Премијером представе „Моји љубавни јади“, глумица Жетица Дејановић обележиће 20. годишњицу професионалног рада на сцени позоришта „Бора Станковић“ у Врању, најављено је на конференцији за медије.

Пред позоришном публиком Врања, сутра на Светски дан позоришта, на сцени Дома војске, глумица Жетица Дејановић одиграће монодраму „Моји љубавни јади“ и тиме обележити 20- годишњицу уметничког рада. Монодрама је рађена по мотивима књиге „ Белешке једног нежење “, Александра Стојадиновић.

Жетица Дејановић оценила је да нагомилано искуство током две деценије рада доноси и већу одговорност према себи и публици.Ту је и жеља да сваки следећа представа буде нова и другачија, а то носи и већу тежину глумачког задатка. Иако је сматрала да ће управо са годинама нагомиланог искуства бити лакше, сада схвата да је заправо теже бити нов и другачији.

Монодраму, другу у својој каријери, Жетица Дејановић урадила је са редитељем Иваном Томашевићем- Жућом.

Редитељ Иван Томашевић истакао је да је ово прича о животу мало старије девојке. Овако посматрано чини се да животи тих девојака којих чини се сада има доста изгледају као згодна основа за подсмех, али када мало дубље загледамо онда можемо да пустимо и по коју сузу над њиховом судбином.

Интересантан је био процес рада на монодрами која је пета премијера у сезони и друга у овој години.

Директор позоришта Ненад Јовић  оценио је да је Жетица Дејановић својим ангажовањем и радом несумњиво допринела успесима врањског позоришта и култури у нашем граду.

Уметнички руководилац ансамбла Бојан Јовановић рекао је да је несумњиво својим односом према раду и колегама Жетица Дејановић допринела  уметничким дометима врањског позоришта.

Премијера у Дому војске заказана је за сутра у 21 сат.

Понуда раног поврћа на зеленој пијаци код Бујковског моста је велика,  јер су поред увозних стигли и домаћи производи  из пластеника. Цене појединих производа  су изузетно високе за просечног купца, тако да многи још увек не могу да приуште својој породици зелениш који желе на својој трпези.

Шаренило боја, свежина и разноврсност- призор је који се ових дана може видети на пијачним тезгама. Зелениш просто мами пролазнике да застану и одаберу нешто. Међутим, у многим случајевима цене су препрека за то.

Наши суграђани кажу да су цене високе за рано поврће и да није баш здраво да се конзумира. Док продавци кажу да својим купцима нуде квалитетну робу, како домаћу производњу, тако и из увоза.

Цена раног поврћа креће се од 25 до 400 динара. Најјефтинији зелениш је блитва и бело зеље и везица  кошта 25 динара, колико су и ротквице. Зелена салата је 30 динара, колико кошта и везица младог лука. Кристална салата кошта 50 динара а комад зелене љуте папричице 30 до 35 динара. Спанаћ се креће од 80 до 100 динара. Килограм броколија је 200 динара колико кошта и парадајз. Краставац се креће од 130 до 150 динара, док је најскупља слатка паприка и кошта 400 динара по килограму.

„Службена употреба језика и писма  националних мањина у јединицама локалне самоуправе“ назив је округлог стола који  је данас одржан у Врању са циљем да се представе правни оквири којима се регулишу права националних мањина, посебно у погледу службене употребе мањинских језика на локалном нивоу.  Град Врање је једна од локалних самоуправа које активно раде на унапређењу положаја националних мањина.

Имају ли припадници националних мањина право на службену употребу свог матерњег језика и писма,  које су новине у правном систему у области службене употребе  језика  и писма националних мањина и у којој мери локална самоуправа  прати законска решења у овој области. Све су то теме којима Србија , а и свака локална самоуправа, мора да се бави у процесу приступања ЕУ. Културна разноликост обликује заједнички идентитет, па је задатак локалне самоуправе да обезбеди једнаке услове за живот. Град Врање учесник је бројних пројеката, који имају за циљ оснаживање ромског становништва које је најбројнија мањина у округу.

„Социјално укључивање ромске попоулације које на територији града по последњем попису чини око 5 посто становништва није само скуп афирмативних мера већ успостављање и механизма деловања.  Осим постојања канцеларије за заштиту личних и колективних права ромске националне мањине која постоји од 2005.године настојања градског руководства усмерена су на примени одрживе политике и дугорочног решавања проблема. Правовременим образовањем и адекватним приступом додатно јачамо положај Рома", каже градоначелник, Слободан Миленковић.

Држава је радила на доступности образовања свим популацијама и категоријама становништва, унапређен је Закон о заштити права националних мањина, обезбеђени услови за изборе за савете националних мањина,  и обезбеђен рад локалних савета за међунационалне односе,  а радило се и на  унапређењу  Закона о службеној употреби језика и писма.

„Боља укљученост свих припадника друштва нарочито, припадника националних мањина је незаобилазни део развоја Србије, не само у економском смислу већ свеукупног друштвеног развоја. Наш приступ решавању питања националних мањина је и једна од највећих предности, коју Србија има у плановима за приступање ЕУ. Управо се српски пример према националним мањинама истиче као један од бољих у региону. Законски оквир је унапређен током прошле године на добар начин и остало је да у 2019 и наредним годинама све то применимо на локалу“, каже државни секретар у МОДУЛС, Иван Бошњак.

Употреба мањинских језика је битна како би се развијало друштво у свим аспектима живота. И српски језик је све присутнији у земљама ЕУ из чега се види да је  језичка разноликост нешто на чему се мора радити, став је Савета Европе.

"Морамо да схватимо да права једне особе се не поништавају правима друге особе. Овде не говоримо о ограничењу права једне или друге  особе и балансу који се своди на нулу.   Што је заштита мањинских права на вишем нивоу то су сви богатији а самим тим друштво се боље развија. Зато ми је задовољство да радим са градоначелником и ресорним министарством и верујем да ће сви услови бити испуњени", каже шеф канцеларије Савета Европе у Београду, Тобијас  Флесенкемпер.

Србија је добар пример језичке разноликости. Од 2003. наша земља је чланица Савета Европе и доприноси остваривању стандарда који савет поставља у циљу промоције права националних мањина.

 

Хуманост полицијских службеника још једном је доказана на делу. Официр полиције пронашао је, а затим и вратио власнику новчаник са личним документима и новцем.

На овом месту је Небојша Станојковић, официр одељења врањске полиције, пронашао новчаник са личним документима и новцем. У холу зграде Полицијске управе у Врању, испред канцеларије где се издају личне карте и пасоши Станојковић је видео новчаник црне боје. Након што је установио да он не припада никоме од присутних пријавио је случај, након чега је новчаник враћен власнику.

''Пролазио сам ходником и на столици где чекају странке угледао сам новчаник црне боје. Узео сам новчаник, питао присутне да неко од њих није заборавио или изгубио, међутим нико се није јавио. Онда сам ушао у канцеларију где се издају личне карте и пасоши, исто то питање поставио њима и људима који су били присутни да ли неко од њих није заборавио, међутим опет се нико није јавио. Онда сам отворио новчаник, видео личну карту, видео податке лица, отишао до дежурне службе где смо отворили новчаник и видели да поред личне карте ту су и разна друга документа, картице банака и хиљаду америчких долара'', каже официр одељења врањске полиције, Небојша Станојковић.

Врањанац који је изгубио личне ствари се убрзо јавио и враћен му је новчаник са личним документима и новцем. Он се захвалио припадницима полиције и официру Станојковићу. Иначе, Станојковић рођен је 1978. године, а већ 16 година ради у полицији.

''Сматрам да би сваки колега полицијски службеник поступио исто као што сам ја и да је то дужност не само полицијског службеника, него и сваког другог грађанина, да шта год да нађе, врати власнику'', каже официр одељења врањске полиције, Небојша Станојковић.

Ово није први случај да припадници полиције показују хуманост на делу, и то и када су ван радног места. Пре неколико месеци полицијски службеник такође је пронашао и вратио новчаник код Здравственог центра у Врању. Подсетимо и да су припадници полиције само у последњој години у пар наврата спречили неколико лица у намери да себи одузму живот.

Не могу бити на улици, али немају ни где. Годинама наш град муку мучи са напуштеним псима, а све то много и кошта. Најтеже падају уједи паса луталица, који осим што коштају град, наносе велики стрес и бол онима који страдају.

Ипак, предлог за решење тог проблема дао је заменик градоначелника Ненад Антић. Каже да му је било преко главе прича о напуштеним псима, уједима које су трпели грађани, па и великог новца који се одливао из градске касе. Проблем предуго траје, зато смо формирали радну групу, коју чини људи из Градске управе и Комрада.

"Основни задатак ове радне групе је да идентификује погодну локацију у складу са планском документацијом, други је да приступимо изради пројектно техничке документације, дакле да распишемо јавну набавку за пројекат и трећа фаза је изградња прихватилишта за псе и да решимо дугогодишњи проблем који мучи наш град", каже заменик Антић.

Разматра се локација која је у власништву града, у близини депоније Метерис, о чему ће последњу реч рећи урбанисти. Циљ је да се не троши на куповини земљишта. Такође се  и за пројектну документацију тражи екстерни финансијер, јер је много новаца до сада потрошено, а проблем није решен.

"Неке наше анализе су показале да смо прошле године дали негде око 10 милиона по том основу. Око 5 милиона на име накнаде за уједе паса луталица, скоро 5 приватном предузећу које смо ангажовали прошле године да хвата псе. Мислим да ћемо урадити добар посао, уштедећемо новац, а са друге стране доћи ћемо до тога да не буде уопште или  веома мало уједа паса што је важно за наше грађане, а нарочито за децу. Имаћемо и хуманији приступ према животињама".

Све у свему ако радна група успе у својим намерама да изгради Прихватилиште, са локацијом у власништву града и обезбеди средстава од екстерних финансијера, град не би требало да има велике трошкове. То је и циљ каже Антић, јер када се све сабере биће мањи трошкови него све оно што уназад годинама град плаћа због овог проблема.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Проценат новозаражених у односу на број тестираних је 6 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/KjMKziqhYV via… https://t.co/RqyoermMkY
Смех и дружење подижу имунитет и чувају здравље - Радио Телевизија Врање https://t.co/zXVxnr421U via @tripplesworld https://t.co/4jZonOti5E
У Врању 10 новозаражених - Радио Телевизија Врање https://t.co/9oQ3AxUu8g via @tripplesworld https://t.co/kZVoRtsA76
Follow RTV Vranje on Twitter