Честитке Оркестру Стефана Младеновића ових дана стижу са свих страна. Наградом за најбољи оркестар на 62. Сабору трубача у Гучи, овај оркестар који наставља традицију легендарног састава Бакије Бакића, потврдио је високу репутацију и зацементирао статус Врања као престонице трубе.
Оркестар Стефана Младеновића је, по једногласној оцени жирија на овогодишњем Сабору трубача у Гучи, проглашен за најбољи у традиционално јакој конкуренцији састава из целе Србије.
Тиме су Врању обезбедили још један у дугом низу трофеја, зачетом пре тачно 40 година далеке 1963. године, када је на свом првом учешћу у Гучи, Бакија Бакић освојио титулу прве трубе сабора.
Од тада, готово да нема године да нам врањски музичари не донесу барем један трофеј из Драгачева.
– Спремали смо се два месеца, вежбали смо сваки дан, имали нон стоп пробе, али нам се исплатило.
Као и увек, ми смо сваке друге – треће године на врху – каже Стефан Младеновић.
Стефан, који је вођство оркестра наследио од оца Ненада, узео је на себе одговорност за припрему састава и аранжирање композиција.
– Свирали смо песму „Крај танана шадрвана“ и Стефанов чочек, који сам направио ја.
Ето, испало је екстра, то се свидело и публици и жирију – наводи Стефан.
Његов отац Ненад Младеновић каже да је током наступа на бини имао добар предосећај и да је био сигуран да им је успех гарантован.
– Само што смо одсвирали, ја сам по томе како смо ми, али и како су други свирали, знао да смо далеко бољи од свих.
Не да смо били два или три степеника бољи од других оркестара, већ смо били бољи за десет степеника – каже поносно Ненад и додаје да су му чланови жирија честитали и рекли да су одлуку донели једногласно.
Стрефану је ово трећи трофеј на Сабору у Гучи, што значи да је заслужио титулу мајстора трубе и то као један од најмлађих у историји овог фестивала.
Поред тога, Оркестар Стефана Младеновића може да се подичи достигнућем о којем сви други бендови могу само да сањају. Наиме, након Бакије Бакића, Милана Младеновића и Ненада Младеновића, Стефан је четврти по реду мајстор трубе у породици и оркестру у традицији дугој четири деценије.
