Научни скуп националног значаја одржава се у манастиру Преподобни Прохор Пчињски. Тридесетак предавача бави се новијом историјом и интегративним процесима у 19. и 20. веку.

Научни скуп “Новоослобођени крајеви Србије 1833-1878-1913” интегрисано обрађује питања везана за ослобађање српских крајева. Ово је први скуп који јединствено обрађује процесе интеграције са различитих аспеката, просветног, духовног, културног, привредног, војног… Сесије трају два дана, а предавачи резултате својих истраживања излажу у манастиру Прохор Пчињски, месту које је у националном смислу одувек представљало браник, како духовни, тако и културни.

-Одлучили смо се да ове године организујемо овај скуп, када су округли јубилеји сећања на важне догађаје када је Кнежевина, односно Краљевина Србија у 19. веку ширила своје границе у правцу југа, а сва три територијална проширења обављена су у ратним дешавањима и ратовима које је Србија водила против Османског царства. У нашем фокусу ће бити, не само територија као таква, него и становништво, затим инкорпорисање у свим сферама државног и друштвеног живота становништва које је прикључено Кнежевини, односно Краљевини Србији кроз једну призму оних занемарених историографских тема, истакла је проф. др Сузана Рајић, председница Организационог одбора.

Научни скуп заједнички организују Филозофски факултет Универзитета у Београду и Епархија врањска, а присутне је, у име преосвећеног епископа Пахомија, поздравио игуман манастира Свети Прохор, архимандрит Методије.

-Боравак у овој светињи треба на првом месту да нам буде на спасење душе, јер шта вреди човеку да цео свет задобије, а да души својој науди и да овај научни скуп донесе добре резултате који ће бити на ползу и корист и његовим учесницима, али и целокупном нашем народу и цркви, истакао је архимандрит Методије.

Тридесетак предавача је са различитих аспеката, из својих области рада и истраживања, изложило теме које су везане за значајне догађаје из српске историје. Било је речи о борбама, административној подели јужних крајева,  броју становника, свештенству, школама, јунацима, али и значајним књижевницима, који су својим сведочанством исписали нека од најлепших књижевних дела.

-Григорије Божовић је један од ретких људи који је јако добро запажао и личности и појединости и вредне догађаје и умео је у краткој форми да их опише. Григорије Божовић је наш Антон Чехов. Његове приповетке имају јак национални набој и врло лепо осликавају дух врло компликованог и разнородног друштва на Балкану с краја 19. и почетка 20. века, каже проф. др Радош Љушић.

Доктор Радован Пилиповић говорио је на тему Србо-македонци – практична или романтична утопија? Прилог ка разумевању дуалног идентитета на српском југу крајем XIX и почетком XX века, осветљавајући личности са простора Македоније, који су имали српско национално осећање много пре него што је Краљевина Србија те просторе интегрисала. Међу њима је и Деспот Баџовић, знаменити Врањанац.

-Ти људи нису се стидели свога српства, а опет су имали један идентитет који је био македонски. Манастир Прохор Пчињски има за савремену македонску нацију коститутивни елемент, јер је овде било друго заседање Аснома, које је решило национално питање на такав начин да постоји посебна македонска нација и заправо Србо-Македонци су били корак ка томе и историја нам даје за право да кажемо да је македонски савремени идентитет једино могућ у оквиру оних граница које је поставила српска војска 1912-1913. године, истакао је др Пилиповић. 

Штампање зборника радова са овог скупа очекује се почетком 2024. године.

Научни скуп организован је поводом 190 година од прикључења шест нахија Кнежевини Србији, 145 година од ослобођења Јужне Србије и 110 година од ослобођења Старе Србије.