Гојазност код деце – болест савременог доба која прети здрављу будућих генерација
Нисмо далеко од времена када се свакодневно чула дечја граја на улицама. Деца су се играла у двориштима и враћала се кући уморна, знојава и измазана од трчања и играња, али насмејана. Данашња слика је дијаметрално супротна, деца су у кућама, незаинтересована за било какву активност осим екрана, уз храну богату шећерима, мастима, са бледилом на лицу. Резулат -пораст гојазности, појава разних болести које су забрињавајуће за родитеље и лекаре.
Поставља се питање зашто је гојазност опасна, односно зашто представља озбиљан здравствени проблем?
Гојазност није само естетски изазов, то је болест која може оставити трајне последице. Ово није само упозоравајућа мисао, већ тврдња заснована на бројним истраживањима.
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Батут“ и међународним истраживањима више од 20 посто деце узраста од 6 – 9 година у Србији има прекомерну тежину, док је готово свако десето дете гојазно.
Оно што посебно забрињава је да овај тренд расте из године у годину. Пре само две године проценат гојазне деце био је знатно мањи што само показује да се животне навике драстично мењају на штету здравља.
Лекари и нутриционисти потврђују читав спектар болести које се јављају код гојазних људи
-Шећерна болест тип 2 – све чешће се јавља код деце, док је раније била типична за одрасле
-Масна јетра – последица прекомерног уноса масти и шећера
-Повишен крвни притисак – јавља се чак код четвртине гојазне деце
-Болести срца и крвних судова – ризик се јавља у раном узрасту
-Проблеми са зглобовима и кичмом – оптерећеност организма
-Психолошки проблеми – депресија, осећај одбачености
-Поремећај сна – учестала појава код гојазне деце
Стручњаци наглашавају да деца која су у детињству била гојазна имају 80 посто већу вероватноћу да ће и као одрасли остати гојазни. што води ка хроничним болестима и краћем животном веку.
Разлоге овако измењене здравствене слике људи на планети, а посебно деце, треба тражити у свему што модерно доба носи. Раније су деца ишла у школу пешке, а сада аутомобилом, играла се напољу, а сада већи део времена проводе пред екраном, било је много више физичке активности, а сада се иде на то да се ослободе и од обавезног физичког у школи. Храна није била толико доступна, односно знало се шта деца могу и треба да једу, док је данашња слика много другачија. Све ово довело је до тога да савремено дете троши мање енергије, а уноси је више него икада.
Милош Недељковић нутрициониста потенцира да деца навике стичу у детињству и да оне лоше задржавају и касније. Саветује, да су физичка активност и правилна исхрана кључне за развој деце, спречавање или лечење гојазности.
Светска здравствена организација препоручује најмање 60 минута физичке активности дневно. То не подразумева обавезно бављење спортом већ је довољна шетња, игра, трчање, вожња бицикла.
„Када је у питању исхрана важно је да деца имају три оброка дневно и једну до две ужине. Оброци треба да буду богати витаминима и разноврсни. Дозвољен је унос свих намирница, понекад и оних нездравих попут грицкалица, сокова и слаткиша, али мора се водити рачуна о количини. Контрола од стране родитеља, васпитача у вртићу је неопходна“, истиче Недељковић.
Уз храну и активност, на одраслима је да нађу начин како да помогну деци да мобилне телефоне, компјутере и остале модерне уређаје користе минимално, само у функцији образовања и информисаности.
Према истраживањима, велики проценат деце има више од 3 до 4 сата дневно „екранског времена“ што је далеко од препорука Светске здравствне организације (1- 2 сата дневно за школску децу).
Деца која дуже седе испред екрана имају већу вероватноћу да постану гојазна. Потврђено је да деца која проводе два сата дневно уз екране имају и до 70 посто већи ризик од прекомерне тежине, у односу на друге.
Код адолесцената који гледају ТВ или су окупирани видео играма више од 4 сата дневно ризик од гојазности је удвостручена.
Такав начин живота подразумева мањак физичке активности, лошу исхрану (брза храна, слаткиши, грицкалице) и слабији сан (због светла екрана) што додатно утиче на метаболизам.
Ограничено коришћење је једини начин да се избегну последице. Уз то, неопходне су и редовне контроле код педијатра који благовремено може да уочи ризике и укључи стручни тим (нутриционисту, психолога, и др.).
Важна је и подршка друштвене заједнице. Школе треба да промовишу здраве оброке, физичку активност, здрав живот, а локалне самоуправе да обезбеде игралишта и терене и понуде адекватне спортске садржаје.
Порука за крај!
Гојазност код деце није питање изгледа, већ питање здравља и будућности. Свако дете заслужује прилику да расте здраво, снажно и срећно. На нама је – родитељима, лекарима, наставницима и друштву – да створимо услове за то.
Промене почињу у кући: један заједнички оброк, шетња после школе, сат времена са пријатељима у парку и сат мање уз екран – толико је потребно да се направи разлика.
