасно - Радио Телевизија Врање https://t.co/DRjXdnx0Ma via… https://t.co/oEh4Pmrzsk
Follow RTV Vranje on Twitter