Манифестација “Добровољац, Србин, Борац” по други пут одржана у Танкосићеву, показала је да је то место поред Новог Сада постало живо средиште неговања традиције српског добровољачког покрета свих крајева српског народа. Бројни гости и потомци солунских ратника и добровољаца одали су пошту војводи Војиславу Танкосићу, прослављеном хероју балканских и Првог светског рата, по коме насеље и носи име.

“Оно смо што поштујемо и у шта верујемо. Велика ми је част што сам отпочетка имао привилегију да учествујем као помоћник тадашњег градоначелника Милоша Вучевића у подизању спомен бисте Мајору Танкосићу. Танкосићево баштини најбоље у нашој историји – Оно што смо у прошлости нажалост пречесто заборављали па и стидели се”, рекао је градоначелник Милан Ђурић.

Он је додао да ће до краја године бити изграђен пут Танкосићево – Степановићево, као и да увелико одмичу радови на изградњи бициклистичке стазе Нови Сад – Руменка – Ирмово – Кисач – Ченеј која ће бити готова на пролеће идуће године.

Овогодишња Манифестација „Добровољац, Србин, борац“ симболично одржана на дан пробоја Солунског фронта посвећена је обележавању јубилеја – 200 година од рођења кнеза Михаила Обреновића и 120 година од оснивања српске комитске организације. Приређен је и концерт је у част Ђорђа Михаиловића, недавно преминулог чувара српског војничког гробља у Солуну.

У Културно уметничком делу програма изведена је монодрама “ Војвода Живојин Мишић” у извођењу глумца Бошка Пулетића. Наступила је и група “Звуци с камена”, народни гајдаш Вања Илијев као и гуслар Љубиша Атељевић.

Мајор Танкосић луча родољубља

Пореклом из Босанске крајине, рођен у Рукладама код Уба, Војвода Танкосић представља симбол не само добровољачког покрета, већ и свесрпске идеје и обнове националне самосвести и самопоштовања. Мајор Војислав Танкосић, уз начелника Обавештајне службе Српске војске Драгутина Димитријевића Аписа, био је оснивач удружења „Уједињење или смрт„ – потом назване „Црна рука“, које је свргло династију Обреновић у мајском преврату и довело на власт Краља Петра Карађорђевића. Сматра се главним организатором атентата на надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву, које је послужило као повод за Први светски рат. Аустроугарска је у ултиматуму Србији тражила изручење мајора Танкосића.

Обновити стару школу

Објекат од културно историјског значаја – стара школа је у лошем стању и неопходно је реновирање. Фасада је оштећена, а унутрашњост здања је у веома лошем стању. Иако је и раније било планова и најава да ће објекат бити обновљен, до сада то није учињено. Зато ће у наредном периоду бити покренута акција прикупљања средстава и ангажовања свих који су премни да помогну. У обновљеној старој школи у договору са просветним властима требало би да се налазе просторије Културно-уметничког и спортског друштва.

Уручена признања јунацима у спортским надметањима

Градоначелник Милан Ђурић доделио је награде најбољим и екипама и појединцима у такмичењима одржаним током дана. Милан Љубојевић, праунук солунског добровољца примио је пехар као представник најбоље екипе у малом фудбалу из Бачког Соколца. У дисциплини скок у даљ из места, победио је Вељко Јованчевић скочивши чак 276 центиметара. Никола Поповић је бацио камен с рамена 828 центиметара. Равноселци су били најбољи у надвлачењу конопца, као и дисциплини трка са рањеним другом.

Дамјан Рончевић и Марко Поповић кумовали насељу

Породице из Гацка и околине насељавају се после рата на мајуру Мало Ирмово. На предлог Дамјана Рончевића и Марка Поповића истоимено колонистичко добровољачко насеље 1936. године добија име Танкосићево по прослављеном војводи. Први учитељ у насељу Андрија Тепавчевић, српски добровољац из Гацка, основао је у Танкосићеву Народну књижницу и читаоницу. Колонија је 1938. године имала 60 кућа и основну школу.
По избијању рата 1941. године мађарски окупатори су протерали житеље Танкосићева у Србију. Половина се вратила у родно Гацко где су учествовали у рату против усташа, али нажалост и у братобилачком рату партизана и четника – ратујући на обе стране.
По откривању споменика Војводини Танкосићу на улазу у то место, 2021. године уприличена је и промоција књиге „Танкосићево у слици и речи 1919 – 2019” аутора Невенке Рончевић, Драгана Чучковића и Јелене Рончевић.