Повртари  често у овом периоду имају озбиљне проблеме са производњом расада.ради се углавном о појави гљивица услед увећане влаге у пластеницима, као и појави инсеката. Стручњаци за заштиту биља подсећају да све мере које се сада предузму на спречавању и лечењу биљних болести имају позитиван ефекат и на комплетну фазу вегетације.

Душан Ђорђевић у Вртогошу један је од  најуспешнијих произвођача поврћа у пластеницима. Под седам пластеника укупно је 30 ари земље. Ту производи комплетну понуду поврћа.Са сетвом расада почео је крајем децембра, а прве плодове изнеће на пијацу већ крајем априла.

Душан Ђорђевић каже да је за рану понуду поврћа припремио расад од 30 хиљада коренова слатке паприке и 10 хиљада љуте, посејао је три хиљаде коренова парадајза,краставца и купуса по хиљаду.Половину произведеног расада  посадиће у сопственим пластеницима а остатак ће продати другим произвођачима.

Захваљујући дугогодишњем искуству, сталној сарадњи са стручњацима и примени нових сазнања стечених на бројним  стручним семинарима, Ђорђевић готово да нема проблема у производњи. Али они који тек почињу да се баве овим послом и немају довољно искуства и знања сада имају озбиљне проблеме у производњи расада.

Инжењер за заштиту биља Дејан Мујакић каже да највеће проблеме узрокује гљивица питијум која доводи до труљења стабљика и такозвано полегање расада.Зато је неопходно урадити сада обавезно један третман расада  хемијским препаратима, као и пре  преношења у други простор. 

Такође је мора обратити пажњу на присуство инсеката, ларви и пужева. Предуслов је   обезбедити  биљкама  одговарајуће климатске услове и сталним проветравањем смањити влагу, која омогућава развој патогених гљива.

Законом из 2009. године свој деци омогућено је образовање у редовним школама. Инклузија деце у образовни систем изазвала је најразличитије реакције. Сада, након одређеног времена од како је уведена, може да се говори и о конкретним резултатима њене примене. Како све то изгледа у пракси, најбоље ће сведочити они који раде са децом са инвалидитетом.

У Врању и округу релативно успешно се реализује инклузија деце са инвалидитетом у образовни систем. У основним школама у прошлој школског години било је укупно 77 ученика са инвалидитетом који су похађали редовну наставу, док је у средњим школама било 24 ученика обухваћених ИОП-ом 1 или 2. Мишљења наставничког и стручног кадра о инклузији су подељена. Од потпуног прихватања до потпуног негирања. Један од основних разлога негирања је мишљење да учитељски и наставнички кадар није оспособљен за рад са децом са инвалидитетом и да је за рад са том децом неопходан стручни кадар.

''Из прве генерације ученика, која је завршила 2018. године основну школу један је уписао Економску, један је отишао у Специјалну, један у боравак за децу са сметњама у развоју. Ево то дете има много већи напредак него од првог до осмог разреда код нас, дакле има школованих људи који раде са том децом, који су се школовали за рад са том децом и ти људи треба да раде са њима. Ја не кажем да деца са инвалидитетом треба да се искључе из редовне школе, они треба да буду ту и да се социјализују, али да буду са децом, на пример, на часовима као што су физичко, музичко, ликовно'', рекао је Ненад Стефановић, директор ОШ ''Радоје Домановић''.

''Инклузија би требало да заживи у школама, али она ће моћи да истински живи једино ако широка друштвена заједница предузме неопходне корака на различитим нивоима, од непрестаног усавршавања наставника за рад са децом са посебним потребама преко обезбеђивања додатних средстава, рецимо уџбеника'', истакла је Марина Стојановић, директорка ОШ ''Вук Караџић".

Дефектолози, са друге стране, сматрају да деца потпуни третман добијају тек у школи која је у потпуности прилагођена њиховим потребама.

''Сматрам да инклузија није организована на адекватан начин, сматрам да је све неприпремљено, ваљда су и родитељи увидели, па последње две три године имамо прилив деце већи него раније. Ми у односу на редовне школе радимо са мање деце у одељењу, групе су мање, имамо могућност да се посветимо сваком детету појединачно, према њиховим способностима. Настава се организује по редовном плану, али за сву децу се израђује ИОП 2, с тим што имају и могућност индивидуалних часова'', рекла је Ивана Цветковић, ШОСО ''Вуле Антић''.

Нажалост, има и деце са инвалидитетом која не похађају ни једну образовну установу и таква деца углавном су корисници других удружења или дневног боравка. Највећи проблем је то што многа деца са инвалидитетом живе у руралним подручјима, и они ни на један начин нису социјализовани, и из најразличитијих разлога не уживају ни један вид васпитно образовног рада.

На територији Пчињског округа у овој недељи регистрована су 1102 оболела од обољења сличних грипу, што је скоро дупло већи број у односу на претходну недељу. Оба подтипа вируса грипа А су присутна у округу, и вирус грипа АH1N1  AH3N2.

У Врању је код два пацијента установљен вирус грипа типа AH1N1, као и присуство грипа AH3N2 код три пацијента.

''Епидемиолошка ситуација на подручју града и Пчињског округа је несигурна. Ми смо у седмој извештајној недељи регистровали 1102 оболела од обољења сличних грипу, за 60 посто више него у недељи пре тога. Број хоспитализованих на инфективном је 19, они су у стабилном стању. У Специјалној болници у Сурдулици је 5-оро хоспитализованих. Оно што је битно је да се мерама превенције, као што је продужење школског распуста и забрана посете здравственим установама стационарног типа смањи ширење вируса грипа. Вирус није исцрпео свој потенцијал, може се очекивати пораст активности до краја фебруара'', рекао је др Слађан Станковић, епидемиолог.

Питали смо и да ли има преминулих од последица грипа на територији Пчињског округа, с обзиром да се прича да је један наш суграђанин преминуо управо од грипа.

''Завод за јавно здравље Врање за сада још увек није добио пријаву смрти од грипа. Институт др Милан Јовановић Батут је надлежан да провери тачност таквих података, односно да ли се ради о лабораторијској потврди грипа код пацијента који је умро, ми још увек нисмо добили такву информацију'', додао је др Станковић.

Очекује се да након 25 фебруара, када се ђаци буду вратили у школске клупе дође до смањења броја оболелих од грипа и обољења сличних грипу. Висок је интензитет активности грипа, чак већи у односу на прошлу годину. Стручњаци кажу да то није изненађујуће, јер грип и показује такозвану ''цикличност'', тј. број оболелих се на сваке две до три године повећава.

 

У Београду је у 91. години преминуо примaријус др Слободан Миленковић, специјалиста интерне и социјалне медицине, у Врању познат као доктор Бацко.

Рођен је у Kраљеву 1928. године. У Врању је завршио основну школу и Гимназију, а дипломирао је на Медицинском факултету у Београду 1953. године.

Др Миленковић је у Врању почео да ради 1954. године, а 1960. је постао и управник врањске болнице. Он је био иницијатор изградње и осавремењавања тадашње врањске болнице, па је захваљујући тој иницијативи у Врању 1964. године саграђено крило где се налазе Интерно одељење, Рентген и Лабораторија.

Био је и посланик републичког парламента од 1963. до 1967. године, а након тога је изабран за помоћника републичког министра, односно тадашњег секретара здравља, где је дочекао и пензију.

Добитник је многобројних признања, међу којима су Орден рада са сребрним венцем, медаља Црвеног крста СФРЈ, награда др Драгиша Мишовић и Седмосептембарска награде Врања. Испраћај за кремацију прим. др Слободана Миленковића обавиће се у четвртак, 21. фебруара на Новом гробљу у Београду. Опело почиње у 11,30 часова.

 

У Врању је ове године, четврти пут за редом  обележен Светски дан деце оболеле од рака. На платоу код робне куће Нурдор, Национално удружење родитеља и деце оболеле од рака,  организовало је скуп под слоганом „И ја се борим“ у знак подршке овим супер херојима али и онима који више нису са нама. 

Национално удружење родитеља деце оболеле од рака,четврту годину за редом,организовало је у Врању хуманитарни скуп „И ја се борим“. Оваква манифестација одржава се у 30 градова истовремено како би се скренула  пажња на децу оболелу од рака, њихове родитеље али и у име оних који су изгубили битку са овом опаком болешћу.

Активисткиња НУРДОР-а, Ивана Смиљковић каже да је циљ ове организације да се побољшају услови лечења оболеле деце и да ће добровољни прилог који буде прикупљен у овогодишњој акцији бити преусмерен за изградњу још једног онколошког одељења.

„И ове године смо традиционално 15. фебруара се окупили да обележимо Светски дан деце оболеле од рака. Срећна сам што смо још једнан у низу циљева испунили. Изградили смо Онколошко одељење за болесну децу у Нишу, а ове године почињемо са новим циљем. Сакупљамо прилог за изградњу Онколошког одељења у Београду", истиче Ивана Смиљковић, волонтер НУРДОР-а.

На скупу у Врању, у име локалне самоуправе обратио се председник Скупштине града Дејан Тричовић. Он је подсетио на Фонд за помоћ деци оболелој од малигнитета и апеловао на све да у складу са могућностима помогну рад НУРДОР-а.

„Локална самоуправа свакодневно пружа помоћ и подршку деци преко фонда који је недавно формиран, Фонд за помоћ деци оболелој од малигних болести. Нурдору желим да настави са својим хуманим радом, а деци оболелој од малигних болести и њиховим породицама да истрају, буду јаки и храбри и победе ову тешку и опаку болест", појашњава Дејан Тричковић, председник Скупштине града

Симболично, тачно у 13 сати у свим градовима у којима је одржана ова манифестација пуштен је балон подршке са исписом „И ја се борим“ и бројем 1150 за смс подршку.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Укинута ванредна ситуација - Радио Телевизија Врање https://t.co/9xUB5T2oXw via @tripplesworld https://t.co/MBhXCrklrm
Милица и Катарина на Републичком такмичењу младих талената - Радио Телевизија Врање https://t.co/fST75lNBhZ via… https://t.co/AYGcmoBABb
Јако невреме у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/ViPTAmme7n via @tripplesworld https://t.co/v1o4t0owov
Follow RTV Vranje on Twitter