Свети пророк Илија слава је храма, Градске општине и бројних житеља Врањске Бање. На данашњи празник бања је у славском руху, уз Свету литургију, литије, резање славског колача и бројне честитке.

Илиндан је окупио бројне вернике у храму Светог пророка Илије, на свету литургију и поред високе температуре и још увек присутне короне.

Сваке године долазим, сечем колач на овај дан и сваке године сам, ту, каже старији грађанин.

Долазим сваке године, не славим, али долазим редовно, каже једна бањчанка.

"Дошао сам као хришћанин, да посетим овај храм, ја сам патријалхално васпитан, а долазио сам раније често".

У храму, изграђеном у византијском стилу по узору на маузолеј Опленац, у току су радови на фрескама, па су верници у порти храма пратили литургију, а свештенство Епархије врањске је служило.

"Желим да Свети пророк Илија буде свакоме на помоћи, у домовима да буде благословен, да лепо данас прославимо са верницима који се цео дан окупљају из околних села, из града. Данас је сретан и радостан празник Свети пророк Илија, нек је благословен и на помоћ свима нама", поручио је парох храма Бобан Илић.

Руководство Градске општине Врањска Бања и гости дошли су са славским колачем, а након литургије, прошле су Литије улицама бање. Уследило је резање колача. Нови млади кум Лазар  је преузео славу, а председник општине упутио честитке.

"Свим грађанима Врањске Бање честитам данашњи празник, а онима који славе честитам славу, да је прославе у духу традиције и обичаја. Руководство Градске општине наставиће да улаже максималне напоре на развитку нашег краја. Имамо подршку из врха државе Врањска Бања се брзо развија и биће један модеран туристички центар", рекао је председник Градске општине Врањска Бања Драган Сентић.

Данашњу славу увеличао је наступ КУД Врелац из Врањске Бање, који увек развесели срца Бањчана. Свети Илија у бањи никада није могао да прође без вашара, па је тако било и ове годинн.

Традиционално се на овај дан у Врањској Бањи одржава вашар. Но и вашари нису какви су некада били. Данас су углавном места за куповину и продају. Овде можете наћи разноврсну робу, од играчке до тепиха. Некада су ови вашари били места сусретања, дружења и виђања. Била су то и места где су младићи проналазили младе и обрнуто. Било је другачије и што се тиче забаве. Некада је овде обавезан био зид смрти, пуцање ваздушном пушком, па и бокс, да се види ко је јачи. Сада је другачије. Ипак је  21. век, век потрошача.

 

Народни посланик Славиша Булатовић упутио је честитку поводом данашњег великог хришћанског празника Светог Илије који је и слава ГО Врањска Бања.
У честитки се каже:

„Свим грађанима који данас славе Светог Илију, свештенству и монаштву Српске православне цркве честитам празник са жељом да га проведу у здрављу, миру и благостању. Уз поштовање наше вере и богате традиције, усмеримо наша знања, искуства и напоре ка унапређењу квалитета живота грађана и укупног развоја и просперитета Градске општине Врањска Бања која данас обележава овај велики празник.

Уз свако добро и напредак, остваримо успех на свим пољима и један од највећих хришћанских празника обележимо уз поштовање етичких вредности које ће нас учинити непоколебљивим у остваривању наших циљева.
Уз поруку да чувамо породичне вредности, још једном срећна слава!“

Јавно предузеће Емисиона техника и везе обавестило нас је да ће у среду 14.јула екипа техничара обављати неопходне радове на предајнику Свети Илија, надомак Врања.

Том приликом може доћи до краткотрајних прекида у емитовању нашег програма. Радови ће трајати у периоду од 10 до 18 сати. 

Српска православна црква у недељу прославља дан Светог пророка Илије. Свечаном литургијом и трпезом љубави биће обележена и храмовна слава манастира „Свети Илија“ у Кацапуну у општини Владичин Хан. Игуман манастира отац Серафим на симболичан начин обележиће и јубилеј, 10 година службовања у овој светињи.

 

Манастир „Свети Илија“ у Кацапуну једна је од најстаријих светиња на овим просторима. По предању саградили су га Немањићи, јер се налазо на путу за Хиландар. Данашња манастирска зграда саграђена  је у 13. веку на темељима старог манастира. Фреске су први пут осликане у 16. веку византијским иконописом.

Нема много писаних записа о манастиру. Неке је појео зуб времена, а неке црквене књиге су узели људи. Према предању у једном периоду на цркву се обрушило брдо и била је затрпана око стотину година. Манастир је пронашло крдо стоке које је пасло у околини.

Од тада опет почиње живот ове духовне светиње. Игуман манастира, отац Серафим у манастир Светог Илије дошао је пре тачно десет година. На дан манастирске славе 2.августа симболично ће обележити и прву деценију боравка овде. Када је дошао није имао где да преспава, сада у конаку има сталне госте.

''Oвај манастир има историју духовне природе која носи цео овај крај и представља духовни лук у чијем саставу је било више манастиришта,'' каже отац Серафим и додаје:

''Када сам ја дошао овде 2010. године овде није било ничега, била је пустиња. Није било ни конака, ни услова за живот. Дошао сам са једним искушеником из Светог Прохора. Полако, уз много напора, створили смо себи услове за живот. У тој првој години направили смо три собе и кров. У другој смо ставили цреп, а 2013. заокружили цео конак, уредили и средили га да може да се живи у њему. У међувремену смо почели да производимо парафинске свеће и да организујемо живот овде. Прекинуо нас је велики пожар у коме је изгорело око 70 посто конака.''

Уз помоћ добрих људи, за мало више од годину дана, успели су да санирају штету и обнове конак. После 10 година боравка овде отац Серафим каже да је манастир постао његов дом. Саживео се са мештинима, људима из овог краја, природом.

''Ја се много осећам лепо овде. Ово је моја кућа. Испуњава ме све ово, ова природа. Сада када одем негде осећам носталгију за манастиром. Овде је рај,'' истиче отац Серафим.

У манастиру увек има људи. Искушеника, братије, гостију. Не ретко остану да помогну оцу Серафиму око сређивања у конаку, других радова или припрема за манастирску славу.

Чланови Удружења “Видовданско ходочашће” који 14 година за редом иду  пешке  Крстним ходом до Газиместана и врха Атоса овога пута заустављени су на грчкој граници због епидемије корона висуса. Обрели су се у манастиру у Кацапуну, кажу позвао их је Свети Илија.

Храмовна слава биће обележена уз адекватне епидемиолошке мере, јер тако захтева ситуација.

Манастир Свети Илија налази се у селу Кацапун на територији општине Владичин Хан. Манастир је изграђен у 13. веку на темељима старог манастира. Представља споменик културе и духовности од изузетног значаја за Пчињски округ, али и за све православне. Изградили су га Немањићи јер се налазио на путу за Хиландар. Манастирска црква зидана је од грубо тесаних камених блокова, лепљених блатом. Црква је изграђена са малим улазним вратима, па се свако када улази поклони светињи. Тако су се и освајачи поклањали. Турци га нису срушили, јер су се по предању плашили Светог Илије као пророка и светитеља. Једнобродна црква постављена је правилно у правцу исток-запад. Улаз и задњи зид цркве окречени су у бело. Покривена је кровом на две воде, који је поплочан равним, каменим плочама. На источној страни црквеног здања налази се тространа апсида, која је такође покривена каменим плочама. Изнад је окулус у коме је уписан крст. Унутрашњост цркве састоји се од припрате, наоса и олтарског простора, који је веома мали. На основу археолошких података фреске у манастиру први пут су осликане у 16. веку, византијским иконописом. Зидно сликарство у овој светињи је веома оштећено, мада се још увек могу препознати представе светитеља и сцена из Светог писма. У олтарском делу осликана је представа Богородице Ширшије од небеса. На источној страни је Архангел Гаврило, а десно Богородица и представа Благовести. У проскомидији насликан је Архиђакон Стефан, а у своду изнад олтара Бог Отац. У своду наоса осликана је представа Исуса Пантократора и Вазнесења, док су у нижим зонама свода приказани Силазак у Ад, Мироснице, Распеће Христово, као и прање ногу и Тајна вечера. Због старости, али и лоше светлости поједине представе се једва распознају. У једном временском периоду на цркву се обрушило оближње брдо, па је тако манастир био затрпан испод земље, претпоставља се најмање сто година. Према легенди, светињу је открило крдо стоке које је пасло у околини. Постоје записи да је овде у једном тренутку било и до 300 монаха. У новијој историји манастир Светог Илије у Кацапуну преко сто година је био без монаштва. С благословом владике Пахомија, а уз помоћ Министарства вера Владе Републике Србије и верника из Пчињског округа 2003. године почела је обнова манастира. Озидан је и конак за смештај монаха. Отворен је за посетиоце сваког дана, налази се на старом путу Врање – Владичин Хан код села Стубал, одакле вас дрвени путоказ упућује право на манастир. Од те раскрснице пут је дуг око 6, 5 километара. Игуман манастира је отац Серафим. У мају прошле године догодила се велика несрећа. Манастирски конак је изгорео у великом пожару, али захваљујући присебности братства манастира и верујућем народу који се задесио у време пожара након свете литургије, избегнута је катастрофа и изгорео је само кров и поједини делови конака. У пожару је нажалост страдала и цела радионица са алатом, уз који је братство израђивало свеће за епархију, иконе и слично. Манастир Светог Илије у Кацапуну налази се на 700 метара надморске висине, а у непосредном окружењу налази се велико природно и духовно богатство.

 

Страна 1 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Како ће млади Врањанци потрошити својих 100 евра од државе? - Радио Телевизија Врање https://t.co/kUEPv2I5qR via… https://t.co/K3f1WhVASR
Председник Вучић у Врању са избеглима из Украјине - Радио Телевизија Врање https://t.co/JhiC04WNsH via… https://t.co/kYJWlg2jA6
Малине из овогодишњег рода око 700 динара за килограм - Радио Телевизија Врање https://t.co/6d9hG5WSEo via… https://t.co/5muHCVBzMc
Follow RTV Vranje on Twitter