Данас је Међународни дан матерњег језика. Увек се обележава 21. фебруара са циљем да се укаже на језичку разноликост, али и на проблеме у образовању и могућности приступу учења језика.
Србија се истиче по томе што поред српског језика и ћириличног писма, у службеној употреби у северној покрајини Војводини има још пет језика и писама националних мањина – мађарски, словачки, хрватски, румунски и русински. Тим поводом угостили смо професорку српског језика и књижевности Јелену Цветковић и разговарали о томе како негујемо наш српски језик.
– Обележавањем данашњег дана указујемо на значај и обележавање основног људског права. Да сваки појединац, па и народ у свакој прилици и на сваком месту има могућност да користи матерњи језик. Обележавањем данашњег дана указујемо на неопходност и важност очувања, како матерњег језика тако и писма. Једино на тај начин можемо неговати и развијати језичку културу народа којем припадамо, објашњава професорка српског језика и књижевности Јелена Цветковић.
Данашњи дан промовише културну и језичку разноликост, односно вишејезичност, што се данас сматра богатством на одређеној језичкој територији, речи су професорке Јелене Цветковић.
-Управо помоћу језика ми саопштавамо, размишљамо, мислимо. У језику је садржано све оно што један народ јесте, а ту мислим на прошлост, историју, културу, књижевности и зато је веома битно да чувамо матерњи језик, али и писмо, код нас је то ћирилично писмо, наглашава професорка Јелена Цветковић.
Како би сачували свој језик али и ћирилично писмо, професорка Јелена Цветковић каже да је неопходно да што више читамо, пишемо, да се образујемо на матерњем језику и пишемо на нашем ћириличном писму.
-На нашем другом словенском млађем писму записане су најзначајније рукописне књиге, довољно је само да поменем „Мирослављево јеванђеље“ 12. век. Књига која је писана за Хумског Кнеза, брата великог Стефана Немање. Прва ћирилиска повеља, затим најзначајнији правни документ „Душанов законик“ из 14. века, истиче професорка Јелена Цветковић.
Утицај модерне технологије, утицај друштвених мрежа, употреба страних речи и израза у свакодневној комуникацији доводи до губљења основног, односно матерњег језика. Језик је попут живог организма и прати свакодневне промене, с тога га треба неговати, односно користити у свакодневној комуникацији без помоћних страних израза. Наш велики српски Жупан Стефан Немања рекао је: „Народ који изгуби речи, изгубио је и себе“.
