У ери паметних телефона, таблет рачунара, интернета и друштвених мрежа које су део свакодневнице деце, младих, али и одраслих људи, за сваког, али и свачије интересовање интернет пружа разне информације, податке, као и могућност контакта са пријатељима који нису у близини. Међутим, поједини подаци, апликације, друштвене мреже могу бити потенцијално опасни, уколико се не користе правилно. Деца усвајају понашање одраслих, а одрасли скоро увек имају телефон или таблет при руци. Не можемо кривити децу ако и она желе да опонашају начин живљења одраслих људи. Забране изазивају негативан ефекат, зато уместо да деци бранимо да користе технологију потребно је да их научимо да је користе правилно.
Ово су неки од примера опасности којима свако може бити изложен уколико интернет не користите безбедно, а намењени су и родитељима и деци.
Преузето са сајта: https://cnzd.rs/10-saveta-za-bezbedno-koriscenje-interneta/
• На првом месту је изношење приватности на друштвеним мрежама, односно уколико на друштвеним мрежама остављаш своје податке, фотографије и информације о приватном животу, а при томе не контролишеш ко их може видети, ове информације могу бити злоупотребљене од стране особа које не познајеш;
• Затим следи један од веома тешких начина насиља, то је интернет буллyинг, тачније малтретирање, шиканирање, понижавање, слање подругљивих порука и коментара у вези са тобом све више су присутни он лине; уколико ти се то деси посаветује се са људима којима верујеш о начинима превазилажења ових проблема;
• Лажни оглашивачи, који уколико кликнеш на оглас или одговориш на мејл у коме ти се обећавају „авиони и камиони“ можеш довести себе у ситуацију да будеш искоришћен и да подаци које оставиш буду искоришћени у неке друге сврхе које ниси очекивао;
• Од малена су нас учили да не пристајемо на разговор са непознатим људима на улици, истаје ситуација и на интернету. Контакт са непознатим људима, веома је важно да увек имате на уму да особа коју си упознао/ла на некој мрежи, можда није она за коју се представља и можда нема искрене намере према теби, уколико са непознатом особом покушаш успоставити контакт у реалном простору обавезно претходно поразговарај са породицом и пријатељима о томе;
• Вишечасовна, проблематична или патолошка употреба интернета – уколико те неки садржај на интернету одушеви (као што су видео игре, социјалне мреже ) можеш почети велики број сати да проводиш пред монитором; уколико то крене да ти ствара одређене последице у школи, у породици, са пријатељима или сл., можеш се „навући“ на неке од њих; у том случају потребно је да преиспиташ свој стил коришчења интернета и да га промениш, за то некад мораш потрежити и стручну помоћ.
Преузето са сајта: https://sites.google.com/osbr.edu.rs/
Интернет је јавна доступна глобална компјутерска мрежа која заједно повезује рачунаре и мреже рачунара. Интернет је „мрежа свих мрежа“ која се састоји од кућних, академских, пословних, војних и владиних мрежа које међусобно размењују информације и услуге. Почеци интернета се вежу за стварање АРПАНЕТ-а, 1969. године, мреже рачунара под контролом Министарства одбране САД. Оног момента када је интернет постао широко доступан сви смо добили бесконачне могућности за комуникацију, информисање, учење, забаву… У последње време за све више ствари се ослањамо на интернет. Јако је важно да научимо о основама рада на интернету, да сазнамо које су то акције које могу да нас доведу у нежељену ситуацију. Морамо знати које су потенцијалне последице наших активности на интернету.
Неке наше или активности других на интерету могу да угрозе нашу безбедност. На интернету могу да буду угрожени наша приватност и репутација, опљачкан наш новац на банкарским рачунима, онеспособљен наш рачунар… Чак и лична и породична безбедност могу да буду угрожена ако се неопрезно понашамо на интернету. Без обзира на све врсте техничке заштите никад нећемо бити потпуно заштићени и много тога зависи од нашег клика. Оно што сви ми морамо да знамо и прихватимо је да се већина злоупотреба дешава управо нашом непажњом изазваном знатижељом и незнањем.
Редовно ажурирајте и надограђујте оперативни систем рачунара и антивирусни програм. Обавезно инсталирајте антивирусни програм, у случају да га немате.
Користите сигурне браузере са безбедносним екстензијама и редовно их надограђујте.
Интернетом се користите одговорно и понашајте се као да сте на јавном месту јер на Интернету важе идентична правила; то значи да се крађа, напад и говор мржње кажњавају као и другде.
Немојте веровати свим информацијама које пронађете и користите их разборито.
Немојте користити садржај којег преузмете пре него га проверите и водите рачуна од кога и одакле преузимате материјал.
Не шаљите поверљиве информације електронском поштом; не остављајте адресу електронске поште на страницама које су доступне свима.
Немојте преузимати и дистрибуирати комерцијални материјал јер у супротном чините кривично дело.
Незнање не оправдава; рачунар не може починити прекршај, али ви можете. Ако вам је нешто нејасно или нисте упознати са неком услугом, питајте стручњака. Свака озбиљнија интернет услуга има службу која одговара на корисничке упите.
Одјавите се из било које странице у коју сте претходно били регистровани.
Користите проверене странице, поготово у ситуацији кад остављате осетљиве приватне податке те кад користите он-лине финансијске услуге.
Данас је за велики број људи незамисливо да прође и један једини дан без коришћења интернета.
Међутим има и оних који нису заинтересовани за област безбедности јер мисле да њихови подаци уопште нису битни и да нико неће покушати да на било какав начин угрози њихову приватност. Заборављају да таквим понашањем угрожавају себе, али и друге, јер њихови рачунари лако могу користити као посредно средство напада на неке друге рачунаре.
Како би интернет био безбедније место на коме се информишемо и комуницирамо са људима, ово су само неколико савета којих би требало да се придржавамо при коришћењу интернета.
1. Увек прво мисли на своју безбедност приликом употребе информационо-комуникационих технологија или свог мобилног телефона. Не заборави да је на интернету често присутно лажно представљање и да никада не можеш да будеш сигуран са ким причаш и коме се повераваш.
2. Уколико си малолетна особа, никако немој давати никакве личне информације на интернету људима које не познајеш.Ту спадају: твоје пуно име и презиме, адреса, улица, име школе.
3. Не остављај број мобилног телефона у подацима на друштвеним мрежама.
4. Паметнија варијанта је да уместо свог имена приликом дописивања, користиш надимак уместо свог имена.
5. Немој да се упознајеш и срећеш уживо са људима са којима си у контакту једино и само преко
интернета. Ако одлучиш да се упознаш са неким, поведи са собом особу од поверења и обавезно се састаните на јавном месту где има доста људи, као што је центар града, улица која је испуњена кафићима, шеталиште.
6. Немој давати/слати своје слике преко интернета или мобилног телефона никоме кога не познајеш у стварном животу. Људима је лако да слике преузму, мењају и даље искористе у разне сврхе, проследе или користе као своје.
7. Увек користи приватна подешавања при коришћењу друштвених мрежа или инстант мессенгер (ИМ) налога. Ово је потребно радити како твоје информације не би биле видљиве оним људима за које ти мислиш да не треба да знају нешто о теби.
8. Буди врло пажљив/а које садржаје стављаш на интернет јер све што се тамо постави остаје ту заувек.
9. Немој користит wеб камеру са људима које не познајеш у стварном животу. Слике са wеб камере могу бити снимане и копиране и прослеђиване другим људима.
10. Ако приметиш било какву слику или поруку која те чини узнемиреним/ом или забринутом/им, обрати се особи од поверења.
Преузето са сајта: https://cuvamte.gov.rs/vest/kada-je-pravo-vreme-da-dozvolite-detetu-da-napravi-profil-na-drustvenim-mrezama/4476.php
Емина Бековић из Националног контакт центра за безбедност деце на интернету је говорила о томе када је право време да деца отворе профиле на друштвеним мрежама.
– Оно што је битно јесте да и саме приватне компаније, које су власници тих друштвених мрежа, прописују својим правилима да дете које има испод 13 година не би требало да има профил на друштвеној мрежи. Пре свега, због великих злоупотреба, јер дете у том израсту, пре тринаесте године, није психички зрело да поднесе све те злоупотребе и да се носи, у ствари, са свим тим опасностима које вребају. Оно што је битно јесте да, пре свега, родитељи знају да дете не треба да има профил пре тринаесте. У сваком случају, у пракси се то дешава, али ако се већ и направи детету профил или ако се одлучи да дете има профил на друштвеној мрежи, оно што је битно јесте да родитељ контролоше – истиче Бековић и објашњава на који начин треба пазити на понашање детета на друштвеним мрежама.
– Да ли ће он бити пријатељ са својим дететом на друштвеној мрежи, да ли ће имати лозинку. Значи било који начин надзора и контроле је јако битан. Ово сад повлачи и оно да родитељи, тамо где вам је дете, у ствари морате и ви да будете, јер другачије не можете да пратите активности. Такође, најбитније јесте поверење, разговор са дететом. Данас родитељи морају да промене комуникацију у смислу да то није више да га физички прате и посматрају са прозора зграде где се он игра, већ комуникација треба да иде у смеру, шта радиш на интернету, са ким четујеш, шта волиш да гледаш, хајде заједно да погледамо, хајде покажи ми тог јутјубера да видимо његов профил на некој друштвеној мрежи, да видимо шта њега интересује, зашто то тебе интересује… Просто родитељи морају да се потруде да уђу у тај онлајн свет свог детета и да га науче пре свега да интернет није само забава и да нису само позитивне ствари, већ да ту постоје бројне опасности које смо малочас навели. Наравно родитељ мора да зна које су мере заштите када је у питању интернет и безбедно коришћење дигиталних технологија.
