Лепоте села – Млади и пољопривреда

Током серијала „Лепоте села“ бавимо се разним темама о животу ван града, а једна од њих је ‘’Млади у пољопривреди’’. Циљ нам је да сваку тему  сагледамо из различитих углова и да упоредимо три групе села. Одговоре на питања да ли се данас млади одлучују на бављење пољопривредом, и како изгледа њихов живот потражили смо у селима Ћуковац, Црни Луг и Тесовиште.

Обишли смо младе породичне људе из Црног Луга који се баве пољопривредом, а дочекала нас је домаћица Милена Денчић.

– Продајемо наше производе. Лубенице сами производимо, а и семе продајемо. Радимо од свега по мало, колико можемо и колико нам деца помогну. Продајемо наше производе – каже Милена.

Упознали смо и њихово троје деце, узраста од 10 до 15 година. Сви они раде, помажу и обављају послове око пољопривреде и сточарства.

– Помажем брату да извадимо семе, идем у башту са родитељима – каже мали Димитрије .

Ова породица пронашла је посебан начин обраде бундеве. Са једне стране Петар и Димитрије секу, чисте и посебном методом одвајају семенке које даље пеку и продају док бундеве кувају и тиме хране животиње.

У селу Ћуковац, посетили смо Александра Стошића, који се као млада особа определио за производњу печурака. Тренутно има две хале у којима узгаја шампињоне.

– То је почело пре пет година, одлучио сам се случајно, видео сам код друга како то изгледа и онда сам и ја кренуо. Долазе вреће као готов производ, накнадно се ставља црна земља, тресет. Након 35 дана добијамо шампињоне – каже Александар.

Наш саговорник каже да има пуно посла и да је потребно да се сваког дана мери температура, да се ставља тресет и грабуља, али да све то њему не пада тешко.

Међутим слика брдско-планинског села Тесовиште много је другачија. Без обзира што се у овој теми бавимо младима и пољопривредом, у овом селу живи око тридесетак становника, који су старије животне доби. У селу нема деце, а школа која постоји у селу затворена је већ неколико деценија.

Од пољопривреде у селу је остало само једно  домаћинство где се чувају козе, а мештани узгајају нешто од воћа и поврћа за своје потребе.

Златко Михајловић, једини у свом селу чува козе и каже да му праве друштво да лакше поднесе самоћу.

– Козе су обавеза цео дан. Није тешко кад их пустим, проблем је кад треба да их вратим, треба да се музе, да се сири млеко. За чување није тешко, сад је све пустелија – каже деда Златко. На жалост слика села је таква да је све мање људи у забаченим и удаљеним брдско-планинским пределима, села се празне, пољопривреде скоро да и нема, а и путеви су понекад непроходни.

Please follow and like us:
Друштво