Проговарање деце велика је брига родитеља. Једва се чека прва реч, а онда се очекује да од тада дете све више говори. Нажалост, бројна деца имају проблем са проговарањем, правилним изговарањем и другим проблемима када је говор у питању, па им је потребна помоћ стручњака – логопеда.
У последњих неколико година и након короне повећао се број деце узраста између друге и треће године која активно употребљавају од десет до двадесет речи. Немају извршења основних вербалних налога и немају развијену телесну шему каже Љиљана Јовановић, логопед.
-Нормални ток говора код деце креће криком при рођењу и то је први вид гласања. До треће године дете пролази три фазе. Фазу гукања око другог и трећег месеца, фазу брбљања око петог и шестог месеца, око седмог и осмог месеца иде фаза удвајања слогова. И у периоду од друге до пете године почиње интензивна фаза језичког развојног говора, каже логопед.
Фактори неговора код деце могу бити наследни или средински. Када родитељи посумњају на проблем код детета ради се процена слуха тзв. аудиометрија. Деца која се роде са расцепима усана или непца касне у развоју говора.
– Када радим анамнезу детета увек питам родитеље да ли дете жваће. Велики број одговора је не. Користе пасирану храну у исхрани и дете само гута. На тај начин не може да се развија моторика говорних органа. Јер покрети жвакања имају функцију да развију говор, додаје наша саговорница.
Прекомерна употреба цуцли, флашица, сисање палца и блендирање хране до треће године утиче на слаб развој говора код деце. Потребно је користити живу реч у разговору са дететом. Екран паметних телефона не може бити стимулација за дете да проговори. Дете до треће године богати речник, усваја ономатопеју, формира реченицу, прати ритам кратких ритмичких песмица. Зна да покаже делове тела на себи. Изостанак ових фаза у развоју је аларм да се родитељи обрате стручњаку. Др Љиљана сматра да је неопходно дете уписати у предшколску установу јер се тамо деца социјализују и са таквом децом најлакше сарађују терапеути.
