Без идентитета

Без идентитета

Жртве

септембар 20, 2021

Сваке године између 600.000 и 800.000 жена, мушкараца и деце, жртве су трговине људима. Милијарде долара обрће се у тој „глобалној индустрији” људским бићима. Присилан рад, проституција, трговина људским органима, само су неки од облика израбљивања људи. Kриминалне организације бирају овакве “послове”,  јер они не захтевају улагање већег капитала, а човек се може искориштавати безброј пута. Жртве које долазе из сиромашног дела света, у потрази за бољим животом, криминалцима плаћају накнаду да би их илегално транспортовали на Запад. Организован криминал све чешће се пребацује са трговине дрогом на трговину људима, јер им то доноси већи профит уз мањи ризик. Вешти манипулатори кроз комбинацију обмана, лажи, неискрених емоција, претњи, па и насиљем, долазе до жртава

И ДЕЦА СУ ЖРТВЕ

Према подацима Локалног тима за борбу против трговине људима града Врања, у последње две године, само у Врању је идентификовано 6 случајева радне и сексуалане експлоатације, а жртве трговине људима биле су особе између 40 и 50 година, али и малолетна лица. Пример деце која раде, иако наш закон не дозвољава рад деци млађој од 15 година, је такође карактеристика Пчињског округа, нарочито међу популацијом националних мањина.

Трговина децом у Србији је у порасту, упркос бројним законодавним и практичним мерама предузетим током година. Пандемија коронавируса додатно је повећала рањивост деце, услед растуће економске несигурности, незапослености и ограничења кретања. Деца у Србији су жртве трговине са различитим циљевима експлоатације: сексусална експлоатација (производња и дистрибуција материјала сексуалног злостављања деце), принудни брак, присилни рад, присилно просјачење и присилне криминалне активности.

У 2020. години од 57 идентификованих жртава трговине људима, 24 су биле малолетне, при чему девојчице чине 49 посто тог броја. Седморо деце је било сексуално експлоатисано, троје су били жртве радне експлоатације, двоје жртве просјачења, а принудни брак је доживело шесторо деце.

Ја сам се прво запослила, завршила школу, па сам се онда удала из љубави. Удала сам се у 20-ој години, а то за моју популацију није било нормално у то време, јер су се много раније удавале. Сада није такво време, мало је другачије, едукују се младе Ромкиње. Залажемо се да се девојке, првенствено што више школују, да завршавају школу. Економско стабилним женама нико не може ништа. Поносна сам што сам жена, а пре свега што сам Ромкиња,  прича Оливера Куртић Идић, медицинска сестра из Врања. 

И ОДРАСЛИ МУШКАРЦИ СУ ЖРТВЕ

За Пчињски округ је специфичан и рад на црно и сезонски рад, који отвара могућност радне екплоатације људи свих старосних структура, од деце до пензионера.  Контроле инспекцијских органа на сезонским пословима у пољопривреди наилазиле су на овакве случајеве. На градилиштима су наилазили  на велики број запослених странаца ангажованих без боравишних и радних дозвола, највише припадници албанске заједнице, али и људи из Румуније и Бугарске, према подацима Локалног тима за борбу против трговине људима. 

НВО Астра је од почетка 2020. године до 18. октобра, Европског дана борбе против трговине људима идентификовала у Србији 41 жртву трговине људима, што је у односу на претходну годину када је било 39, значајан пораст. На њиховој СОС линији од почетка пандемије било је 77 посто више позива. Стручњаци широм света према подацима Астре указују на сиву бројку, претпоставка је да је број жртава трговине људима на овим просторима и до 10 пута већи.

Жртве радне екплоатције су најчешће одрасли мушкарци различитих образовних профила и година. Новинар у току свог рада наилази на разне приче, па тако сазна да је група грађевинских радника из општине Босилеград и неколицина из Врања, одведена на рад у Словенију, где су схватили да су преварени, јер уговоре које су потписали  у Врању, никада нису добили. Услови смештаја, рада и плаћања нису поштовани, па поједини од њих нису имали новац и нису могли да се врате кући. Мало се зна и о томе да су многи угоститељски радници, кувари и конобари били жртве трговаца људима радећи у Црној Гори. Такви случајеви остају познати малом броју људи или само породичном окружењу. Традиционална и затворена средина, низак степен образовања већег дела становништва у Пчињском округу,  паланачки менталитет као једна од непремостивих баријера, не дозвољавају жртвама да о томе јавно говоре

И ЖЕНЕ СУ ЖРТВЕ

У јавности  је најпознатија  трговина  у којој трговци људима своје жртве излажу сексуалној екплоатацији, где су угрожене жене и девојчице.  Општина  Бујановац је медијски препозната  као место где се у кафанама и клубовима сексуално експлоатишу жене. Оне раде за газду, који одлучује о свему. Њихово окружење, па и партнери носе одговорности, јер се логично поставља питање, од чега живе ове жене, када нигде не раде? Зашто њиховим партнерима не смета то што њихове партнерке имају хиљаде пратилаца на друштвеним мрежама, иако се не баве јавним послом, што није нужан услов, али се и не истичу ни по чему на друштвеним мрежама.  Жртве при том, врло често и несвесне да су жртве трпе сексуално и физичко злостављање, како од партнера тако и од муштерија. Услови у којима раде су често испод људског достојанства, а последице по њихово здравље несагледиве.

То су врло тешке и болне приче. Жртве су у старту врло затворене, оне имају страх да причају, али верујте ми да и онај ко седи насупрот њих осећа одређену дозу страха, јер знамо шта је трговина људима, ко стоји иза ње. Врло је тешко када чујете њихову причу, шта су преживеле и помислимо на то да и ми имамо децу. Врло им је тешко, јер преживљавају све и свашта, пре свега, ограничена су им била сва људска права, слобода кретања, слобода говора, комуникације, биле су у ропском положају. Након разговора са њима дуго је тешко и саговорнику. Жртве у почетку нису спремне на комункиацију, а да би могле да причају, потребно је да најпре стекне поверење у вас. Она жели да буде заштићена, пре свега тражи да то не износите у јавност. За стицање поверења потребно је време. Њихове трауме трају и до краја живота, преноси своја искуства Данијела Милосављевић, председница Локалног тима за борбу против трговине људима.

Радна екплоатација постоји и у породичним окружењу, при чему најчешће партнер није означен као трговац људима, ради радне екплоатације. Многе жене у сеоским срединама зарађују радећи за надницу све и свашта, а тај новац најчешће потроше партнери у кафани. 

Затварамо очи када видимо Ромкињу са дететом у наручју на улици, чешће поред цркве за празнике која проси, сва подерана и са најчешће успаваним дететом у рукама. Јавно се прича о томе да је просјачење организовани бизнис, да се деца вештачки успављују, али се чини да се мало тога конкретно предузима. Чак је по нашем закону то само прекршај у оквиру јавног реда и мира, а казне како за оне који просјаче, тако и за организаторе симболичне, без кривичне одговорности. Оне су, такође под константним психичким, па и физичким терором. Уколико газди не доносе одређену количину новца, неће добити храну. То је прича коју смо сви некада негде чули.

У оваквим случајевима жртве су најчешће нижег образовања, уплашене, спремне на компромисе, чак и несвесне да су жртве. Често за свој положај криве судбину и све друге, а не себе и свог трговца.

ИНТЕРНЕТ ЖРТВЕ
Анализа је урађена у време пандемије, када се комуникација преселила у дигитални простор.Чак 63 одсто испитаница претрпело је злоупоребу снимањем и даљим дистрибуирањем садржаја без сагласности. У највећем броју случаја радило се о садржају са елементима порнографије. 30 одсто жртава трговине људима било је врбовано преко интернета. Од овог процента 70 посто девојака и жена је врбовано у сврху даље експлоатације “трговине људима”.Из овога би могло да се помисли да високообразовани људи нису жртве трговаца људима, али трговци људима су се извештили и иду у корак са временом, па је последњих година врбовање жртава путем интернета постало најзаступљеније. Најчешће врбују своје жртве уцењујући их фотографијама и снимцима, да раде за њих. Трговци су у тим случајевима  блиски пријатељи или партнери. Према истраживању НВО Атина, од 178 жена и девојака у периоду 2015-2020. године, 65 посто испитаница је било изложено дигиталним претњама.

 

 

 

 

Трговина људима је глобални феномен који погађа све земље – земље у политичкој и економској транзицији, неразвијене земље и земље у развоју, земље у рату и постконфликтне земље, које се појављују као земље порекла и транзита жртава, као и економски развијеније земље које се појављују као земље дестинације. Термини „земља порекла“, „земља транзита“ и „земља дестинације“ нису апсолутне категорије – једна држава може, у конкретним случајевима, имати различите улоге. Такође, економска развијеност и богатство земље дестинације се не могу посматрати независно од ситуације у земљи порекла.

 

Трговина људима - продаја и куповина човека

 

Трговина људима подразумева продају и куповину, тј. држање неке особе у циљу њене експлоатације, као и све друге радње које могу бити део тог процеса (нпр. превоз, скривање, чување и сл.). До експлоатације увек долази и експлоатација се увек одржава употребом силе, претње, преваром, злоупотребом овлашћења и или злоупотребом тешког положаја, отмицом или на неки други начин. Kада се ради о трговини децом, није важно које средство је употребљено, тј. говоримо о трговини људима иако није било елемената претње, принуде, злоупотребе положаја и слично. Такође, пристанак жртве на експлоатацију не мења чињеницу да се ради о трговини људима и да је то кривично дело.

 

Трговином  до зараде

 

Циљ трговине људима је остваривање зараде или неке друге користи кроз експлоатацију, било да се ради о сексуалној експлоатацији, принудном раду, принудном просјачењу, принуди на вршење кривичних дела, илегалном усвојењу, принудним браковима, трговини органима или неком другом облику. Један од уобичајених стереотипа је да трговци људима своје жртве излажу искључиво сексуалној експлоатацији, те да су само жене и девојчице угрожене, а занемарују се други облици експлоатације, као што је радна експлоатација, чије су жртве најчешће мушкарци.

 

Први документ

 

Међународне институције признају постојање трговине људима као међународног проблема. Оне чак истичу да се ради о једном од најуноснијих послова организованог криминалитета. Зато је трговина људима постала предмет разматрања током деведесетих година двадесетог века, када је и интензивиран рад на проналажењу адекватних механизама за њено сузбијање и спречавање. Од тада је усвојен велики број препорука, резолуција, конвенција, протокола и декларација, које су утицале да трговина људима постане забрањена и проскрибована делатност, како на међународном, тако и на националном нивоу.

Први међународни документ који целовито регулише забрану трговине белим робљем донет је почетком XX века. Након тога, донета је Међународна конвенција о сузбијању трговине женама и децом 1921. године, која прецизно утврђује систем санкција за прекршиоце те забране. Тај документ предвиђа кажњавање како учинилаца тог деликта,  тако и кажњавање за покушај, припремање, наговарање и навођење других лица са намером њихове употребе у забрањене сврхе. Касније је донета и Конвенција о сузбијању трговине лицима и о експлоатацији проституције других из 1949. године ради сузбијања трговине лицима у циљу сексуалне експлоатације, са настојањем потпуног укидања трговине белим робљем.

 

Забрана трговине људима

Забрана трговине људима данас представља општи правни принцип и заступљена је у свим правним системима у свету. На том принципу су донети касније и бројни међународни универзални и регионални међународни документи са циљем забране трговине људима у свим њеним облицима. Овај облик савременог ропства дуго није био прецизно дефинисан, иако је био забрањен многим међународноправним документима. Тек доношењем Протокола о трговини људима у Палерму, који представља допуну Конвенције Уједињених нација против транснационалног организованог криминала, дата је јасна дефиниција ове појаве. Овај Протокол је био основ по коме је трговина људима инкриминисана као кривично дело 2003. године у кривичном законодавству Савезне Републике Југославије. Без обзира на све те мере, мали број држава има посебне законе против трговине људима, а немају све државе ни одговарајуће механизме за превенцију и сузбијање ове појаве.

 

Кривични законик

 

У Републици Србији такође не постоји посебан закон којим би се регулисало кажњавање и спречавање трговине људима, већ је ова област регулисана Кривичним закоником.  Она заокупља велику пажњу научне и стручне јавности. Кроз анализу уговорне праксе на међународном нивоу и правних докумената на националном нивоу може се боље упознати природа појма и садржина трговине људима, њене карактеристике и облици испољавања са правног аспекта. Тако боље познавање ове појаве доводи до развијања механизама којима се може утицати на њено спречавање и њено лакше препознавање, а самим тим и на кажњавање учинилаца тог кривичног дела.

 

Трговина људима и Уједињене нације

 

Међународна заједница је у Палерму, 2000. године на челу са Уједињеним нацијама донела три Протокола као додатак Конвенцији против транснационалног организованог криминала. То су: 

Протокол за превенцију, сузбијање и кажњавање трговине људским бићима,- нарочито женама и децом, 

Протокол против кријумчарења миграната копном, морем и ваздухом и

Протокол против недозвољене производње и трговине ватреним оружјем, њихових- компоненти и делова и муниције.

Република Србија је ратификовала и ову Конвенцију и Протоколе 2001. године.

Протокол за превенцију, сузбијање и кажњавање трговине људским бићима, нарочито женама и децом, заслужује посебну пажњу у сузбијању кривичног дела трговине људима на међународном нивоу. Овај Протокол ступио је на снагу 2003. године. Он представља допуну Конвенције УН против транснационалног организованог криминала. Закон о потврђивању Конвенције Уједињених нација против транснационалног организованог криминала и допунских протокола.

Протокол је значајан искорак ка хармонизацији норми националних законодавстава, које се односе на спречавање трговине људима. Од држава потписница Протокола се захтева да инкриминишу трговину људима како је у овом акту дефинисана, стављајући акценат на превенцију и борбу против трговине људима, уз захтев за свеобухватан међународни приступ у земљама порекла, транзита и крајњег одредишта, при чему се стаје у заштиту међународно признатих људских права и слобода.  У овом Протоколу трговина људима се дефинише као врбовање, транспорт, пренос или задржавање лица, под претњом или коришћењем силе или других облика принуде, отмицом, преваром, обманом, злоупотребом положаја рањивости или тешког положаја жртве, давањем или прихватањем новца или других бенефиција ради добијања пристанка лица и преузимањем контроле над тим лицем, у сврху експлоатације. Пристанак жртве на намеравану експлоатацију је ирелевантан у свим случајевима у којима је коришћена било која мера изнета у дефинисању трговине људима. Посебно се појачава заштита најмлађе категорије жртава (деце), експлицитно наглашавајући да је дете свако лице испод осамнаест година. У Протоколу се посебно истиче значај помоћи жртвама трговине људима у виду становања, лекарске, психолошке и материјалне помоћи, пружање савета и информација посебно везано за законска права, као и других видова помоћи.

 

Иако је већина земаља чланица потписала и ратификовала овај Протокол чиме је он постао део њиховог националног законодавства, његово спровођење у пракси и даље носи одређене проблеме. Наиме, и даље већина жртава овакве трговине никада није идентификована, а само мали број учинилаца овог кривичног дела је био осуђен.

 

Последњи пут измењено понедељак, 20 септембар 2021 15:17

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Научни скуп у част највећег ктитора и задужбинара - Радио Телевизија Врање https://t.co/9Yt2WFIkj8 via… https://t.co/8yTsbLJhNn
Др Стојиљковић: У две ковид болнице у Врању капацитети попуњени скоро 100 посто - Радио Телевизија Врање… https://t.co/fhkCorlFxO
Врањски средњошколци и следеће недеље по комбинованом моделу наставе - Радио Телевизија Врање… https://t.co/dPAXrFlkTw
Follow RTV Vranje on Twitter