На Светски дан Рома подсећамо се свих права, али и обавеза припадника ромске националне мањине. Један од горућих проблема припадника ромске заједнице су рани бракови, а ово питање захтева системски и координисан приступ. Дечји бракови нису ромска традиција, а најчешћи узрок за рану удају углавном је сиромаштво или недостатак образовања.  То је била и тема састанка који је одржан у Врању.

У сали Начелства одржан је заједнички састанак представника Локалне мреже за борбу против трговине људима и Ромске женске мреже Србије, којим је председавала градска већница и координаторка Локалне мреже Данијела Милосављевић. ,,У прошлој години  дефинисали смо правце деловања и препознали озбиљан проблем, који се односи на склапање малолетничких бракова у ромским заједницама. Као одговорна локална самоуправа спремни смо да дамо пуну подршку, пре свега Ромском женском центру, али и удружењима у нашем граду, која се баве овом проблематиком“, истакла је већница.

-Негде је циљ Ромске женске мреже, и мислим да је полако и нама то ушло у свест, да истакну да то није традиција Ромкиња да се удају младе и да родитељи тих девојчица морају да схвате ту чињеницу, на тај начин стварају се и здравствени и психички проблеми код деце. Ако ви имате девојчицу од 12,13 година – да ли је она способна да буде мајка, сложићемо се сви, да није. Негде је и њихов закључак да се у последње време та граница помера и да девојчице ступају у брачне заједнице у каснијем периоду, али опет, ако кажемо и 16-17 година, опет причамо о детету. Треба да родитељи и ближа родбина и све организације утичу на децу да схвате да је потребно да се достигне одређена зрелост како би се ступило у брачну заједницу, каже градска већница Данијела Милосављевић.

Април је месец женског ромског активизма  и обележава се од 8. марта, Међународног дана жена, до  8. априла, Светског дана Рома. Овај период представнице Ромске женске мреже Србије користе да у различитим институцијама на локалу подигну видљивост проблема са којима се Ромкиње у Србији сусрећу.

-Оно где смо исказали проблем је да девојчице одлазе у иностранство да се удају, то некада буду договорени бракови или продају се девојке и онда тај део је проблематичан да се утиче на родитеље, јер они сматрају да ако своју ћерку удају у иностранство, да ће она много боље живети, негде и хоће, али имали смо и случај да је девојчица удата у иностранство, па препродата другом и једва смо то дете вратили у Србију. Хвала Богу сада је све то како треба, али дешавају се и такве ситуације, додаје Милосављевић.

На састанку је било и иницијативе да се упути предлог за измену Кривичног законика, у делу да постоји одговорност родитеља за склапање малолетничких бракова, али о томе ће се даље још расправљати.

Оно што је већ урађено у претходном периоду је да је послат Предлог за померање границе склапања брака са 16 година, уз сагласност родитеља, на 18 година.