Српска православна црква и верници обележавају трећи дан Васкрса - Васкршњи уторак.

Хришћани славе Васкрс три дана, па су у календару Српске православне цркве црвеним словом обележени Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.

Светли или Васкршњи уторак је други дан после Васкрса, када се наставља прослављање највећег хришћанског празника, како у Црквеним богослужењима, тако и у домовима Православних верника. Службе су исте као и претходна два дана.

У народу се овај уторак сматра најбољим уторком у целој календарској години.

За овај празник везују се бројни обичаји.

У Шумадији се празнују три водена уторка. То су, осим данашњег, уторак по Ђурђевдану и уторак по Тројицама.

Сва три уторка, у јеку пролећних радова у пољу, посвећена су води, односно празнују се да би пала киша, неопходна за раст и род усева.

Верује се да данас не треба шити, прати, крпити, посебно на одећи будућих војника.

Понегде се у селима одржавају свадбе, јер се време празновања сматра посебном благодаћу, па се та благодат жели пренети и на нове супружнике и њихову новоосновану породицу.

Ако се дете роди на овај дан, биће срећно и дуговечно.

Добро је ићи у посету или кренути на пут.

Васкрс се слави од времена првих апостола и његово начело и суштина објашњавају се речима апостола Павла, записаним у апостолским делима: “Ако Христос не васкрсе, празна је проповед наша и празна је вера наша”.

Празновањем Васкрсења хришћани наглашавају своју веру и победу живота над смрћу.

Током свих Ускршњих дана важи правило да се радост дели са свима, када се треба окупити са породицом и најближима.

Данас православни верници славе највећи хришћански празник, Васкрс. Поздрав који од недеље одјекује у свим српским православним домовима "Христос васкрсе - Ваистину васкрсе" садржи сав смисао празника, али и наше вере. Он симболизује радост због Христовог васкрсења и победе живота над смрћу. "Ако Христос не васкрсе, узалуд је вера ваша и проповед наша" говорио је апостол Павле.

У Саборном храму Свете Тројице у Врању Свету литургију служио је епископ Пахомије, а саслуживали свештеници епархије врањске. У току литургије Васкршњу посланицу патријарха српског Порфирија и свих архијереја Српске православне цркве прочитао је чтец Вук Миљковић.

У њој се, између осталог, наводи:

''Васкрсење Господа Исуса Христа, браћо и сестре и драга децо духовна, највећи је догађај у историји видљивог и невидљивог света. Зато је он непоновљиви догађај. Васкрс је ново стварање, а за човека ново рађање. Најбитније је, браћо и сестре, да познамо дубину и висину тајне Васкрсења, да у њу верујемо и њоме се спасавамо. Не допустимо да нам празник Васкрсења Христова буде празник обичаја, као што често чујемо, већ празник новог живота, нове наде, нове твари. Управо на такво славље и весеље позива нас Црква.''

Васкрс је дан који се слави као централни догађај Христове победе над смрћу, што је и темељ хришћанства. Тога дана је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, победио смрт и свим људима од Адама и Еве до последњег човека на земљи даровао вечни живот. Васкрс је круна седмонедељног поста и ишчекивања светлог васкрсења Христовог. Цела недеља по Васкрсу и назива се Светла недеља, а црквене песме које се тада певају пуне су радости и весеља.

''Оно што је наглашено и у Посланици, то је та потреба јединства, потреба заједништва, а савремени начин живота је довео до тога да се све више једни од других удаљавамо. А Господ је дошао да нас сакупи све заједно у својој цркви, зато треба да се потрудите да и у породици, пре свега, имате то заједништво, а сигурно ћете имати ако Господ буде тај угаони камен ваше заједнице. Свака породица је црква у малом. Ако је Господ наш угаони камен, онда ни врата пакла неће моћи да га надвладају. Да се вратимо оним коренима којима су живели наши преци и могли да преброде све муке и невоље, али су они имали ту сигурност да је Господ Исус Христос са њима и могли су да победе и видљиве и невидљиве непријатеље. Да вас Господ све благослови, вас и ваше породице, да овај велики празник проведете у духовној радости и у здрављу, које нам је данас потребно и да Господ свемилостиви ову невољу у виду вируса удаљи што пре од нас, како бисмо могли да празнујемо наше празнике,'' каже епископ Пахомије.

Од Васкрса па све до Спасовдана православни верници поздрављају се са Христос васкрсе, а отпоздрављају са Ваистину васкрсе!

Обичај је да се данас куцамо јајима, која су претходно офарбана на Велики петак.

Васкршња јаја симбол су обнављања природе и живота.

Верници који су постили прво би након причешћа требали да поједу кувано јаје.

У Саборном храму Свете Тројице у Врању служена је прва или поноћна Васкршња литургија. 

Литургију је служио епископ Пахомије са свештенством епархије врањске. 

Велики број верника окупио се у самом храму, али и у порти, како би у радости дочекали празник над празницима, Васкрсење Христово.

Друга литургија служи се са почетком у 9 часова, а богослужења су озвучена како би верници могли да и у порти храма прате службу. 

 

Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, Порфирије, са свим архијерејима Српске Православне Цркве  упутио је Васкршњу посланицу у којој позива сав верни народ на побожно и пасхално весеље које превазилази и надмашује сва наша овоземаљска весеља. 

''Побожно весеље које нам Господ уготови јесте радост вечног живота, вечне победе добра над злом и пораза демона. Предивни Јован Златоуст у празничном усхићењу кличе: „Нека се нико не боји смрти, јер нас ослободи спасова смрт: угаси је онај кога је она држала, заплени ад онај који сиђе у ад, горак постаде ад примивши тело његово.”

У посланици се даље наводи:

''Васкрсење Господа Исуса Христа, браћо и сестре и драга децо духовна, највећи је догађај у историји видљивог и невидљивог света. Зато је он непоновљиви догађај. Васкрс је ново стварање, а за човека ново рађање. Најбитније је, браћо и сестре, да познамо дубину и висину тајне Васкрсења, да у њу верујемо и њоме се спасавамо. Не допустимо да нам празник Васкрсења Христова буде празник обичаја, као што често чујемо, већ празник новог живота, нове наде, нове твари. Управо на такво славље и весеље позива нас Црква.''

У посланици се, између осталог каже да се о празнику посебно молитвено сећамо наше напаћене браће и сестара на Косову и Метохији, као и синова и кћери поносне Црне Горе, браће и сестара у Републици Српској и Босни и Херцеговини, Хрватској, Словенији и Северној Македонији.

''Не сумњамо да ћете ви, драга децо духовна, са својим архијерејима, свештеницима, монасима и монахињама велики празник Христова Васкрсења дочекати и прославити на најбољи могући начин, отворена срца према својим инославним или пак иноверним суседима. Васкрсли Христос Господ нека буде са свима вама и са свим људима добре воље око вас!''

''Наше мисли и молитве лете свих ових дана ка свима болеснима, а нарочито ка инфициранима вирусом ковид-19, као и ка свим лекарима и медицинском особљу, који се самопрегорно, ризикујући и свој живот, боре да спасу оболеле од короне и других болести. Браћо и сестре, све народе света, од Истока до Запада, и од Севера до Југа, задесила је ова опака и опасна болест изазвана невидљивим вирусом. Прошле године смо се надали да ће зараза брзо проћи. Нажалост, не само да није прошла већ је и у овој години наставила да хара широм света. Данас се молимо за оздрављење свих оболелих, као и за покој душа свих упокојених. Поштујући препоруке медицине, сами себе, и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајмо!'' стоји у посланици Српске православне цркве уз жељу да Васкрс, празник над празницима дочекамо и прославимо у духовној радости и телесној крепости уз најрадоснији поздрав: Христос Васкрсе!

 

Почињу дани великог Исусовог страдања. Данас је Велики четвртак који се обележава у знак сећања на Тајну или Последњу вечеру Исуса Христа и апостола. У неким крајевима Србије на данашњи дан почиње бојење јаја.

На Велики четвртак, обележавају се четири догађаја: свето прање ногу ученицима, Тајна вечера, чудесна молитва и издајство сина Божијег. На овај дан, Христос се са ученицима вратио у Јерусалим. На Тајној вечери, установио је Свету тајну причешћа, делећи хлеб и вино, речима које се и данас могу чути у току свете литургије. Потом је својим ученицима опрао ноге учећи их да служе једни другима. Већ је отворено говорио о предстојећем страдању. Следила је Јудина издаја, из Гетсиманског врта сина Божијег одвели су војници.

На Велики четвртак служи се литургија светог Василија Великог. Увече, чита се дванаест одломака из Јеванђеља о страдању Христовом. У црквама, везују се звона, јер су она знак радости. Поново ће се чути тек на Васкрс. До тада, богослужења најављују се клепалима.

Празник је један од дана одређених за причешће верника, који се, ове године, због епидемије, могу причестити у свом дому, у договору са свештеником. Припремају се и честице за причешћивање болесних током целе године.Народ верује да се и највећим грешницима који се причесте на Велики четвртак опраштају сви греси. Велики четвртак једини је дан у Великој недељи када је дозвољено јести храну спремљену на уљу, као и попити нешто вина.

Страна 1 од 3

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Све мање оболелих и све више вакцинисаних - Радио Телевизија Врање https://t.co/ZL0gDXFBBh via @tripplesworld https://t.co/4PSpK23cVR
Манифестација''Музеји за 10'' почела изложбом слика ''Фантазмагорија слика '' - Радио Телевизија Врање… https://t.co/ifUH4IJeDJ
Уплата друге рате аконтације пореза на имовину до 15.маја - Радио Телевизија Врање https://t.co/w7NLm9CleK via… https://t.co/LVXnxRFHC1
Follow RTV Vranje on Twitter