У Сурдулици за пољопривреднике више од 30 милиона бесповратних средстава

Општина Сурдулица из локалног буџета подстиче све секторе пољопривреде, који су заступљени на територији ове локалне самоуправе. Посебно се издвајају пиодстицаји у воћарству јер је то грана која је комнерцијално најразвијенија на тој територији.

„Од укупног броја подстицаја, за воћарство конкурише отприлике око 80 процената свих газдинстава којима се одобре средства“, објашњава инжењер сточарства Марко Симић, сарадник на пословима пољопривреде.

Воћарство се субвенционише у два смера, за набавку опреме за наводњавање воћних засада и за подизање вишегодишњих засада, односно набавку садног материјала.

За опрему за наводњавање у просеку конкурише око 60 процената од укупног броја пријављених пољопривредних газдинстава, односно власника, на општинском конкурсу, а за набавку садног материјала око 20 процената.
„Ове мере су уродиле плодом, јер се на годишњем нивоу повећава површина воћњака који се наводњавају за око 90 хектара. Нови засади се подигну на површини од 25 – 30 хектара“, каже Симић.

Друга грана, која је за општину препозната као важна, је сточарство и значајна средства се издвајају и на том пољу.

Субвенционише се набавка приплодних грла, говеда и оваца. За ту меру се јави око 10 процената газдинстава.

„Та мера код нас, осим економског има и социјални карактер, јер се ми трудимо да на сваки начин охрабримо и задржимо то постојеће становништво, да настави да се бави сточарством, као и због одрживог коришћења пољопривредног земљишта, ливада и пашњака, да би се целокупан визуелни предео сачувап такав какав јесте“, истиче Симић.

              

У Фонду за пољопривреду има средстава и за оне који желе да се баве повртарством у затвореном простору, односно под пластеницима и пчеларством за набавку пчелињих друштава. Пчеларство је јако развијена грана на територији општине.

Од воћарских култура, што се тиче тржишно орјентисане производње најзаступљенија је  малина. Претпоставља се да је око 120 хектара под малињацима, следи вишња, која се гаји у равничарским селима. Остало су мешани засади осталих воћних култура.

Као повоља тренд је примећен да се све већи број младих одлучује за подизање воћњака, углавном малине јер има економске исплативости. То се уклапа и у стратегију општине, да задржи становништво у селима и охрабри оне који желе да улажу у ову грану.

„Наши људи су вредни и хоће да раде, али желе да за оно што ураде имају и обезбеђен сигуран пласман, адекватну цену и тржиште, објашњава Марко Симић. Малина, за сада, доноси солидне приходе онимна који се озбиљно баве тим послом.

И ако сточарство, као други приоритет није у толикој мери развијено, у локланој самоуправи настоје да очувају постојећи сточни фонд и увећају га. Води се рачуна о становништву, које је углавном старије доби, излази им се у сусрет око поправке локалних, макадамских путева до пашњака, зими се чисти снег, обилазе домаћинства.

И ако за учешће на конкурсу за подстицаје у пољопривреди морају да се испуне прописани услови, у ресорној служби кажу да они нису сложени и да свако ко има документацију и добије средства. настоје да сагледају свекоји се пријаве на конкурс.

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено понедељак, 10 мај 2021 16:35

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Све мање оболелих и све више вакцинисаних - Радио Телевизија Врање https://t.co/ZL0gDXFBBh via @tripplesworld https://t.co/4PSpK23cVR
Манифестација''Музеји за 10'' почела изложбом слика ''Фантазмагорија слика '' - Радио Телевизија Врање… https://t.co/ifUH4IJeDJ
Уплата друге рате аконтације пореза на имовину до 15.маја - Радио Телевизија Врање https://t.co/w7NLm9CleK via… https://t.co/LVXnxRFHC1
Follow RTV Vranje on Twitter