Дан државности представља један од најзначајнијих датума у историји модерне Србије. То је историја борбе српског народа да стекне слободу после вишевековне османлијске власти. 15. фебруара 1804. године у Орашцу је подигнута буна на дахије, која ће се касније претворити у устанак против османлијске власти.
– Србе је предводио вожд Карађорђе, који је од 1804. до 1813. године у победама на Иванковцу, Мишару и Чегру, ослободио цео простор београдског пашалука од османлијске власти. Тог дана славимо Дан државности, односно дан оснивања модерне, нововековне српске државе, дан када је Србија поново настала и поново се створила – каже Ненад Стојиљковић, историчар.
То је обнова српске државе, објашњава историчар. Осим тога, то је дан када се обележава и Дан уставности, јер је и Први устав донет на исти дан.
– На исти датум 20 година касније, за време Кнеза Милоша Обреновића 15. фебруара 1835. године у Србији ће бити изгласан Први устав, који ће у народу бити познат као Сретењски устав. То је Устав који је био најлибералнији, по угледу на белгијске уставе, који гарантује људска прва, слободе и једнакост. Важно је да је тим уставом дошло до ограничења власти Кнеза – додаје историчар.
Није дуго трајао Сретењски устав, само неколико недеља. Тада се држава борила за независност. Тај устав замењен је већ 1838. године у складу са турким уставом, али је српска држава наставила своју обнову.
