Књига Риста М. Симоновић – Гочобан Врање – вечна тема представљена врањској публици

Књига Риста М. Симоновић Гочобан – Врање – вечна тема, аутора Томислава Р. Симоновића представљена је пред многобројном публиком у Дому војске у Врању. Посетиоци су били у прилици да погледају и изложбу фотографија и докумената из личне архиве породице Симоновић.

О књизи су осим аутора, говорили академик Роберт Ходел и филозоф Драгољуб Којчић. Академик Љубодраг Димић из оправданих разлога није присуствовао, али је његову рецензију прочитао Мирољуб Миша Стојчић, архивиста Историјског архива „31. јануар“.

-Oво је мање – више монографија о Врању у којој сам изнео све оно што је мој отац радио и сакупљао 70 година. Предлог за овај мој рад потекао је од академика Љубодрага Димића, речи су аутора Симоновића.

Посетиоцима је, у оквиру ове вечери, представљена и поставка под називом Култура сећања – изложба фотографија и докумената из личне архиве породице Симоновић.

-Централно место заузимају часописи „Искра“ из 1988. године, у којој је објављена прва „Суза“ Боре Станковића, прва сабрана дела Боре Станковића од 1928. до 1930. која су штампана. „Нова Искра“ , „Звезда“ коју је уређивао Бранислав Нушић после Јанка Веселиновића,“Савременик“ из Хрватске, „Дом и школа“ часопис. Ово је јединствена прилика да не само Врањанци, већ и шира јавност види где је све Бора Станковић објављивао, истакао је Томислав Р. Симоновић.

Изложбу су приредили Мирослава Симоновић и Мирољуб Миша Стојчић, док је видео презентацију о Ристи М. Симоновић припремио унук Душан М. Симоновић. О књизи су говорили политички филозоф Драгољуб Којчић и академик Роберт Ходел.

-Врање је у то време Отоманске империје била најистуренија област имала неколико људи који су се уградили у значај Српског народа у целини. Неки од њих су велики правник Ђорђе Тасић, Јустин Поповић, али је Риста невероватно велики предузетник без кога ја не бих могао да замислим историју и биографију Врања и Врањске елите у најбољем смислу те речи, народске елите. Човек који је могао да препозна све оне енергије овога народа које морају да буду овековечене и институционализоване, објашњава Којчић.

-Могу да кажем да је за мене Риста Симоновић био почетак грађе када сам писао прву биографију за Немачко издање  „Живот и стваралаштво Боре Станковића“ и то је за мене јако значајно, каже академик Ходел.

Риста М. Симоновић (1908 – 1998), био је по образовању правник, по занимању адвокат, судија и управник Државног архива у Врању. Организатор промоције књиге и изложбе је Историјски архив 31. јануар у Врању, који с поносом приређују овакве свечаности у част свог оснивача.

Please follow and like us:
Друштво