Две особе су задобиле тешке телесне повреде у саобраћајним незгодама које су се догодиле протеклог викенда на подручју које покрива Полицијска управа Врање.

Према информацијама из полиције, на раскрсници улице Сурдуличких мученика и Кеја Рада Цветковића, у суботу нешто после 14 часова, дошло је до судара између путничког возила “мерцедес” и мотоцикла. Судар се догодио након што је мотоциклиста започео претицање и ударио у предњи део “мерцедеса”.

Том приликом, возач мотоцикла, држављанин Бугарске, стар 55 година, задобио је тешке повреде, услед којих је транспортован у ЗЦ Врање на даље лечење.

Истог дана, на ауто-путу, у рејону села Самољица, теретно возило са приколицом, за чијим управљачем је био држављанин Грчке, ударило је у путничко возило “тојота” које је било у тренутку заустављања. Возач “тојоте”, држављанин Северне Македоније, задобио је тешке телесне повреде.

Увиђај су на лицу места обавили службеници саобраћајне полиције, а према незваничним сазнањима, против возача теретњака биће подигнута кривична пријава због угрожавања безбедности јавног саобраћаја.

Иначе, на подручју Полицијске управе у Врању, током протеклог викенда је регистровано укупно осам саобраћајних незгода. Две особе су задобиле тешке телесне повреде а пет особа је лакше повређено.

Због управљања возилом под дејством алкохола задржане су три особе.

Удружени грађани Сурдулице свакодневно воде борбу против загађења у тој општини. Како кажу, и на основу визуелног ефекта, односно дима који куља и чула мириса може се закључити да удишу лош ваздух. Број пацијената оболелих од малигнитета повећан je услед, како тврде, јединог загађивача компаније Knauf Insulation. Поменутој компанији смо у више наврата тражили одговоре на конкретна питања, али их до сада нисмо добили, већ су нам послали уопштено саопштење које се коси са тврдњама еколошких удружења општине Сурдулица.

Покренуте су различите заједничке иницијативе свих удружења како би се нашао узрочник загађења Сурдулице и оболевања Сурдуличана.  

„Након пет година и на стотине објаваљених текстова на порталу, јасно је ко је загађивач и ко нарушава здравље Сурдуличана. Мерења показују да су сва једињења у порасту: формал дехид, фенол, амонијак. А штетне честице су у прекорачењу готово током целе године. Ми смо свест мештана о здравој животној средни подигли на одређени ниво.Али је потребно да људи схвате да ово није индивидуална борба и да се сви ми заједнички боримо за здравље сваког мештана, поготово деце“, каже Дејан Свитац, оснивач удружења „Волим Сурдулицу“.

„Последњих година ваздух у Сурдулици је толико загађен да не може нормално да се дише и то нас је натерало да кренемо у активности и дођемо до закључка ко уништава ваздух у Сурдулици и ко уништава нашу животну средину. Сви наши резултати истраживања показали су да је главни кривац за загађење ваздуха у Сурдулици фабрика Knauf Insulation која се налази у Белом Пољу“, истиче Стојан Ивковић, председник удружења „Удахни дубоко“

Удружења грађана су разговарала и са лекарима Здравственог центра, и Свитац каже да имају позитивну реакцију.

„Чекамо да нам се лекари придруже и да нађемо заједничко решење које ће бити за добробит свих Сурдуличана. Након састанка са лекарима, радиће се на томе да се дође до тачних бројки оболелих од малигнитета. Добили смо обећање да ћемо у наредном периоду добити веродостојне податке о броју оболелих, тако да ћемо имати бољу слику, моћи ћемо да анализирамо и да тражимо узрочно последичну везу између загађења и броја оболелих од малигних обољења.

Компанија Кнауф на више изјава удружења из Сурдулице и њихових констатација да су главни кривци за загађење, послала је саопштење нашој медијској кући у коме нисмо добили ниједан конкретан одговор. У саопштењу стоји да Кнауф врши мерења два пута годишње и да до сада нису забележена одступања, што се коси са оним што смо чули од Свица.

„Ми се са тим непријатним и оштрим мирисом срећемо највише у јутарњим часовима и живимо са тим непријатним мирисом свакодневно. Нарушен је амбијентални комфор грађана на шта би требало да се обрати нарочита пажња. То индустријско постојење у Белом Пољу испушта честице која могу да изазову малигна обољења чак и радиоактивне честице, што је руководство ове фабрике и и признало у једном разговору“.

У саопштењу надлежни из Кнауфа акциденте који су се десили правдају ремонтом и „испуштањем дима кроз мали димњак“ што не оправдава чињеницу и тврдње да је додатно загађење постојало.

„Фабрика Кнауф је имала два велика акцидента или пожара када је из малог димњака, иначе их имају четири од којих три имају филтер, а тај мали четврти, што су и сами признали, не поседује никакве филтере. Управо из тог малог димњака, а имамо и фотографије и снимке, бујао је густ црни и сиви дим и ишао је једног дана ка градском језгру Сурдулице, а други дан ка Белом Пољу и Загужању“, истиче Ивковић.

Надлежни из Кнауфа се такође не слажу са тврдњама о повећаном броју оболелих услед штетности брда од јаловине које су почели да уклањају, али само привремено, како наглашава Свитац.

„То брдо од јаловине, на том последњем састанку са руководством фирме обећано нам је да ће постепено, за неколико година, уклонити. И почели су са уклањањем, али ми не знамо где су то извезли само су претпоставке и нагађања. Али можете и сами видети да се то брдо поново гомила. А оно што је јако важно је да фирма Кнауф то назива секундарним сировинама које користе даље за загревање њихових пећи. Међутим, ми сматрамо да се ради о отпаду и то опасном отпаду, који се под утицајем ветра расејава по плодном сурдуличко-масуричком пољу“, напомиње Свитац.

По речима Сурдуличана које је окупила борба за здраву будућност своје деце, компанија Кнауф је једини узрочник, не само лошег ваздуха већ и тренутно највећеи изазивач малигних оболевања у овој општини. Наша медијска кућа је у више наврата покушала да добије одговоре на конкретна питања, путем порука, позива, мејлова почев од почетка јула месеца ове године : на који начин се врше мерења загађења и зашто баш тада, докле се стало са уклањањем такозваног брда са отпадом и да ли се и даље таложи и зашто, коментар на састанак са удружењима и на предлог о измештању фабрике, колики је износ еколошке таксе коју плаћају општини од доласка до данас, донације поменутој локалној самоуправи и још многа питања на која до дана данашњег нисмо добили конкретне одоговоре, већ само уопштено саопштење. Зашто Кнауф не одговара на конкретна питања, шта се крије иза тога?

Већ у неколико наврат упозоравамо на акумулирано незадовољство грађана Сурдулице на, како они кажу, загађење у својој општини за које као главног кривца, именују компанију Кнауф.Организовали су и протесте, писали петиције, говорили за медије, али како кажу, мало тога је покренуто са мртве тачке. Све то раде само из једног разлога – плаше се штетног утицаја на здравље.

Дејан Свитац из удружења „Волим Сурдулицу“, каже да је непријатан мирис на територији ове општине један од главних показатеља загађења и додаје да имају велики еколошки проблем. А некада је Сурдулица била синоним за ваздушну бању. Из тог разлога је и изграђен Санаторијум за плућне болести.

 „Ми са тим непријатним мирисом живимо свакодневно.Он нарушава амбијенаталан комфор грађана, на шта би требало да се обрати посебна пажња. То индустријско постројење, које је у Белом Пољу, не само да испушта опасне штетне честице већ врло често могу да изазову малигна оболења. То су чак и радиоактивне честице, што је и једном приликом и признало руководство те фирме. Реалан је исход свега тога исељење фабрике „Кнауф“ и то није нешто што је немогуће.Са овим загађењем, не постоји алтернатива“, каже Свитац.

Неколико удружења се ујединило како би заједничким снагама убрзали процес и побољшали квалитет живота у свом окружењу.

„Покренули смо протестне шетње, које су резултирале састанку са челницима фабрике где смо изнели одређене захтеве који су били примарни и они су требали да их реше. Наш услов је био, уколико не испуне те захтеве уколико се стање ваздуха не врати у нормалу да је наш једини захтев исељење фабрике са територије општине Сурдулица“, истиче Стојан Ивковић, председник еколошког удружења „Удахни дубоко“. 

Данијела Михајловић, председница удружења „ЕКО Сурдулица“ већ је наводила застрашујуће податке, а сада понавља.

„Најугроженији су мештани Алакинца, управо због близине фабрике Кнауф. Ту треба да се крене од куће, до куће да се уради анкета. Оно што знамо што се дешава у том селу је поражавајуће. Људи у том месту најчешће оболевају од лимфома и леукемије. И деца“, каже Михајловићева.

Осим непријатног мириса и беличастог дима који куља, проблем је и брдо од јаловине, које је видљиво голим оком. По речима Свица брдо се стварало од 2006, интензивно од 2014.године . Руководство је обећало да ће постепено уклањати то брдо и почели су са процесом каже Свитац и додаје.

"Међутим, то брдо се поново гомила, јаловина поново настаје. Оно што морам да напоменем, а јако је важно да Кнауф то назива секундарним отпадом односно сировином коју користе даље у поновну производњу за загревање њихових високих пећи. Ми сматрамо да се ради о опасном отпаду који се под утицајем ветра расејава по плодном сурдуличком, масуричком пољу“, каже Дејан Свитац.

Контактирали смо надлежне из компаније Кнауф Инсулејш и они су нам рекли да ће се ускоро огласити саопштењем за јавност, али саопштења још увек нема. И када га буде, то саопштење сигурно неће решити проблем. Колико ћемо тек чекати конкретне потезе и решење проблема?

 

 

 

 

''Док смо ишли у школу у Сурдулици, нико није знао његово презиме, јер нам је било тешко да изговоримо, звали смо га само Креша'', прича један од школских другова, Крстимира Цопаса или Креше.

Он је нови чувар Српског војничког гробља на Зејтинлику у Солуну.

Крстимир Цопас је рођен шездесетих у Сурдулици, одакле му је и мајка, а отац му је пореклом  Грк. Крстимир је основну и средњу школу завршио у Сурдулици, радио је једно време у Јединству, а после 2000. године је са супругом, која је такође Сурдуличанка и децом отишао пут Грчке. Тамо је радио у грађевини и тај посао га је одвео у наш конзулат у Солуну, на коме је, такође радио.

Наш човек на нашем месту и ето приче. Тако је од запослених у Конзулату сазано да легендарног чувара 94-годишњег Ђорђа Михаиловића издају ноге, да не може више да ради  и да  је расписан конкурс за то место. Поверење које је стекао радећи са нашима у конзулату донело му је и ово чувено радно место на Српском војничком гробљу.

Његов отац је деведесетих преминуо, али Крстимир има фамилију у Грчкој, тој нама пријатељској земљи. Његова мајка и данас живи у Сурдулици, иако део године проводи у Грчкој. Крстимир је, стицајем околности, два пута служио војни рок: једном у Србији, други пут у Грчкој.

Комплекс Српског војничког гробља подигнут је на простору на коме се 1916. године налазила Главна војна пољска болница српске војске, у склопу које је настало и гробље за преминуле. Део града у којем се гробље налази - Зејтинлик, добило је име по турској речи за уље - зејтин. На том простору, надомак Солуна, у доба отоманске империје била је пијаца за продају уља.

По завршетку рата, одлучено је да се на заједничком гробљу сахране сви погинули ратници на Солунском фронту, за шта је одабран плато на Зејтинлику. Припреме су почеле 1926. године и наредних година прикупљени су посмртни остаци изгинулих ратника са око 250 гробаља раштрканих на широком простору на ком су се водиле борбе на Солунском фронту.

Сав материјал за изградњу гробља потицао је из Србије, где је претходно и обрађен.

Завршни радови изградње почели су 1933. под руководством архитекте Будимира Христодула, једног од 1300 каплара, а завршени су крајем 1936.године. 11. новембра исте године, на Дан примирја у Првом светском рату, било је обављено свечано освећење маузолеја са капелом и костурницом.Грчка је бесплатно уступила земљиште за изградњу комплекса од 7.000 квадратних метара, а сав материјал и рад на изградњи је ослободила царина и пореза.

И још један податак везан за наш крај: У изградњи је коришћен камен из Џепа код Владичиног Хана за маузолеј и крстове, за плоче гранит из Kадине Луке близу Љига, а цемент из Беочина.

На овом гробљу се налази скоро 21.000 гробова, што га чини највећим гробљем на Балкану и једним од највећих у Европи.

Велики број људи, Срба и Српкиња, нарочито током лета,обилази ово место у Солуну. 

Фабрика Кнауф у Сурдулици ради од 2007. године. На непријатан мирис и бели дим који свакодневно куља из димњака фабрике Кнауф, Сурдуличани се жале већ годинама. Невладине организације и активисти упозоравају јавност да се нешто лоше дешава и отворено страхују да их фабрика здравствено угрожава. Једна од њих је и Данијела Михајловић, председница удружења „ЕКО Сурдулица“ која упозорава на пораст броја оболелих али и преминулих од канцера мештана општине Сурдулица, посебно Алакинца.

Док менаџмент фабрике тврди да је све по закону и да грађани немају разлога за бригу, брига грађана се не смањује. Данијела Михајловић, председница удружења „ЕКО Сурдулица“, каже да се ова група грађана за развијање еколошке свести и заштиту животне средине, окупила како би стала на пут дугогодишњем проблему,оболевању њихових суграђана од канцера.

„Неинформисаност о реалном стању загађења у Сурдулици је такође проблем. Опет сам и данас позвала неке људе и они су ми рекли да је човек 1976. годиште умро од канцера. Пре, три недеље млада жена је такође преминула од канцера. Ми свакодневно чујемо те ужасне вести: канцер, епидемија, млада деца... Али оно што нас плаши јесте да по две, три особе у једној породици истовремено оболе од канцера. И то постаје веома застрашујуће. Рецимо у селу Јелашница, мајка и ћерка су се истовремено лечиле од канцера дебелог црева. Мајка је, нажалост преминула, док је лечење 19-годишње девојке за сада успешно“, каже Данијела Михајловић, председница удружења „ЕКО Сурдулица“ по струци професор математике и будућа мама једне девојчице.

По њеним речима најугроженији су мештани Алакинца, управо због близине фабрике Кнауф.

„Зато што Кнауф у свом дворишту има огромно брдо где складишти свој отпад. Када дуне ветар, сав тај отпад иде према Алакинцу, због близине фабрике која је до обрадивих површина. Друга ствар су отпадне воде где нисмо сигурни како завршавају.  Мештани Алакинца се жале на непријатне мирисе из околних река, првенствено мислим на Врлу, а не знамо узрок тих непријатних мириса, односно загађења тих вода. И трећа ствар је што се веома често види црни дим који поред лошег мириса штипа грло, а ветар тај дима разноси свуда и сви смо угрожени тиме“, наводи председница удружења „ЕКО Сурдулица“.

Подаци које Михајловићева наводи су алармантни.

„Ту треба да се крене од куће, до куће да се уради анкета. Оно што знамо што се дешава у том селу је поражавајуће.Људи у том месту најчешће оболевају од лимфома и леукемије,и деца. Пре пар година је једна девојчица и умрла од леукемије, а њен отац након тога извршио самоубиство.Још једна девојчица је умрла од леукемије.Након тога, њена мајка је оболела од канцера.А у међувремену док се мајка лечила, њен отац, односно деда преминуле девојчице је умро од канцера кичме, буквално за две недеље зато што је канцер био прогресиван. И то нас све брине. Има још један пример, имена нећу помињати, породица је из Алакинца, и отац и мајка су умрли у веома кратком року“ истиче Данијела Михајловић.

Михајловића каже да они као грађани имају право да знају у каквој средини живе и додаје:

„Наши захтеви су да имамо стално мерење, желимо да знамо какав нам је квалитет ваздуха, квалитет вода, квалитет земље. Ми у Сурдулици не знамо какав ваздух удишемо.Оно што ми знамо је да је тај ваздух веома тежак, а били смо некада ваздушна бања. Друга ствар је што је Сурдулица у котлини, тако да све загађујуће честице остају ту. Желимо да се направи анализа тог отпада из дворишта Кнауфа. Сваким даном то брдо отпада расте. Не знам какав утицај то има на животну средину“, каже Данијела Михајловић.

Ово је само један у низу саговорника који су спремни да своје сумње и бриге поделе са јавношћу целе земље. Да ли су праву, треба да им одговоре надлежни, који годинама ћуте.

Покушали смо да контактирамо надлежне из Кнауфа у Сурдулици, али до овог тренутка нисмо успели да их добијемо.

Ми настављамо са истраживањем и са причама како мештана ове општине, удржења тако и надлежник из фабрика Кнауф.

Страна 1 од 16

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Министар Стефановић наградио Врањанца, војног полицајца Пенићa - Радио Телевизија Врање https://t.co/O7MUEJXpA6 via… https://t.co/Z2TUmTkedy
У сусрет Дану младих – Будимо солидарни - Радио Телевизија Врање https://t.co/c2Ey6b38nE via @tripplesworld https://t.co/gvrDoHSIUL
И даље расте број ковид позитивних у округу - Радио Телевизија Врање https://t.co/13c47GInsy via @tripplesworld https://t.co/i9mcbBv9D8
Follow RTV Vranje on Twitter