Пре поласка у школу, већи део времена деца проводе играјући се. Док су у вртићу, они у том периоду кроз игру упознају свет око себе и усвајају нова знања. Међутим и ту постоје одређена правила, а о томе које игре и које играчке треба да се користе у том периоду и која је њихова улога у развоју деце говориле су педагогице Јасмина Антић и  Светлана Радосављевић из Предшколске установе „Наше Дете“.

У игри се дете осећа добро и ангажује све своје потенцијале, али и превазилази сопствене границе.

– Када кажемо да је игра највиша форма истраживања, значи да дете у игри истражује, а то може да се изједначи са учењем. Игра је важна, и ако питате предшколско дете шта је радило у вртићу, оно ће вам рећи да се играло. А када дете каже да се играло, родитељи треба да знају да је то важно – каже педагогица Јасмина Антић.

Такође, деца имају различите карактере и интересовања и не воле сва деца све игре.

– Прати се заинтересованост деце. И сам простор је уређен тако да деца могу да бирају чиме ће се играти. Имамо просторне целине за конструисање, за игру улога, литерарну целину, симболичку просторну целину. Према класификацији, постоје отворене игре које иницирају сама деца, а васпитач стоји по страни. Проширена игра је када васпитач прати игру деце и проширује је уношењем материјала, играчака, средстава. Постоје и игре са правилима, то су најчешће игре лоптом, реквизитима, друштвене игре – објашњава Антићева.

Играјући се, дете ступа у контакт са другом децом, са одраслима, са новим предметима и правилима, а о томе шта све игром може да се научи, говорила је педагогица Светлана Радосављевић.

– На првом месту је социјализација, када је у комуникацији са другим особама. Како ће да разговара, како да се избори за своје мишљење, има читава лепеза социјалних односа. Игром се развија и моторика, покрети, скакање.Такође, играњем се развијају и чула, нарочито код мале деце, када различити надражаји долазе до дечјег мозга преко чула – каже Радосављевићева.

Ако родитељи имају дилеме коју играчку да купе детету, и да ли је можда боље да са дететом сами направе игру, наша саговорница Светлана Радосављевић има предлоге.

– Прво нека размисле шта могу са том играчком. Рецимо, ако детету дају кутију од телевизора, дете може да се крије, да отвара, да затвара, да пише по њој, или да гради и прави тунел. Ако му купите неку скупоцену играчку, где животиња на пример производи звук, оно може да притиска дугме и то је то. Могу се куповати и играчке код Кинеза, али процените сами чиме ће ваше дете најдуже да се игра и шта ће му бити забавно – објашњава педагогица Светлана Радисављевић.

Једна од најважнијих ствари приликом одабира играчке јесте да је безбедна за децу, да није од материјала који је штетан, да нема оштрих ивица и да деца не могу да се повреде.