Гојазност код деце одавно је озбиљан здравствени проблем не само у свету, већ и у Србији. Повишене стопе прекомерне телесне масе и гојазности код деце одавно су укључиле аларм за предузимање мера у лечењу, одређивању и прилагођавању исхране, дефинисању улоге спорта и физичке активности и превенцију која даје резултате.

Истраживања показују да чак свако треће дете у Србији има прекомерну тежину или је гојазно.

Гојазност доводи до појаве здравствених проблема већ у раној младости. Велики број деце сусреће се са високим притиском, дијабетесом, кардиоваскуларним, дегенеративним, па и психичким проблемима.

Подаци о броју деце у Србији која се боре са гојазношћу слични су са онима у свету. Бројке расту из године у годину.

Исхрана, недостатак физичке активности, односно савремен начин живота наводе се као главни узрочници појаве проблема са прекомерном тежином.

Милош Недељковић нутрициониста каже да је изузетно важно да се код деце од малена негују здраве навике. Здрава исхрана и умерена физичка активност су рецепти за нормалан раст и развој. Он истиче да се на тај начин могу спречити бројне болести.

„Проблеми са исхраном код деце, обично настају поласком у школу. Требало би створити навику код деце од малена, за уравнотежену и правилну исхрану, која неће имати много одступања, у каснијем периоду одрастања, а самим тим и утицати на гојазност код деце“.

„Деца морају имати три главна оброка, једну до две ужине. Исхрана треба да буде богата беланчевинама, витаминима. Дозвољен је унос свих намирница, па и оних нездравих попут грицкалица и слаткиша, али у минималним количинама и не често“, каже Недељковић.

И наравно – кретање!
Најмање сат времена дневно активности — трчање, играње, спорт. Битно је да дете ужива у томе. Није циљ да буде професионални спортиста, већ да буде активно и разиграно.

Опште је познато да деца која се редовно баве спортом имају: бољу кондицију, здравије срце, бољу концентрацију у школи, и мањи ризик од гојазности.

Спорт помаже у потрошњи калорија, повећању мишићне масе, побољшању метаболизма.

У Србији, студије показују да физичка активност опада са годинама: 1112 годишњаци су активнији, док 14-огодишњаци показују знатно мање активности.

Време проведено уз екране расте, што се повезује са већим ризиком од прекомерне тежине. Такође, урбане средине, доступност брзе хране и мање простора за игру доприносе проблему.

Поставља се питање да ли се гојазност може спречити. Одговор је Да. И што се раније крене- то је боље. Стручњаци препоручују да се ради на стварању навике код деце да једу код куће, заједно са осталим члановима породице, што здравије, да више пешаче, а што мање се возе, да се ограничи време проведено поред телефона и телевизора, да имају обавезну физичку активност у школи и ван ње и на крају, да родитељи својим примером покажу колико је важно водити здрав живот и избећи изазове које носи модерно време.

Ово су препоруке које нико није измислио, већ су плод искуства других земаља у којима је овај проблем далеко мање присутан.

У Норвешкој, Шведској и Финској деца од малих ногу проводе доста времена у природи. Иду у такозване „школе у шуми“, где се учи кроз игру и кретање на отвореном.

Уместо да седе испред табле или екрана, они скачу, пењу се, истражују, уче кроз покрет. То је један од разлога зашто је у тим земљама много мање гојазне деце него код нас.

Скандинавске земље имају јак систем јавног здравља и образовања који интегрише кроз школе и локалне заједнице активности, здраву исхрану, едукацију. Политика подршке породицама је на високом нивоу кроз доступност бесплатне или субвенционисане спортске опреме, различите кампање које промовишу бициклизам, пешачење, ограничен маркетинг нездраве хране.

Шта можемо да урадимо?

Имајући у виду стање и могућности наше земље у односу на поменуте примере, стручњаци препоручују увођење националног програма лечења гојазности код деце који укључује тимове педијатара, нутрициониста, психолога и физичког васпитања. Обезбеђивање бесплатних или субвенционисаних програма спорта ван школе, посебно у урбаним срединама где је простор ограничен. Подстицање школа да имају уређена дворишта са што више зелених површина и неговање активности на отвореном. Већа контрола и регулација оглашавања нездраве хране деци, етикетирање производа и појачано информисање потрошача, подршка раној исхрани и дојењу и едукација нових родитеља.

Гојазност код деце је болест са много узрока: исхрана, физичка неактивност, породичне и друштвене навике. У Србији се ситуација погоршава, а превенција и лечење су важни и хитни. Да би се зауставио или чак преокренуо тренд, потребне су системске, мултисекторске мере — од породице, школе и локалне заједнице, до државног нивоа. У исто време, искуства других земаља показују да је могуће створити околину и културу где је здрав начин живота природан и уобичајен, и где се деца међу првим генерацијама уче да ће бити активна, јести здраво и научити да брину о свом телу.

Не смемо кривити децу већ морамо да их подржимо и да као друштво схватимо да је здраво дете данас, здраво друштво сутра.