Светски дан менталног здравља обележен је под слоганом “Ментално здравље је универзално људско право“ са циљем да се укаже на врло значајну тему, а то је очување менталног здравља кроз унапређење знања и подизање свести о важности правовремене реакције.

Ментално здравље није само одсуство болести, већ осећај благостања у коме је особа свесна својих квалитета и спремна и способна да превазиђе све проблеме који јој се дешавају у свакодневном животу, да одреагује адекватно и да да пун допринос својој заједници. Важно је на време се обратити стручњаку, уколико осетите да имате проблем, јер је благовремена реакција најважнија.

-Прве симптоме препознавања нарушеног менталног здравља примете некада сами пацијенти, а чешће околина и онда указује на промењени стил понашања. Особе почињу неадекватно да реагују у иначе познатим ситуацијама, долази до пада функционалности, ефикасности, изолације, потребе са осамљивањем, и то су неки први алармантни знаци који говоре да је дошло до промене у функционисању и да је то можда моменат када се треба обратити лекару, каже др Нела Станојев, психијатар.

На ментално здравље утичу спољашњи и унутрашњи фактори. Према некој статистици најучесталији поремећаји менталног здравља су анксиозност и депресија.

-Анксиозност је моменат када пацијент треба да очекује стручну помоћ, јер су то стања која  могу бити превазиђена, само је битно у ком тренутку се особа јави. Када већ инсталирате анксиозност као део свог понашања,  онда то бива јако тешко и потребно је више времена и труда и најразличитије терапије да бисте изашли из тог проблема. Депресија је већ једна много озбиљнија ситуација и захтева помоћ и друштвене заједнице и неких других структура, јер знамо да је психијатрија мултидисциплинарна струка, додаје Станојев.

Механизми који могу да нам помогну разликују се од пацијента до пацијента. Начин решавања и превазилажења је индивидуалан, а као и код свих болести, најважнија је превентива, а она, у овом случају, подразумева стварање услова у којима људи могу да пруже максимум, али и стварање добрих узора који су модел понашања, ако говоримо о млађој популацији.

-Када имате добру превентиву онда су само разговори довољни да можете да превазиђете проблем због ког се пацијент јавио. Уколико пустите да иде време и ништа не радите по питању свог проблема, онда разговор није више довољан, онда је потребно укључити и друге механизме – фармакотерапију, па психотерапију, и то је читав систем рада лекара и вас самих. Јер пилула, нити било каква терапија неће променити све, људи морају из корена да промене неке своје навике, себе, стил реаговања, да бисмо могли да имамо успех који ми очекујемо али и пацијенти, поручује др Станојев.

Нема више правила што се тиче старости пацијената, јер су и деца данас изложена различитим утицајима, тако да се за помоћ јављају и деца и млади и старији. Важно је схватити да одлазак код психијатра није баук, да је важно бринути о свом менталном здрављу, као што бринемо и о  целокупном здрављу организма.