У организацији Црквеног одбора села Содерце одржана је трећа Гулашијада. Овај празник гурмана привукао је велику пажњу грађана нашег округа. Организатори су у кратком временском периоду успели да уз помоћ бројних партнера привуку велики број такмичара и посетилаца и самим тим уврсте ову манифестацију у сам врх туристичке понуде југа Србије. Термин одржавања овогодишње Гулашијаде је био померен у току месеца због падавина. За добро расположење се побринули и музичари, но пре свега сви се радују квалитетном ручку у виду гулаша.

Градимир Стојановић, члан црквени одбор села Содерце, истиче да ће лепо време утицати и на добар провод свих присутних.

На такмичење за најбољи котлић овогодишње гулашијаде пријавило се тринаест екипа. Иако су сви, дословце истицали да су се пре свега окупили због дружења и одмора у прелепом природном окружењу манастира Свети Симеон Столпник у Содерцу, при самом проглашењу победника је дошло као и увек до благог комешања и некако су тада баш сви пожелели да се нађу на победничком постољу. Стручни жири на челу са Чедомиром Крстићем-Апсанџијом, који је и сам покретач сличних кулинарско-туристичких манифестација, није имао захвалну улогу у одабиру три најукусније порције гулаша.

Ипак, на крају за победника овогодишње Гулашијаде проглашена је екипа „Весело котличе“ из насеља Текија у Врању. Иначе, организатори су се захвалили на сарадњи у организацији бројним сарадницима, а пре свега граду Врању и припадницима Четврте бригаде копнене војске, који су за све присутне припремали војнички пасуљ.

 

У сали Дома војске у Врању приређена је промоција књиге „Џон В. Фротингам – заборављени српски добротвор” аутора Томислава Симоновића, као резултат десетогодишњег истраживања аутора, које је сам финансирао.

Књига „Џон В. Фротингам – заборављени српски добротвор” доноси нове историјске чињенице и податке о највећем српском добротвору, који је од почетка Првог светског рата па до своје смрти 1935. године користио сопствени утицај и новац да помогне ратом уништеној Србији. Џон Фротингам је основао домове за ратну сирочад, занатске школе и један фудбалски клуб, обезбеђивао ратне болнице, и свеукупно уложио у помоћ између два и три и по државна буџета тадашње Краљевине. Оженио се Српкињом и постао један од најодликованијих људи у историји наше земље, да би на крају сећање на његове заслуге скоро у потпуности било избрисано из српске историје. Захваљујући ентузијазму хемичара из Врања, Томислава Симоновића, Фротингамова прича поново је испричана.

„Радио сам више од 10 година, само на писању. Материјал, фотографије, више од 15 година. Да бих добио комплетну документацију и пронашао само годину рођења, морао сам да отпутујем у Француску. Тамо сам ступио у контакт са унуцима Џона Фротингама, са праунуцима нашег познатог научника Симе Лозанића и потомцима једне од најзначајнијих историјских личности Србије, Томе Вучића Перишића. Они су ми 2015. уступили целокупну документацију, ту су драгоцене фотографије које никада до сада нисам видео ни на једној изложби”, каже Томислав Симоновић, аутор.

„Ми Срби често заборављамо своје добротворе, а Џон Фротингам је био највећи добротвор српског народа током Првог светског рата и у годинама између два светска рата, а онда у годинама иза 1945. под утицајем идеологије његово име је напросто избледело из сећања српског народа и књига Томислава Симоновића Фротингама поново враћа у нашу свест и сведочи о размерама доброчинстава које је Џон Фротингам радио у Србији”, каже Љубодраг Димић, историчар.

„У књижевном смислу највећи квалитет ове књиге је књижевни стил којим је Томислав Симоновић написао ову књигу, читате је као најбољи роман, из поглавља у поглавље, сазнајете много о историји Врања и ти ликови оживљавају као литерарни. Ја бих то најтоплије препоручила Филмском центру Србије да по овој књизи направи један сјајан филм и то у једној светској копродукцији”, каже Славица Гароња Радованац, рецензент.

Издавач књиге је београдски Завод за уџбенике, а промоцију је организовала фондација „Џон Фротингам”.

„Томислав Симоновић, иначе Врањанац по рођењу, је преузео на себе, као што се у српском народу често дешава да оно што не раде институције ради ентузијастични појединац, он је написао ту савршену књигу. Иза ње су такође својим ауторитетом стали неки чланови Српске академије наука, тако да мислим да смо данас на правоме месту да започне живот ова савршена књига која ће нам показати да Срби нису били сами, да Србија ни данас није сама, али да треба неговати те пријатељске везе”, каже Драгољуб Којчић, директор Завода за уџбенике.

Аутор, Томислав Симоновић, радио је као технолог у Дуванској индустрији, Памучном комбинату и објављивао научне радове о штетности мангана по људско здравље. У исто време делио је интересовање за историју свога Врања са оцем Ристом, који је давне 1962. године основао Историјски архив.

У оквиру промоције књиге „Џон В. Фротингам – заборављени српски добротвор” приређена је и изложба фотографија из личне архиве Фротингама под називом „Памтимо добротвора”. Изложбу је приредила Мирослава Симоновић, а пригодну видео презентацију Душан Симоновић.

 

У Здравственом центру у Врању одржана је још једна акција превентивних прегледа које иницира Министарство здравља на нивоу целе државе. И овога пута интересовање грађана је било велико, а пацијенти су били у прилици да се подвргну офталмолошком прегледу, да тестирају хормон штитне злезде и да обаве ултразвук абдомена. Ово је 14. акција превентивних прегледа која се спроводи са циљем да грађани контролишу своје здравствено стање на време, без обзира да ли осећају неке симптоме или не.

„Велики је значај превентивних прегледа, пре свега као превенција здравља  а и као благовремено откривање евентуалних болести  јер се на овај начин може спречити и предупредити њихова појава.  У оквиру ових акција прегледа се од 300 до 500 пацијената. У свим досадашњим акцијама превентивних прегледа прегледали смо око 5000 пацијената и око 20% пацијената је упућено на даљу дијагностику и лечење”, изјавила је др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра.

Министарство здравља овога пута акценат ставља на офталмолошки преглед јер око 100.000 грађана на нивоу земље имају повишени очни притисак. То је болест која може довести до слепила.

„У склопу прегледа вршимо испитивање видне оштрине, очног дна и обављамо преглед предњег сегмента. Интересовање је изузетно добро, драго ми је због тога. Гужве су велике. Наша популација јесте старија, ми се трудимо свима да изађемо у сусрет. Драго ми је што грађани имају развијену свест када је превентива у питању. Ми  смо ту да им укажемо на евентуалне проблеме које ће касније решавати у даљем току лечења”, каже др Мирјана Илић Стошић, офталмолог.

„Нисам раније долазила. Ово је први пут после 40 година да сам дошла код очног лекара. Желим да проверим вид јер сам добила дијабетес. Сматрам да су превентивни прегледи од велике важности”, каже Душанка Итић, пацијенткиња.

Доста пацијената желело је данас да уради ултразвук абдомена. Начелник радиологије др Небојша Милосављевић сматра да оваквих акција треба да буде и убудуће.

„Треба радити овакве превентивне прегледе и треба водити рачуна о свом здрављу. Уколико се неки сигнали болести открију на време, лечење је касније ефикасније и успешније”, др Небојша Милосављевић начелник радиологије.

Последњих година поремаћај и штитне жлезде су све учесталија појава, тако да је сасвим оправдана гужва испред болничке лабораторије где су грађани могли да провере хормон штитне жлезде.

„Доста жена  има поремаћај штитне жлезде али у последње време и мушкарци су подложни појави ове болести. Начин живота утиче на неправилно функционисање штитне жлезде. Из дана у дана повећава се број оболелих. Интересовање за ову акцију је велико као и увек до сада”, др Станиша Станојев, начелник болничке лабраторије.

Према подацима које смо добили из Здравственог центра, током јучерашње акције прегледано је 349 пацијената. Обављено је 60 офталмолошких прегледа, хормон штитне жлезде контролисало је 190 пацијената, а на ултразвуку абдомена било је 99 грађана. У акцији бесплатних превентивних прегледа учествовало је укупно 26 здравствених радника и сарадника.

 

 

 

 

 

  

Традиционална самсијада која је током викенда одржана у просторијама Месне заједнице Оџинка окупила је велики број учесника али и посетилаца који су дошли да присуствују такмичењу и програму који је организован. За првонаграђење учеснике обезбеђени су пехари и дипломе, а најјачи утисак са овог догађаја је лепа атмосфера, дружење и забава , што је заправо и био циљ организатора.

Самса је традиционални кулинарски специјалитет по коме је Врање познато надалеко.  Како би сачували ову стару врањску питу од заборава организатори су се досетили да организују такмичење у припремању најбоље самсе којe је из године у годину све масовнијe.

„Имамо 23 учесника ове године тако да ће жири имати пуне руке посла. Свака Врањанка прави самсу на свој начин. Млађе жене праве самсу и од готових кора док оне старије, искусније домаћице то раде развлачењем кора. Важно је да су састојци исти, да има белог лука, киселог млека и арома је углавном иста”, каже Гордана Станковић, чланица Савета МЗ Оџинка.

Домаћице су се трудиле да се покажу у најбољем светлу, а оцену је дао жири пред којим је био тежак задатак.

„Задовољство ми је што могу да присуствујем афирмацији једног значајног бренда за град. Сваке године је све веће интересовање учесника и мислим да манифестација из године у годину превазилази оквире месне заједнице јер имамо такмичаре и из осталих делова града. Углавном се такмиче искусније домаћице, али не мањкају ни млађе особе, а занимљиво је што овога пута имамо и мушкарце који су се опробали у припреми самсе, што ми је посебно драго”, каже ДУшан Аритоновић, члан жирија.          

Организатори су водили рачуна о томе да овогодишња самсијада буде масовнија него претходних година, у чему се и успело.

„Желимо да промовишемо самсу као једно од специфичних јела које потиче из нашег краја јер она не постоји нигде осим у нашем крају Србије. Врло смо озбиљно схватили ово надметање у припреми самсе и жеља нам је да наредних година самсијада буде организована на нивоу читавог града и сигуран сам да ће сви с одушевљењем прихватити ту идеју”, каже Ненад Антић.

Вера Додић из Врања је по оцени жирија припремила најбољу самсу, друго место припало је Сузани Поповић, а треће Радмили Јовановић.

„Срећна сам што сам освојила прво место, нисам очекивала. Препоручила бих млађим домаћицама да обавезно науче да праве самсу јер она је на неки начин заштитни знак нашег краја”, каже Вера Додић.

У пригодном програму који је организован учествовали су вокални солиста Бранимир Стошић Каце, виртуоз на хармоници Слободан Јовановић и фолклорна група из Удружења пензионера „Ђеренка”.

 

На седници Градског већа, између осталог, усвојен је Нацрт Одлука о завршном рачуну буџета града Врања за 2018. годину. Већници су донели и закључке  о проширењу подручjа Слободне зоне, о промени оснивачког акта Предшколске установе „Наше дете“, измену Акционог плана  jавног здравља на териториjи града Врања до 2025. године, што подразумева ангажовање 12 лекара и 12 медицинских сестара. Као и увек завршни рачун буџета изазвао је највеће интересовање већника. О буџетском дефициту од 164 милиона динара.говорио Бојан Костић, већник за буџет  и финансије.

"Овај буџетски дефицит је последица инвестиционог циклуса, који је започет још 2013. године, уређивањем шеталишта, улице Краља Стефана Првовенчаног, радовима у сеоским месним заједницама у износу од 380 милиона динара. Десило се позориште, чија ће укупна вредност износити око 3 милиона евра, сада улица Боре Станковића, стадион, вртић. Све те инвестиције из буџета и у наредне две три године ће коштати град око 15 до 2о милиона евра", каже већник Костић.

Исправљају се грешке које је констатовала и Државна ревизорска институција, тако да ће и нови и стари  извештај бити дат на увид јавности, каже Костић. Након доношења закона о апотекама испоставило се да је наша локална самоуправа била на правом путу када је почела да решава тај проблем.

 "Спречили смо да Апотека прво оде у стечај, а према извештају Апотеке увећали су свој промет за 50 процената, у прошлој години. Апотека је просто оживела прошле године и направила бум тиме што је град стао иза ње да јој помогне".

Костић каже да ове године очекује суфицит у буџету и наставак изградње капиталних инвестиција.

Зорица Јовић, градска већница позвала је запослене у образовању да не туже град за камате, јер је свима исплатио трошкове превоза са малим закашњењима те моли за разумевање. Осим тога, она саопштава и новине у вези са објектом Харемлука.

"На основу иницијативе и предлога градоначелника и конекција са Републичком дирекцијом усвојена је одлука да Влада донесе одлуку о преносу права јавне својине над објектом Харемлук локалној самоуправи, на управљање", каже Зорица Јовић, већница.

Овај објекат би се користио искључиво у области културе. Већници су донели Решења о образовању Комисиjе за капиталне инвестициjе, као и Правилника о условима и начину коришћења подстицаjних средстава у пољопривреди, као финансиjске подршке пољопривредним произвођачима у унапређењу и развоjу пољопривредне производње у 2019. години, са текстом jавног огласа. Усвојен је  предлог Решења о именовању Комисиjе за доделу подстицаjних средстава из буџета града у пољопривреди, измена Правилника о општим условима и начину коришћења школских спортских обjеката у своjини града Врања.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Из дана у дан све стабилнија епидемиолошка ситуација - Радио Телевизија Врање https://t.co/e2ir7NTyDW via… https://t.co/4q4D9sk5Fd
Градоначелник: Паркови су огледало градова, нашим можемо да се поносимо - Радио Телевизија Врање… https://t.co/KSYTpUTLhh
Све мање оболелих и све више вакцинисаних - Радио Телевизија Врање https://t.co/ZL0gDXFBBh via @tripplesworld https://t.co/4PSpK23cVR
Follow RTV Vranje on Twitter