Високе температуре утичу на све аспекте живота и код здравих људи, а посебно код хроничних пацијената. Од исхране, преко хидратације и заштите од сунца, па све до бављења физичком активношћу. Спорт не треба избегавати ни када је висока дневна температура, али ту постоје одређене смернице и савети, које доносе стручњаци.

Високе температуре и нагле промене времена сметају и утренираним спортистима. То не значи да спортске активности треба избегавати, већ да их треба прилагодити временским условима.

-Људи углавном када је физичка активност у питању имају периодичне тренинге, што није добро, дакле бављење физичком активношћу мора да буде свакодневно и у току целе године. Не би требало да услови спољашње средине буду ограничавајући фактор за физичку активност. Међутим, ми се морамо прилагодити тим условима, а у овим топлим летњим месецима када температура сеже и преко 35 потребно је да се врши адекватно хидрирање и, наравно, избегавање физичке активности у најтоплијем делу дана, каже проф. др Душан Николић.

Треба тренирати у раним јутарњим и у вечерњим сатима. Наравно, избор је увек природа, али уколико тренирате у затвореној просторији или теретани такође треба избегавати најтоплији део дана. Није препоручљиво вежбати у превише расхлађеним просторијама, где се температура драстично разликује од спољашње температуре ваздуха.

-До проблема може доћи и код утренираних особа, нарочито након периода преласка из јесени у пролеће. Било је кишовито и уколико се физичка активност обавља на 20 степени, па сада на скоро 40, то ни добро утренирани спортиста не може да поднесе, ако се не прилагоди новим условима. Потребно је смањити интензитет вежбања. За оне који почињу није ограничавајући фактор време, углавном чекамо да прође зима, па онда чекамо да прођу високе температуре, то су све изговори, потребно је да будемо активни без обзира на временске услове, истиче Николић.

Унос течности је врло важан, и то не онда када смо жедни, већ у току целога дана.

– Људи не препознају дехидрирање и обично крену са уносом течности када дође до појаве жеђи. Међутим, жеђ се јавља касније, када дође до дехидрирања и када смо изгубили литар и по до два течности, тако да најбољи начин за утврђивање дехидрирања је боја мокраће, која не би требало да буде тамна, уколико је тамна ми смо у процесу дехидрирања, наглашава Николић.

Тело се хлади путем знојења, тако да знак за опасност у току тренинга може бити и мање знојење.

Људи који имају срчане или неке друге здравствене тегобе прво треба да се консултују са својим лекарима који ће их упутити на начин обављања физичке активности.

Важно је слушати своје тело, оно нам све каже ако умемо да чујемо, поручује на крају проф. др Николић.