На другој седници Скупштине Градске општине Врањска Бања која је одржана у петак (11.септембра) усвојен је завршни рачун ове општине за 2019. и извештај о извршењу буџета за 2020.годину. Успели смо да протеклу годину завршимо са суфицитом од 26 милиона 690 хиљада динара и то је велики успех за малу Градску општину као што је Врањска Бања истакао је њен председник Драган Сентић.

Полагањем венаца и цвећа и одавањем поште свим страдалим ратницима Градска општина Врањска Бања обележила је 76. годишњицу ослобођења у Другом светском рату. Церемонија је одржана у складу са тренутном епидемиолошком ситуацијом, уз поштовање свих прописаних мера.

  1. годишњица ослобођења Врањске Бање у Другом светском рату обележена је полагањем венаца и цвећа на Споменик палим борцима на видиковцу у Бањи.

Венце су положили народни посланик, Славиша Булатовић, градоначелник Врања, Слободан Миленковић, председник Градске општине Врањска Бања, Драган Сентић, са сарадницима, делегација Министарства одбране и 4. бригаде Копнене војске Србије и представници СУБНОР-а.

Председник Градске општине, Драган Сентић, са овог места је честитао годишњицу ослобођења свим мештанима Бање и поручио да се на овај дан сећамо свих оних који су животом платили за слободу.

''Окупатор је желео да избрише сваки траг који сведочи о националном имену Врањске Бање, Врања и читавог југа Србије. Села Себеврање, Несврта, Изумно, Бујковац и друга била су под ударом бугарских фашишта. У Корбевцу је 1944. године спаљено 37 домаћинстава, а око 99 кућа опљачкано. Из Бујковца је 1943. године у интернацију одведено 136 мушких глава", каже Драган Сентић, председник Градске општине Врањска Бања.

''Али храбри и слободољубиви народ Врањске Бање и околине није поклекнуо пред суровошћу окупатора. Напротив, од 1943. године војне фомрације народноослободилачке војске пружале су жесток отпор оку патору и 6. септембра 1944. године Врањска Бања је ослобођена. Та слобода је плаћена бројним жртвама којих се данас сећамо и са поносом их помињемо. Пуни љубави према отаџбини и будућим покољењима родољуби овог краја дали су своје животе свесни да слобода нема цену. Платили су је својим животима, а потомству оставили у аманет да је чувају изнад свега, јер само у слободи држава може да сачува свој национални идентитет", додао је Слободан Миленковић, градоначелник.

Градоначелник Врања истакао је да у том духу и ми, њихови потомци, трасирамо пут којим ће у будућности ићи наша деца и будуће генерације.

''То је слободарски дух који се темељи на правим вредностима, за које се залажемо сви ми и модерна Европа којом тежимо, а Врање и Врањска Бања који су, не само територијално, већ и друштвено и духовно повезани, имају велике потенцијале да тако и буде. Због тога ћемо и у годинама које долазе наставити политику јачања Врањске Бање, туристичког бисера југа Србије, инфраструктурним и комуналним уређењем, довођењем нових инвеститора, стварањем услова за останак младих и развоја потенцијала које Бања има,'' рекао је градоначелник и додао да ће руководство града Врања пружити пуну подршку Градској општини.

У Врањској Бањи обележена је 76. годишњица ослобођења у Другом светском рату.

Венце и цвеће на Споменика палим борцима положили су народни посланик Славиша Булатовић, градоначелник Врања др Слободан Миленковић, председник ГО Врањска Бања Драган Сентић са сарадницима, делегација 4. бригаде Копнене војске Србије и Министарства одбране, представници СУБНОР-а Врање и Врањска Бања.

Председник градксе општине Врањска Бања Драган Сентић  је том приликом истакао да је у Другом светском рату Србија била земља страдања и велике патње, и да ни југ није био изузетак.

„Одмах по слому југословенске армије, Бугари су окупирали југоисточне делове Краљевине Југославије и Врањска Бања ушла је у састав Бугарске окупаторске покрајине „Скопље“. Многа села на југу Србије била су спаљена, а цивили стрељани. Уследиле су тешке године, али војне формације Народноослободилачке војске Југославије пружале су жесток отпор окупатору и на крају извојевале слободу“, рекао је Сентић.

"6. септембар је један од најважних датума у историји Врањске Бање. Иако на крајњем југу Србије, Врањска Бања је, уз Врање, увек била на ватрометини, на судару цивилизација, народа, менталитета и обичаја. Богата природним ресурсима, пре свега најтоплијом минералном водом у Европи, а потом и рудама, Врањска Бања је кроз своју историју привлачила освајаче. Тако је било и у Другом светском рату. Али храбри и слободољубиви народ Врањске Бање и околине није поклекнуо пред суровошћу окупатора и 6. септембра 1944. Врањска Бања је ослобођена”, нагласио је градоначелник Слободан Миленковић и додао:

"Држава може да сачува свој национални идентитет само у слободи. У том духу и ми, њихови потомци, трасирамо пут којим ће у будућности ићи наша деца и будуће генерације. То је слободарски дух који се темељи на правим вредностима за које се залажемо сви ми као и модерна Европа којој тежимо. Због тога ћемо и у годинама које долазе наставити политику јачања Врањске Бање, туристичког бисера југа Србије. Инфраструктурним и комуналним уређењем, довођењем нових инвеститора, стварањем услова за останак младих и развој потенцијала које бања има. Будите сигурни да ће руководство града Врања пружити пуну подршку градској општини, како би заједно унапредили стандард и услове за живот становника”, рекао је градоначелник.

Само мали број хотелијера у Врању и Врањској Бањи испуњава услове за добијање помоћи, коју држава даје градским хотелима, ради превладавања кризе, оцена је градске већнице за туризам Изабеле Савић. Овај сектор трпи огромне губитке услед епидемије, те су процене да је број туриста у градовима Србије пао за више од 90 одсто.

Нема сегмента живота које криза изазвана епидемијом није оштетила, али је сектор туризма један од најугроженијих, слажу се и хотелијери и Влада, која је одлучила да им помогне. Расписан је јавни позив и они који сипуњавају услове добиће једнократну помоћ најкасније почетком октобра.

Градска већница Изабела Савић каже да нажалост на територији Врања и Врањске Бање има веома мало хотелијера који имају категорисане објекте. Управо је то један од услова да искористе једнократну помоћ коју даје држава. Још један неопходан услов је да број радника које су власници објеката отпустили не прелази 10 одсто. До 15. септембра траје јавни позив који је у циљу подршке хотелијерима  расписало Министарство туризма. Ова помоћ подразумева 350 евра по индивидуалном лежају и 150 евра по једној соби.

Подаци из прошле године говоре да је Врање и Врањску Бању посетило 12 хиљада туриста. Са организованом кампањом могли бисмо и много више да учинимо у коришћењу потенцијала које имамо.

Савићева каже да ако знамо да путевима југа Србије прође годишње два и по милиона туриста, од којих милион и 700 хиљада страних и 800 хиљада домаћих јасно је да пре свега можемо да користимо могућности које даје транзитни туризам за такозвани „Сити брејк“ туризам.

Осим тога, у наредном периоду требало би осмислити бољи програм манифестација које се организују у летњем периоду, напомиње Изабела Савић. То би могло да привуче туристе који би овде, на пола пута од Београда до Солуна, могли да потраже одмор и забаву.

 

У Врањској Бањи у току је изградња шеталишта у централној зони, какво на југу Србије до сада није грађено. У изградњи се користе природни материјали, а све у складу са постојећом архитектуром и изгледом, некада краљевске бање.

Иако је било планирано да се уради само поплочавање шеталишта у Врањској Бањи, раскопавање је показало да то није могуће, јер су испливали дугогодишњи нерешени проблеми.

"Када смо кренули са раскопавањем, видели смо да су канализационе инсталације на 30 центиметара од асфалта, да је ту турска канализација. Морали смо да заменимо целокупну водоводну и канализцаиону мрежу, а затим је Телеком постављао своје каблове. Искористили смо прилику и да ставимо подземни кабал од 10 хиљада волти за потребе хотела и других објеката, који ће се градити", каже Драган Сентић, председник Градске општине Врањска Бања.

Урађени су земљани радови и онда се чекало на сабијеност тла. Након тога се кренуло са поплочавањем шеталишта.

"Ми смо захтевали да буду природни материјали, камен, ковано гвожђе, дрво, да шеталиште има праву бањску душу За уградњу користимо најквалитетније граните, који немају радиоактивности у себи. Сада радимо део испред башти кафића. Урадили смо фонтане и инсталације за њих, подигли канделабере и на реду је мобилијар", каже Сентић.

На крају ће се радити колонада. То су дорски стубови, који су специфични за изградњу. Плоче које висе одозго, мораће да се лепе и типлују, то је такозвано сидрење, објашњава Сентић.

Већ сада шеталиште изгледа лепо и пешаци га користе. Бањчани су задовољни, иако кажу да је изградња потрајала.

"Ја сам овде 63 године, ово је права инвестиција, велика, и до сада није тако нешто урађено. Ово је за добробит Бање", каже наш саговорник. 

Дешавања има у Бањи, дефинитивно креће на боље. Бања да мало заличи, сам се мало одужило. Свиђа ми се, али би требало мало брже, кажу житељи. 

Централни комплекс Бање је под заштитом споменика, тако да ће када буду реконструисани и околни објекти, представљати ретко очувано бањско језгро.

 

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Како ће млади Врањанци потрошити својих 100 евра од државе? - Радио Телевизија Врање https://t.co/kUEPv2I5qR via… https://t.co/K3f1WhVASR
Председник Вучић у Врању са избеглима из Украјине - Радио Телевизија Врање https://t.co/JhiC04WNsH via… https://t.co/kYJWlg2jA6
Малине из овогодишњег рода око 700 динара за килограм - Радио Телевизија Врање https://t.co/6d9hG5WSEo via… https://t.co/5muHCVBzMc
Follow RTV Vranje on Twitter