Епидемилошка ситуација у Владичином Хану, од почетка је под конролом.

Десет Ханчана заражених корона вирусом збринуто је у врањском Здравственом центру.

23 припадника МУП-а у Владичином Хану тестирано је на ковид 19, њихови резултати се очекују.

Поред 400 подељених пакета, припремљено је још 3000 за социјално угрожене породице, каже председник ове општине Горан Младеновић.

 

Позар који је јутрос угашен у селу Полом код Владичиног Хана, опет се активирао.

Таман када су ватрогасне екипе из Хана и Сурдулице одахнуле после вреле ноћи, опет су морали на терен. Како незванично сазнајемо, захваћена је још већа површина, али је снага пожара мало слабија.

Надлежни се надају да ће и најављени пад температуре утицати да пожар изгуби на интензитету не би ли ватрогасци успели да га савладају.

Занимљиво у овој саги о пожару код Хана, је да се ватра активирала тек са почетком забране кретања и то предвече када је немогуће уочити ни евентуалне починиоце, а ни успешно гасити ватру.

Терен је, иначе, веома неприступачан. 

Поводом 21. годишњице битке на Кошарама председник Србије Александар Вучић одликовао је Орденом белог орла са мачевима другог степена потпуковника Драгутина Димчевског за испољено лично херојство и вешто командовање 53. граничним батаљоном Војске Југославије током 1998. и 1999. године.

Драгутин Димчевски живи са породицом у Владичином Хану. Каже да су га позиви из председништва и Mинистарства одбране веома изненадили, и да је пресрећан.

-То признање припада 53. граничном батаљону, свим војницима, подофицирима и официрима. То је оличење и похвала  јединици која је стала у одбрану своје отаџбине у јеку борбених дејстава на Косову и Метохији те 1998. и 1999. године, каже потпуковник Димчевски са сетом у гласу.

Једно од највећих државних признања није дошло случајно. 

-53.гранични батаљон обезбеђивао је границу у дужини од 69,9 километара, од планине Богићевице,која се налази на тромеђи Србије,Цrне Горе и Албаније, па све до Паштрика. Војске је било на 9 стално поседнутих караула и 4 привемене (летње). Са почетком НАТО агресије 24. марта 1999.године комплетно људство је измештено на терен, сећа се Димчевски.

Копнена агресија на караулу Кошаре почела је на Велики петак 9. Априла. У том моменту на караули је било 123 војника и 7 старешина.

Тада мајор, Драгутин Димчевски из Ђаковице одлази на караулу Кошаре. Пошто је по чину и положају најстарији, преузима одбрану над реоном Кошаре.Тога дана води се тешка борба на најистуренијој тачки званој Глава са шиптарским терористичким снагама, плаћеницима, регуларном војском Албаније, потпомогнутим Нато снагама из ваздуха. Живот губи један војник, а осам бораца је рањено. Борба се наставља, са малим затишјем, и у току ноћи. Наредног дана имају само једног рањеног.

-У сећању ће ми остати баш овај дан, 11.април, Ускрс.Тога дана имали смо највеће губитке. Изгубили смо 8 војника, а 9 је било рањено.Та три дана, од 9 до 11. априла, када су вођене најтеже борбе никада нећу моћи да заборавим, каже Димчевски. Одбрана карауле Кошаре трајала је 67 дана. 53.гранични батаљон претрпео је значајне губитке.12 бораца је погинуло, а 33 рањено. Треба поменути, да су на осталим караулама страдала још 4 борца, а 34 је рањено. Укупан број погинулих је 16, а 67 рањених.

Све ово, и још много детаља из тог периода, записао је у свом ратном дневнику мајор Димчевски, који је у току рата одликован Орденом за храброст, а касније унапређен у чин потпуковника у редовној служби.

До 2004. године обављао је дужност команданта 57.граничног батаљона измештеног у Прешеву, када се пензионисао.Потпуковник Драгутин Димчевски рођен је у Куманову где је завршио основну школу. Средњу Војну школу похађао је у Задру, а Академију у Београду и Задру.

Након пензионисања са породицом се доселио у Владичин Хан. Војник у души и у срцу, вредан и патриота, укључио се одмах у рад општинске организације СУБНОР-а која се и није могла похвалити неким значајнијим активностима у том тренутку. Врло брзо бива постављен на место председника што је допринело потпуној рехабилитацији Удружења. Међу првима су почели са одавањем поште погинулима у НАТО агресији, наставили са обележавањем значајних историјских датума из Првог и Другог светског рата, али и датума који су важни за саму општину. Као члан, активан је и у раду републичког одбора СУБНОР-а. Иако није Ханчанин много тога је урадио за ову општину. То препознају сви.

Поптпуковник Димчевски за свој рад и постигнуте резултате три пута је ванредно унапређен. Добитник је најзначајнијег општинског признања Владичиног Хана, Видовданске награде. Учесник је бројних скупова, трибина, документарних емисија широм бивше Југославије.

Орден белог орла са мачевима другог степена, признања на које је посебно поносан и које ће, на неки начин, обележити његову каријеру, требало би да му буде уручен са престанком ванредног стања.

Он се нада у јуну, на Видовдан.

 

У општини Владичин Хан ових дана забележено је на десетине мањих пожара у којима нису реаговали ватрогасци, али који су због суше и ветра могли да изазову проблеме.

Један такав десио се на територији села Грамађе, који је на сву срећу, угашен после неколико сати.

Број пожара се са лепшим данима драстично увећао, не само у Хану већ и у округу, кажу у овој служби. У свакој општини буде по неколико на дневном нивоу.

Надлежни истичу да грађани не одустају од својих уврежених навика, а то је да пале стрњике, као и да оранице од сувог растиња и трња чисте на исти начин.

Малинари старе гране из засада, такође тако елиминишу, као и воћари. И тако у круг.

Већина се труди да, и када пале, контролише пожаре, али није се једном десило да се ватра отме контроли. И онда настају проблеми, а штетете су ненадокнадиве.

Казне за несавесне су високе, али као да и то не брине оне који су навикли да се овако понашају.

Подсећамо да је спаљивање стрних усева биљних остатака и друго забрањено Законом о заштити од пожара.

Они, за које се утврди да су и поред упозорења, на својим пољопривредним газдинствима вршили такве радње губе право на подстицаје у пољопривреди на период од 3 године.

У време ванредног стања казнене мере су далеко оштрије. Они који буду ухваћени неће се сетити да у скорије време пале било шта.

Изгледа да у овом случају једино може да помогне она стара “Док Србина не удариш по џепу, ниси ништа урадио”.

Ханчанин Горан Милић поклонио је 90 визира медицинским радницима у Владичином Хану, Сурдулици и Врању. Заштитне визире је сам осмислио и израдио у својој радионици. Ситуација у којој се налазимо подстакла је Горана да и сам уради нешто како би помогао онима који су свакодневно на првој линији фронта у борби са корона вирусом. Осмислио је изглед визира (штитника за лице), којим онај који га носи најпре штити себе од других, потенцијално заражених особа, али и њих од себе, уколико не зна да је инфициран.

Прву количину поклонио је ханском Дому здравља, затим Интерном и Гинеколошком одељењу у Сурдулици, као и свим лекарима и медицинском особљу који су му се обратили за помоћ. За кратко време добио је потврду да су визири одлични, лагани, не стежу и не зноји се глава, па могу да се носе и дуже.

Горан је поносан на свој рад и ни једног тренутка није имао дилему коме ће прво да помогне.

-Ситуација је таква да сви који могу треба да се укључе и ураде оно што знају. Ја сам сматрао да ће визири из моје радионице олакшати, за почетак, рад лекарима и медицинским сестрама и помоћи у заштити од вируса. И зато сам кренуо да их радим. Видим да нисам погрешио, каже Милић.

Није случајно што је управо он тај који је осмислио ова, преко потребна помагала за медицинаре и фармацеуте, али и остале грађане којима је неопходна заштита. Горан је већ 30 година у штампарству. Ради штампу свих формата, обраду, гравуру.

Није једном до сада помагао или био покретач разних хуманитарних акција помоћи појединцима и колективима. Они који га дуго познају знају, да све што глава замисли, или други затраже, његове руке могу да ураде. Својим пријатељима, рођацима, пословним сарадницима приређивао је разна изненађења која се памте. Највећа, свакако својој породици, а посебно сину који je још као мали добијао све, од ручно рађених аутомобила и кућа, до комплетно сређене собе у бојама свог омиљеног клуба.

Лепа прича о Горановој хуманости и квалитетним визирима се брзо проширила, па су и многе фирме и појединци почели да се интересују како да их набаве.

Он каже да ће наставити са овим послом све док буде било потребе и док је у могућности да набавља материјал, јер је дошло до кризе на тржишту. Наравно, каже да је отворен и за све друге предлоге који могу да помогну људима у овом тешком моменту. 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Вукане, срећно! - Радио Телевизија Врање https://t.co/WhptdB7oX2 via @tripplesworld https://t.co/Tri7U0y9bO
Концерт за Вукана - Радио Телевизија Врање https://t.co/kARVTSnqNo via @tripplesworld https://t.co/eJcOX3TFrZ
Најбољи баскеташи у Србији. У Француску по још једну медаљу - Радио Телевизија Врање https://t.co/31vCO7ydkO via… https://t.co/fdab5D7Dgo
Follow RTV Vranje on Twitter