Сурдулица: Субвенцијама за опстанак села

Општина Сурдулица налази се на југоистоку Србије и део је Пчињског региона. По својој просторној структури састоји се из три целине: равничарског дела који обухвата градско насеље и села у околини погодна за развој повртарства, побрђа, идеалним за воћарство и планинског дела са пашњацима и ливадама, за сточарство.

Становници су се управо тако и определили када је у питању пољопривреда. У равничарским селима се баве повртарством и делимично воћарством, у брдским селима воћарством и сточарством, а у планинским селима, која су у највећој мери, опустела или насељена претежно старачким домаћинствима, заступљено је сточарство, али и остале гране, неопходне за опстанак на селу.

У циљу развоја пољопривреде, опстанка становништва у селима и очувања села, из општинског буџета се годинама издвајају средства за подстицај пољопртивредној производњи. Ове године плаирана су већа средства упркос тешкој ситуацији на глобалном нивоу због пандемије коронавируса.

Јасмина Петровић, самостални саетник за послове пољопривреде у Општинској управи Сурдулице каже да на територији има тренутно нешто више од 1500 регистрованих пољопривредних газдинстава.

„Сваке године, кроз програм мера подршке пољопривредне политике и руралног развоја општина издваја значајна средства као подстицаје, односно бесповратна средства, за помоћ пољопривредницима. На годишњем нивоу, општина подржи око хиљаду газдинстава са око 20 милиона динара бесповратних средстава. Из године у годину повећавамо субвенције са циљем да се производња модернизује и повећа продуктивност на њиховим газдинствима“, каже Петровић.

Она објашњава да су пољопривредници највише заинтертесовани за подизање засада воћарских култура, набавку опреме и механизације, повећање сточног фонда.

Прошле године подршку општине имало је око 1200 газдинстава, а за ову годину моћи ће да конкуришу и више. У градском буџету планиран је 31 милион динара за субвенције у пољопривреди.

На територији општине је и државно земљиште значајан ресурс, истиче Јасмина Петровић, оно може да буде и потенцијални извор прихода за локалну самоуправу, а може се користити и као важан инструмент да би пољопривредници повећали своје засаде и специјализовали производњу.

„У 2021.годни планирано је да се изда у закуп нешто мање од 3000 хектара државног земљишта“, каже Петровић.

То су углавном пашњаци и ливаде у равничарским, а посебно брдско-планинским селима, што је повољно за развој сточарства. За сада су заинтересовани само појединци, и то за мање површине, а има наговештаја и за заинтересованост страних инвеститора.

 

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено понедељак, 10 мај 2021 16:38

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Све мање оболелих и све више вакцинисаних - Радио Телевизија Врање https://t.co/ZL0gDXFBBh via @tripplesworld https://t.co/4PSpK23cVR
Манифестација''Музеји за 10'' почела изложбом слика ''Фантазмагорија слика '' - Радио Телевизија Врање… https://t.co/ifUH4IJeDJ
Уплата друге рате аконтације пореза на имовину до 15.маја - Радио Телевизија Врање https://t.co/w7NLm9CleK via… https://t.co/LVXnxRFHC1
Follow RTV Vranje on Twitter