Измене Плана детаљне регулације за оживљавање Александровачког језера

: Градска управа ставила је на јавни увид и 16. августа ће организовати презентацију измена и допуна Плана детаљне регулације Александровачког језера. План предвиђа решавање имовинског питања појединих парцела које прелазе у јавну својину града и постају део будућег комплекса Александровачког језера.

Александровачко језеро, некада једно од омиљених излетишта врањског краја, данас, због бактерија и муља, годинама избегавају посетиоци.

Локална самоуправа континуирано ради на комплексном плану ресанације језера који би требало да створи услове, да ова изузетна локација добије, не стари, већ нови сјај.

Саставни део плана регулације је идејно решење ресанације које је израдио Институт „Винча“ и који се бави додатним дотоком свеже воде у језеро.

Доток воде би требало да спречи даље загађивање језера и уништење живог света у њему.

То би требало да буде почетак оживљавања овог излетишта на којем је предвиђена изградња спортско – рекреациониг центра.

Институт „Винча“ је у потпуности испоштовао идејни план који датира из 2011. године, каже Тања Цветковић, руководилац Сектора за просторно планирање у ЈП Урбанизам и изградња града Врања.

– Намене не мењамо, сам Град је препознао једну добру ствар, да површине које су у основном плану дате као потцелине, претвори у површине јавне намене, то јест реши имовинско питање и претвори их у својину града Врања.

У те целине спадају, на пример, све саобраћајне површине у оквиру комплекса Александровачког језера, само језеро, плажа. александровачка слатина и тако даље – појашњава Тања Цветковић.

Тај будући комплекс би требало да служи за одмор, излете и спортско – рекреационе активности и на његовој реализацији се ради корак по корак, уз тражење могућности за обезбеђивање немалих финансијских средстава.

– Сам простор даје могућност за једну врло оригиналну локацију, намењену спорту и рекреацији, барем је тако предвиђено планом.

Нека барем само део садржаја предвиђених овим планом буде реализовано, то ће бити на добробит Врања, становника нашег града, па и околине – закључује Тања Цветковић.

У претходном периоду рађене су озбиљне анализе, студије изводљивости, а ангажовани су и институти, пре свих Биолошки институт.

Please follow and like us:
Друштво