Trgovina ljudima ne zaobilazi ni jedan kutak naše planete. Predstavlja realan i vrlo ozbiljan problem. I nije bitno kog ste pola, da li ste bogati ili siromašni, obrazovani ili ne, mlađi ili stariji, lepi ili manje lepi, u svakom trenutku možete postati meta beskurpuloznih likova kojima je jedini interes – dobra zarada.
– Prema zakonima koji su na snazi u Srbiji, žene i muškarci, odrasli i deca, strani državljani kao i državljani Srbije, mogu biti identifikovani kao žrtve trgovine ljudima. Jedan od najčešćih stereotipa u vezi sa žrtvama je da su to stranci, bez dokumenata, a ne naši državljani i državljanke, i da su žrtve najčešće lakoverne i neobrazovane osobe ili naivne devojke iz drugih zemalja koje su na prevaru uvučene u situaciju trgovine ljudima za seksualnu eksploataciju i tako dalje – istaknuto je na seminaru za novinare i novinarke o etičkom izveštavanju o trgovini ljudima, zasnovanom na činjenicama, koji je organizovan početkom ove godine u okviru zajedničkog projekta Evropske unije i Saveta Evrope „Prevencija i borba protiv trgovine ljudima u Srbiji“.
U stvarnosti, mnogo više kategorija ljudi, uključujući decu i ljude zrelog uzrasta, može prilično pasti pred trgovce ljudima i biti eksploatisano na različite načine.
Godinama statistika pokazuje da su više od 65 posto identifikovanih žrtava trgovine ljudima u Srbiji deca i mladi. Oni su na meti trgovaca ljudima zbog seksualne eksploatacije, eksploatacije rada, a često su primorani da prose ili kradu.
– Dosadašnja praksa pokazuje da su žrtve trgovine ljudima najčešće maloletne devojčice između 11 i 17 godina, kao i punoletne devojke do 30 godina starosti. Devojčice se često višestruko iskoriščavaju – i to u seksualne svrhe, uključujući proizvodnju pornografije, kao i za radnu eksploataciju. Neki su podvrgnuti prinudnom braku. Dečaci se takođe seksualno iskorišćavaju, iako je ustaljena predrasuda da takvih situacija nema, dodaje Danijela Milosavljević, predsednica Lokalnog tima za borbu protiv trgovine ljudima u Vranju.
Prema zvaničnim statistikama, prošle godine u Srbiji je identifikovano 46 žrtava trgovine ljudima. Godinu dana ranije bilo ih je 57, a 2019. godine 39. Međutim, stvaran broj žrtava je oko deset puta veći, čulo se na diskusiji koju je povodom Evropskog dana žrtava krivičnih dela organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
Beba Kanački, predstavnica Zdravstvenog centra u Vranju i Lokalnog tima za borbu protiv trgovine ljudima u Vranju upozorava da je predrasuda da samo naivne osobe mogu da postanu žrtve i da to može da se desi svakome.
– Velika je predrasuda kada odmahnemo rukom i iznesemo stav da trgovina ljudima postoji negde tamo daleko i ne tiče se nas. Trgovina ljudima je globalni kriminalni fenomen i tiče se svih nas. Tačno da je seksualna eksploatacija žrtava – dominantan oblik, ali, nažalost, novi trend pokazuje da gotovo polovinu tih žrtava čine deca, kako kod nas tako i u Evropi. U poslednje vreme, svi mi koji se bavimo ovom problematikom susrećemo se sve više i sa žrtvama radne eksploatacije.
A da je to baš tako, govori i podatak da su još 2020. godine Lokalni tim za borbu protiv trgovine ljudima u saradnji sa NVO Atina, sproveli analizu na osnovu koje se javila potreba da se radi na jačanju trenutnih lokalnih kapaciteta i mehanizama za reagovanje u slučajevima radne eksploatacije. Ovaj projekat finansirala je Evropska unija i Savet Evrope.
Hristina Piskulidis iz organizacije ASTRA naglašava da su procene da je 40,3 miliona ljudi u današnjem svetu u modernom ropstvu, uključujući 24,9 miliona žrtava prinudnog rada i 15,4 miliona onih koji su u prisilnim brakovima.
– U ovoj kriminalnoj industriji profit iznosi više od 152 milijarde dolara na godišnjem nivou, navodi Hristina Piskulidis iz organizacije ASTRA.
Za okrug specifičan rad na crno
Prema podacima Lokalnog tima za borbu protiv trgovine ljudima grada Vranja, u poslednje dve godine, samo u Vranju je identifikovano 6 slučajeva i radne i seksualane eksploatacije, a žrtve trgovine ljudima bile su osobe između 40 i 50 godina, ali i maloletna lica.
– Primer dece koja rade, iako naš zakon ne dozvoljava rad deci mlađoj od 15 godina je takođe, karakteristika Pčinjskog okruga, naročito među populacijom nacionalnih manjina. To je u suprotnosti sa Konvencijom o pravima deteta, Konvencijama vezanim za poštovanje ljudskih prava, Zakona o radu i Zakona o bezbednosti zdravlja na radu, kaže Danijela Milosavljević, predsednica Lokalnog tima.
– Za Pčinjski okrug je specifičan i rad na crno i sezonski rad, koji otvara mogućnost za radnu ekploataciju ljudi svih starosnih struktura od dece do penzionera. Kontrole inpekcijskih organa na sezonskim poslovima u poljoprivredi nailazile su na ovakve slučajeve. Na građevinama su nailazili na priličan broj zaposlenih stranaca angažovanih bez boravišnih i radnih dozvola, najviše pripadnici albanske zajednice, ali i ljudi iz Rumunije i Bugarske, dodaje Milosavljevićeva.
Vlada Srbije doprinosi rešavanju problema trgovine ljudima
U godišnjem izveštaju Stejt departmenta o trgovini ljudima iz jula 2021. godine se kaže da Vlada Srbije ne ispunjava minimalne standarde za eliminaciju trgovine ljudima ali ulaže značajne napore da to učini. Takođe se kaže da je država pojačala napore u odnosu na prethodnu godinu, imajući u vidu uticaj pandemije korona virusa na njene kapacitete za borbu protiv trafikinga, i ali i da zbog toga ostaje na „listi za posmatranje“ kao zemlja drugog od tri nivoa kategorizacije.
Činjenica da je Vlada Srbije usvojila dokument koji doprinosi rešavanju problema trgovine ljudima. To je Strategija prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom i zaštite žrtava za period od 2017. do 2022. godine. U toj Strategiji piše da „Iako su uloženi napori u rešavanju problema trgovine ljudima i dalje se u Republici Srbiji prepoznaju kontinuirano skoro sve forme trgovine ljudima (seksualna eksploatacija, radna eksploatacija, prinuda na prosjačenje, prinuda na vršenje krivičnih dela, prinudni brakovi sa elementima eksploatacije i dr.). Statistička analiza ukazuje na veliki udeo domaćih državljana žrtava trgovine ljudima kojima je trgovano u okviru granica Republike Srbije, porast broja dece žrtava trgovine ljudima, pojavu dualne ili višestruke eksploatacije žrtava kao i porast broja domaćih državljana žrtava trgovine ljudima u inostranstvu i to muškaraca žrtava radne eksploatacije u industriji građevine i žena žrtava eksploatacije u prostituciji“.
U dokumentu se, između ostalog, još i navodi da „Intenzivni mešoviti migracioni tokovi sa područja Bliskog Istoka, Azije i Afrike ka zemljama Evropske unije, preko teritorije Republike Srbije, usložnjavaju odgovor države i društva na problem trgovine ljudima. Među iregularnim migrantima, izbeglicama i tražiocima azila su i one kategorije koje su posebno ranjive od trgovine ljudima i eksploatacije i njih treba prepoznati i zaštititi, a naročito mlade devojke i decu koja putuju bez pratnje“.
Doskorašnji potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović još 2019. godine potpisao je u Skoplju sa ministrom unutrašnjih poslova Severne Makedonije Oliverom Spasovskim, sporazume o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima i krijumčarenja migranata. Tada su obe vlade govorile da je „Borba protiv ilegalnih prelazaka granice jedan od prioriteta na kome treba zajednički raditi“.
– Ovakvi sporazumi policijama dve zemlje omogućavaju širok okvir delovanja, te će nam pomoći da zadamo jak udarac kriminalnim grupama i pokažemo posvećenost vladavini prava, rekao je tada Stefanović.
Vlada Srbije pepoznaje da treba da unaprediti sistem prevencije, pomoći i zaštite žrtava i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom. „Do ostvarenja ovog cilja doći će se funkcionalnim povezivanjem i institucionalnom izgradnjom kapaciteta svih partnera“, stoji u Strategiji prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom i zaštite žrtava za period od 2017. do 2022. godine.
Takođe, Srbija je ratifikovala Konvenciju o borbi protiv trgovine ljudima Saveta Evrope 2009. godine. U preambuli ove Konvencije stoji da je važno da se „postigne veće jedinstvo u borbi protiv ove pojave i da trgovina ljudima predstavlja kršenje ljudskih prava, povredu dostojanstva i integriteta čoveka“. Jedan od važnih partnera u toj borbi su i mediji.
Obrati pažnju jer se tiče svih nas
Zbog svega rečenog, a naročito zbog činjenice da se Vranje nalazi na globalnom putu trgovine ljudima, blizu administrativne linije sa Kosovom i Metohijom, da kriminal ne poznaje nacije i granice,treba javnost informisati u kontinuitetu o ovom problemu koji se tiče svih nas.
Ukoliko imate saznanja da je neko žrtva trgovine ljudima, podatake o lokaciji gde se odvija eksploatacija i/ili o organizatorima trgovine ljudima, možete pozvati Upravu kriminalističke policije, koja radi 24/7 pozivom na broj 0800 100 388, lokalnim policijskim stanicama, kao i Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima na broj telefona +381 63 610 590. Pored državnih institucija građani mogu prijaviti trgovinu ljudima i organizacijama civilnog društva: ASTRA na SOS telefon: + 381 11 785 0000 i Atina na dežurni telefon: +381 61 63 84 071.
Ovaj tekst je kreiran u okviru projekta „Prevencija i borba protiv trgovine ljudima u Srbiji”, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije i Saveta Evrope, a u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022”. Stavovi koji su u njemu izraženi ni u kom slučaju ne predstavljaju zvaničan stav Evropske unije i Saveta Evrope.