Сачувајмо планету

Сачувајмо планету

Све животне намирнице, осим неких изузетака (вода за пиће, минералне воде и кухињска со) су животињског или биљног порекла, па се зато намернице према пореклу деле на: намернице биљног и намернице животињског порекла. Човеку је потребна и вода, коју уноси кроз храну или самостално.

Применом савремених агротехничких мера човек улаже велике напоре да би повећао приносе, побољшао квалитет или заштитио намернице од стеточина. У ту сврху се користе велики број разноврсних хемијских супстанци. Осим тога, велики број тих супстанци доспева у намернице из загађене животне средине, односно из појединих њених компонената (ваздуха, воде и земљишта). Нагомилавање хемијских супстанци и других штетних агенаса у храни (патогених микроорганизама, радиоактивних супстанци итд.) доводи до њеног све чешћег загађивања вишеструким штетним последицама по човека и животиње. Уношење загађене (контаминиране) хране или хране са природним токсичним састојцима изазива акутна обољења.

Према природи загађујућих материја разликује се хемијско, радиоактивно и биолошко загађивање хране.

Хемијско загађивање зивотних намерница најчешће изазивају разне хемикалије које се користе у пољопривредној и индустријској производњи хране: пестициди, адитиви, вештачка ђубрива и тешки метали. Осим тога, многе загађујуће материје, посредством ваздуха, воде или земљишта, такође доспевају у храну. Процењује се да од свих страних супстанци које уђу у човеков организам претежни део, односно око 90%, стиже посредством хране, а само мали део посредством воде за пиће и ваздуха. Од супстанци које учествују у загађивању хране значајно место заузимају токсични метали. У најчешће и најопасније токсичне метале убрајају се: олово, жива, калијум, арсен и други. Ови метали доспевају у намернице најчешће из разних уређаја и  прибора за производњу прехрамбених производа или њихове амбалаже.

Адитиви или додаци храни представљају велику групу хемијских супстанци које човек обично у малим количинама додаје намерницама да би им продужио трајање, побољшао боју, укус, мирис и чврстину.

Адитиви могу имати храњиву вредност (витамини,минералне соли и др.). У прехрамбеној индустрији користи се велики  број различитих додатака храни. Основне групе адитива према намени су: конзерванси или антимикробни агенси, који спречавају кварење хране (кухињска со, бензоати, сорбинска киселина); антиоксиданси, који спречавају промену боје смрзнутог воћа и ужеглости масти; емулгатори и стабилизатори, материје којима се постиже жељена чврстина прехрамбених производа; бојене материје (разне синтетичке и природне боје); средстава за ароматиозвање (односно појачивачи ароме); средства за заслађивање, ензимски препарати, средства за везивање метала; нутритиви (витамини, минерали, аминокиселине), као и разне врсте киселина, алкалија и пуфера.

Радиоактивно загађивање се може схватити као свако повећање степена радиоактивности изнад вредности природне радиоактивности. Извори могу бити природни и вештачки. Природни извори су најчешће космичког и земаљског порекла и не представљају јака загађења. Вештачки су пореклом из војних (пробе нуклеарног оружја које се по међународном споразуму могу вршити само у великим дубинама) и мирнодопских извора (нуклеарне електране, примена радиоизотопа у индустрији и пољопривреди, науци и медицине). Нуклерни отпад је највећа опасност за човечанство. Сагоревањем једне тоне нуклеарног горива остаје једна трећина радиоактивног отпада који садржи радионуклеиде са дугим временским полураспадом. Овај отпад се пакује у специјалне контејнере који морају бити добро изоловани, одлаже се у напуштене руднике или складишти у дубоким слојевима Земљине коре или у океанским дубинама.

Радиоактивно загађивање је најопаснији облик загађивања са трајним последицама на нивоу генотипа. Радиоактивни зраци имају снажно негативно дејство, доводе до промена у структури наследног матреијала, односно ДНК а могу изазвати и смрт. Последице озрачености су велика стопа смртности као и појава канцерогених и тертаогених ефеката (Хирошима и Нагасаки).

Као биолошки носиоци штетних хемијских супстанци се могу навести: кукољ, гљиве, биљке, бактерије, паразити, вируси. Споре гљивица (плесни) распрострањене су у свим географским подручјима. Погодна средина за њихов развој су производи биљног и животињског порекла богати беланчевинама и угљеним хидратима.

Увозници егзотичних биљака и животиња осим претње тропским високо инфективним болестима, прете околини и ослобађањем брзо ширећих и високо адаптивних биљних и животињских врста, које се шире и одузимају ресурсе домаћим врстама и тиме их истребљују.

Такође бројне биљне врсте које су стизале као украсне, данас су високо раширене код нас у дивљини и гуше домаће…Исти случај је са намерним порибљавањима наших река рибама за спортски риболов, које су истребиле домаће племените врсте јер се хране њиховом икром…инсекти који се настањују у земљишту и хране кореном рецимо кукуруза и бројни други.

*

Медијски пројекат „Сачувајмо планету“ подржан је на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији града Врања у 2020. Години. Ставови изнети у тексту нужно не одражавају ставове органа који је подржао пројекат.

 

Последњи пут измењено понедељак, 12 октобар 2020 17:43

Мониторинг или контролисање ваздуха не ради се само зато што то закон налаже већ је то обавеза и дужност да бисмо сви знали у каквој средини живимо. А када се знају узрочници онда одређеним мерама се може утицати на смањење аерозагађења.

Кључни извор загађења је грејна сезона односно ложишта и енергенти који се користе. Градска топлана је већином котларнице конвертовала на гас, али је и даље присутно загађење из великог броја индивидуалних ложишта.

Још један од фактора који утиче на загађење је саобраћај, а не сме се изоставити ни индустрија чији су капацитети смањени на територији града, али ипак присутни у одређеној мери. План осим разрађивања узрока који доводе до загађења који су мање–више познати даје и одређене мере за смањење загађења односно за достизање одређених граничних вредности и за побољшање  квалитета ваздуха.

Проблем лошег квалитета ваздуха није скорашњи проблем, али су се узроци загађења ваздуха у међувремену променили. Некада је главни узрочник лошег квалитета ваздуха била индустријска производња, а нарочито фабрике срасле у градско ткиво, које су се налазиле у близини стамбених објекта. Како индустрије захваљујући процесу приватизације готово да више нема, данас су посреди други извори загађења ваздуха. Главни узрочници загађења ваздуха у градовима данас су саобраћај, затим неконтролисана градња, индивидуална ложишта, а пре свега енергетско сиромаштво које погађа све више људи. Када се овом дода и неповољна физичко-географска позиција на којој се поједини градови налазе добијамо смртоносну смешу гасова.

*

Медијски пројекат „Сачувајмо планету“ подржан је на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији града Врања у 2020. Години. Ставови изнети у тексту нужно не одражавају ставове органа који је подржао пројекат.

 

Последњи пут измењено понедељак, 05 октобар 2020 17:44

Често смо у прилици видети сиве и тамне облаке који се формирају из великих индустријских димњака и успорено нестају у непознатом правцу. Они нису ништа мање опаснији у односу на невидљиве или мање видљивије облаке дима који остају као траг иза аутомобила или стижу из кућних ложишта.

Загађен ваздух требамо гледати као претњу по људско здравље и животну средину, као скуп удружених супстанци који штети људима, животињама, вегетацији па чак и неким материјалима.

Извори и врсте загађивања ваздуха су различити: од индустријског, преко саобраћаја, до индивидуалних ложишта. Најчешће материје које срећемо у загађеном ваздуху, а које утичу на смањење функција органа код људи су: ситне честице, сумпор диоксид, азотни оксиди, тешки метали и друга токсична једињења.

Загађење ваздуха је вероватно највећи ризик који се преузима у име човечанства јер скраћује животни век људима и уништава животну средину. Свесни последица, многи и даље доприносе укупном загађењу ваздуха и тиме угрожавају здравље живим бићима свакодневно. Људско око не може приметити ситне токсичне честице и гасове који лебде у ваздуху као што ни чулом мириса не можемо увијек осјетити мирис загађеног ваздуха, а који је ипак присутан. Многобројне ситне отровне честице заврше у телу човека или животње, на дрвету, местима где се прозиводи храна или у води, и на директан или индиректан начин утичу на смањење функција виталних органа. Код људи, загађен ваздух изазива нове случајеве астме, повећане учесталости распираторних или кардиоваскуларних болести, појаве рака, превремених порођаја, смањене порођајне тежине детета па чак и оштећује ДНК.

Познато нам је да загађен ваздух утиче на јавно здравље и тиме директно повећава број дана ограничене активности код људи или изгубљене радне дане или хоспитализације, а што у коначном обрачуну увећава национални трошак за лечење људи. Овом проблему највише придоносе индустријска постројења која спаљују угаљ за добијање енергије и која током тог процеса испуштају велике количине и различите врсте једињења штетних по живе организме и животну средину. Сваки загађивач би требао платити штету изазвану прекорачењем емисија штетних супстанци. Државе требају постепено повећавати удео обновљивих извора енергије у области индустрије и прозиводње, укинути увоз аутомобила са уграђеним дизел моторима и обезбедити даљинско грејање свим домаћинствима.

Битна карика у ланцу очувања здравља људи и животне средине је праћење и евиденција као и информисање јавности о актуелном статусу квалитета ваздуха. Познато нам је да у свим балканским земљама постоје аутоматске станице за мерење квалитета ваздуха које су у власништву државних служби, међутим не постоје активни системи раног упозоравања становништва у тренуцима прекорачења емисије штетних супстанци. Аутоматске мерне станице су често ван функције и недостављају правовремене податке што ускраћује могућност грађанима да се информишу о квалитету ваздуха или заштите уколико има потребе за тим. Уз све наведено, постоји потреба за набавком и постављањем већег броја аутоматских станица за мерење квалитета ваздуха како би се осигурала већа географска покривеност и доступност информација.

Један од проблема са којима се као заједница свакодневно суочавамо јесу рањиве популације становништва којима загађен ваздух знато погоршава здравствено стање, а које би требале имати приоритет у збрињавању као и правовременом информисању о квалитету ваздуха. Добро нам је познато да су под повећаним ризиком од утицаја загађеног ваздуха на здравље највише захваћена деца и стари те хронични болесници.

Еколошке катастрофе узроковане људским активностима се дешавају широм планете Земље, а које за последицу - уз већ велики број природних катастрофа, изазивају повећан број смртних случајева или обољења и потпуно уништење животне средине. Забринутост здравствених и медицинских стручњака због загађења ваздуха постаје све већа и непрекидно указују на огромне ризике по здравље због лошег квалитета ваздуха.

Загађивачи умањују вредност квалитету ваздуха али тиме умањују и квалитет живота сваког бића. Уз овај проблем, постоји још један - глобално загревање. Глобално загревање је еколошка појава узрокована доминантно антропогеним загађењем ваздуха. Односи се на растућу температуру ваздуха и океана широм свијета. Тај пораст температуре је узрокован повећањем количине емисије гасова са ефектом стаклене баште у атмосфери: угљен диоксидом. Угљен диоксид се емитује у атмосферу сагоревањем фосилних горива (угаљ, бензин, дизел,  природни гас, дрво, итд.). При паљењу фосилних горива и материјала (дрво, отпад, итд) настају штетни гасови: загађивачи ваздуха и гасови са ефектом стаклене баште. Остали гасови са ефектом стаклене баште које емитују природни и вештачки извори такође укључују метан, азотни оксид и флуориране гасове. Метан је значајан загађивач који долази из постројења за угаљ али и пољопривредних процеса. Азотни оксид је уобичајена емисија из индустријских фабрика, пољопривреде и спаљивања фосилних горива у аутомобилима.

Сви ми можемо утицати на смањење загађења ваздуха. Неколико најједноставнијих начина су заменити вожњу аутом употребом градског превоза, бицикла или ходања. Повећајмо рециклажу уместо да морамо спаљивати отпад и тиме производити непотребно загађење ваздуха. Велики загађивачи могу повећати количину употребе обновљивих извора енергије уместо коришћења угља за енергетске потребе. Превенирати и не загађивати је увек ефикасније него се касније борити са последицама.

Загађен ваздух оставља трајне последице на здравље. Загађење ваздуха такође проузрокује дугорочну штету за животну средину тако што подстичу климатске промене, а која је сама по себи главна претња здрављу и добробити човечанства. Загађење ваздуха угрожава економију. 

*

Медијски пројекат „Сачувајмо планету“ подржан је на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији града Врања у 2020. Години. Ставови изнети у тексту нужно не одражавају ставове органа који је подржао пројекат.

Последњи пут измењено понедељак, 05 октобар 2020 17:36

Бука је врло гласан, човеку непријатан, чак и болни звук. Основне буке садржане су у њеној јачини (интензитету), али и у додатним шумовима, висини, трајању, испрекиданости или континуираности.

Мање нам смета бука коју производимо сами од буке коју производе други. Свака бука интензитета већег од 85 до 90 децибела може након дуге изложености узроковати трајна оштећења слуха.

Вибрације су периодично или циклично њихање механичких састава (машине, грађевине и друго) око равнотежног положаја узрокованог спољном периодичном силом или отклоном из равнотежног положаја.

Вибрације могу деловати штетно на људско здравље, на удобност вожње и узроковати ломове конструкција.

Према пореклу бука у људској околини може се поделити на индустријску буку и буку околине.

Под називом индустријска бука подразумева се бука коју ствара радни процес у индустрији.

Бука је постала један од највише заступљених проблема у индустрији. Може да утиче на човека физички, психички и социјално, па тако може изазвати:

  • оштећење слуха
  • сметње при комуникацији
  • узнемиравање
  • умор
  • слабији рад срца

Струка говори да је преко 80 % штетних звучних појава отпада на прометну буку, буку као производ саобраћаја на улицама. Посебан проблем у промету чини повећање буке на градским саобраћајницама.

Главне смернице смањења емисије буке у урбаним срединама су:

  • правилно планирање насеља
  • правилно планирање сааобраћајница
  • одабир најквалитетнијих материјала за израду саобраћајница
  • редукција - смањивање буке на возилу
  • изградња грађевина за заштиту од буке.

Уређаји за заштиту од буке - представљају грађевинско – техничке мере заштите помоћу којих се оптерећење буке које узрокује саобраћајни промет, своди на незнатну меру или се смањује у тој мери да не прелази допуштену вредност звучне емисије на заштићеним подручјима односно објектима.

Основне врсте грађевина којима се штитимо од буке на саобраћајницама су:

  • засади
  • насипи за заштиту од буке
  • насипи за заштиту од буке с уграђеним зидом, односно стрми насипи
  • зидови за заштиту од буке.

Вибрација су варијације, обично у времену, амплитуде неке величине у односу на специфицирану референтну величину, при чему је амплитуда наизменично већа или мања од референтне величине. Вибрације су осцилацијско кретање око референтне тачке.

Вибрације су свакодневна појава. Срећу се у нашим кућама, током путовања и при раду. Вибрације често могу бити деструктивне и јавити се као негативан ефект неког корисног процеса, а ипак се понекад производе с намером да обаве неки задатак. Вибрације су резултат динамичких сила у машинама које имају покретне делове, као и у структурама које су везане за машину.

Вибрације изазивају замор и хабање материјала.Често су одговорне за квар који се може десити некој машини.

Постоје постројења која раде на вибрацијском принципу, као што су на пример транспортна трака, разбијач бетона, ултразвучна када за прање, и слично.

Човек је свакодневно изложен различитим утицајима, међу којима спадају и различите врсте вибрација, које га прате од места становања, начина доласка на радно место, самог радног места као и места одмора, забаве и рекреације. Вибрације су, уз буку постале саставни део свакодневнице.

Бука и вибрација делују негативно и опасно по човеково здравље. Буку је готово немогуће избећи али ју је могуће изоловати путем превентивних мера.

Да би се осигурала квалитетна заштита људи који раде у условима повећане буке и вибрација велику улогу осим заштитних средстава играју и стручне особе, тј. инспектори заштите на раду који спроводе превентивне надзоре како би се увидело да ли се поштују нормативно прописане мере у виду правилника о заштити на раду.

*

Медијски пројекат „Сачувајмо планету“ подржан је на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији града Врања у 2020. години. Ставови изнети у тексту нужно не одражавају ставове органа који је подржао пројекат.

 

Последњи пут измењено среда, 30 септембар 2020 16:33

Загагађивање животне средине обухвата нежељене промене физичких, хемијских и биолошких својставаа ваздуха, воде и земљишта, које могу неповољно деловати на жива бића. Загађивачи су остаци онога што производимо, користимо и одбацујемо.

С обзиром да је једно од својстава еколошких фактора да утичу једни на друге, када човек мења хемијски састав свог окружења (хемијске еколошке факторе), тада индиректно мења и све друге и утиче (најчешће неповољно) и на живи свет.

Загађивање представља промене у животној средини које угрожавају живот свих врста, укључујући и човека. Загађивач је супстанца која угрожава квалитет животне средине.

Загађивање ваздуха

Ово загађивање назива се још и аерозагађивање. Главни гасовити загађивачи су: угљен-диоксид, угљен-моноксид, сумпор-диоксид, оксиди азота и метан. Ваздух загађују и чврсте супстанце попут чађи и прашине. Главни извор загађивача у ваздуху је сагоревање фосилних горива.

Смог је загађена магла. У граду је због смога често смањена видљивост, а и негативно утиче на дисајне путеве и угрожава здравље људи. Постоје зимски и летњи смог. Зими у смогу има највише чађи, оксида азота и сумпор-диоксида. Лети такође има азотових оксида, али и озона и водоник-пероксида.

Мере заштите ваздуха од загађивања

Да у ваздух не би доспели чађ и угљен-моноксид, неопходно је обезбедити да сагоревање фосилних горива буде потпуно (да постоји довољан доток кисеоника). Још боље је користити еколошка превозна средства, где год је то могуће, попут бицикла. На отворе фабричких димњака могуће је поставити филтере.Фабрички и други димњаци се праве тако да буду високи како би били што више ван домашаја људи, а и ветар је на већим висинама јачи, па је веће и мешање са ваздухом (разређивање). Све то, ипак, није довољно.

Још једна мера заштите је и пошумљавање. Биљке користе угљен-диоксид у процесу фотосинтезе, а и задрже много лоших гасова из атмосфере.

Загађивање воде

Вода се може загадити вишеструко. Загађена вода може бити комунална (из домаћинства), из индустријских постројења и са пољопривредних површина.

Утицај загађивања воде

Осим што је загађену воду опасно користити за пиће, отрови могу доспети и у ланце исхране.

Отпаци у води могу заварати многе морске животиње да су храна. Желудац се напуни несварљивим и штетним предметима и животиња угине. То се дешава и птицама које лове на мору.

Због људског немара у свету је присутна несташица питке воде, посебно у Африци, југоисточној Азији и латинској Америци. Сматра се да око милијарду људи нема приступ таквој води, а употребом прљаве и загађене воде много деце умире у свету сваког дана.

Мере заштите воде од загађења

Воду треба рационално користити и не бацати у њу смеће.

Могуће је поставити филтере, односно таложнике на местима где се отпадне воде уливају у природне воде. Ако је већ дошло до загађења, могуће га је санирати помоћу супстанци које реагују са загађивачима и дају производе мање штетне по животну средину. Слично пречишћавање може се извести и помоћу биљака и микроорганизама који прерађују отровне супстанце у мање штетне. Тај биолошки поступак се назива биоремедијација.

Некада је вода из чесме мутна, али се веома брзо разбистри у чаши. Таква вода је хлорисана, а поступак се предузима ради дезинфекције.

Загађивање земљишта

Најчешћи загађивачи су пестициди који се прекомерно користе, ђубрива, ароматична једињења, соли тешких метала и радиоактивне супстанце. Земљиште загађује и чврст отпад у коме могу да се нађу и опасне супстанце (термометри са живом, батерије, акумулатори, боце са дезодорансима, као и непотрошене фарбе, разређивачи, уља за подмазивање и слично). На земљиште утичу и киселе кише, а због крчења шума долази до ерозије.

Ерозија може бити различитог интензитета. У Србији захватила је чак 86% земљишта, од чега 28% је захваћено веома јаком, јаком или ерозијом средњег интензитета.

Утицај загађивања земљишта и заштита

Осим што директно утиче на биљке које расту из земљишта, загађивање индиректно утиче и на друга жива бића која се тим биљкама хране. Да би се заштитило земљиште, мора правилно да се одлаже отпад (па и радиоактивни). Неправилним одбацивањем отпада стварају се тзв. дивље депоније.

Осим што нарушавају изглед природи, дивље депоније су и опасне и потенцијални извор зараза.

Што се прекомерне употребе инсектицида тиче, потребно је строже придржавање прописа.

*

Медијски пројекат „Сачувајмо планету“ подржан је на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији града Врања у 2020. години. Ставови изнети у тексту нужно не одражавају ставове органа који је подржао пројекат.

 

 

Последњи пут измењено среда, 30 септембар 2020 16:23
Страна 2 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Укинута ванредна ситуација - Радио Телевизија Врање https://t.co/9xUB5T2oXw via @tripplesworld https://t.co/MBhXCrklrm
Милица и Катарина на Републичком такмичењу младих талената - Радио Телевизија Врање https://t.co/fST75lNBhZ via… https://t.co/AYGcmoBABb
Јако невреме у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/ViPTAmme7n via @tripplesworld https://t.co/v1o4t0owov
Follow RTV Vranje on Twitter