У оквиру пратећег програма 8. Светског фестивала дечјег анимираног филма „Златни пуж 2023’’, Школа анимираног филма (ШАФ) из Врања је организовала вече сећања на недавно преминулог оснивача и дугогодишњег водитеља ове школе Мирослава Микија Симоновића.
Мирослав Мики Симоновић је био оснивач и дугогодишњи водитељ Школе анимираног филма (ШАФ) у Врању, једне од првих школа овог типа у Југославији и покретач Светског фестивала анимираног филма за децу „Златни пуж“.
Носилац је Јавног признања 31. јануар којег додељује град Врање, Сребрног витеза у Кијеву, признања Балканима за животно достигнуће у анимацији, али и уметничког звања Главни инструктор за анимирани филм Југославије.
Када кажемо ШАФ, сваки Врањанац ће прво помислити на Мирослава Симоновића или чика Микија, како га је звала већина нас, његових полазника, рекла је Снежана Трајковић, водитељка ове школе у име свих некадашњих и садашњих „шафоваца“.
– Нико од нас полазника ШАФ-а није доживљавао као строгог и захтевног предавача, а био је. Тражио је од свих нас да напредујемо, учимо језике, нове медије, да пишемо, да будемо добри и часни људи.
Мало је таквих учитеља какав је био чика Мики, а на ШАФ-у смо тада, заправо, учили живот, стицали интелектуалне и социјалне вештине. Увек и у сваком тренутку смо од чика Микија могли да научимо нешто ново – рекла је Снежана Трајковић.
Мирослав Симоновић је отишао из наших живота, али нам је оставио своје дело које се зове ШАФ Врање, рекао је Стевица Живков, аниматор и редитељ, дугогодишњи Микијев сарадник и пријатељ,
– Уппоран и харизматичан, за кратко време је учинио да школа заживи и постане место окупљања великог броја деце жељних сазнања како се прави филм.
Волео је посао редитеља и то је радио са лакоћом јер је поседовао шарм и духовитост Врањанца којим је освајао људе и допирао до сваког срца – истакао је Живков.
Током вечери су приказани документарни филм о овом плодном ствараоцу и културном посленику, као и његов ауторски филм „У позну јесен“ из продукције ШАФ-а.
Вече је настављено у просторијама Школе анимираног филма, евоцирањем успомена на Микија Симоновића и догађаје и достигнућа из историје ове институције српске културе, дуге 36 година.