У интеракцији са публиком у библиотеци „Бора Станковић“ одржано је предавање на тему „Књижевност као лек“. Несвакидашње предавање, испуњено истинитим животним догађајима, привукао је пажњу великог броја наших суграђана.
Предавачи др Вања Бокун Поповић и Сања Телебак, објасниле су како књижевност утиче на наше ментално здравље, на смањење стреса и зашто књижевност има једну од најзначајнијих улога кроз векове и цивилизације. Њихове различите животне приче и околности, сналажење и излажење из депресије, али и то како им је књига умногоме помогла, навела их је да говоре о томе. Овог пута и за врањску публику.
-Неко ће рећи за мене: “Јадна, она је постала избеглица са 16 година и остала је без куће и свега”, али ја сам од тог успела да направим нешто. Јер да ми се није десило то, никад не бих дошла у Београд, не бих упознала свог супруга и не бих родила две девојчице. Када вам се деси нешто, обично се питамо, зашто нам се десило то што нам се десило и како ја могу да променим ситуацију или како да је прихватим, објашњава Сања Телебак.
Дубоко промишљање, односно прихватања и пригрљивање проблема, као и начин на који приступамо и реагујемо неком проблему је једна од техника како доћи до решења ситуације или проблема, речи су Сање Телебак.
-Најлепше ми је било међу књигама, међутим, оно што сам врло брзо као дете схватила јесте да нисам само волела да читам, већ и да причам са књигама и волим да стварам светове и да стварам потенцијална решења. Тај мој креативни ток је нагло прекинут доласком у Београд. У том тренутку ја нисам знала да сам избеглица, али су сви око мене знали и третирали ме тако, иако ја нисам ни знала шта то значи, др Вања Бокун Поповић.
Животне околности, одлазак из зоне комфора и долазак у другу средину, прилагођавање, нови почетак, довео је до тога да упадне у депресију. Излаз из ове ситуације пронашла је у библиотеци, у књигама.
-Ја сам ушла у књижару, опет је почео да се враћа тај леп осећај. Узела сам неку књигу о срећи, пригрлила је и осетила сам да се нешто у мом телу мења, осетила сам неки осећај среће, истакла је Поповићева.
Способност писане речи, да кроз одређену ритмику, поенту, значење, мења ритам даха и стање у коме сте, закључак је са књижевне вечери.
