Отворена изложба „Трагом људске душе“ Бори у част -

Поводом великог јубилеја, 150 година од рођења једног од највећих имена српске књижевности, у Камерној сали Позоришта „Бора Станковић” свечано је отворена изложба под симболичним називом „Трагом људске душе”.Кроз пажљиво одабрану архивску грађу, изложба нуди јединствену прилику да се јавност упозна са дубљим слојевима Бориног живота и рада. Изложба садржи фотографије, оригинална документа и нека од најстаријих издања Бориних дела као и преводе његових дела на бројне стране језике.

Реч је о поставци коју су, захваљујући богатој породичној архиви приредили Томислав и Мирослава Симоновић заједно са својим синовима, Братиславом и Душаном, а У оеганизацији ЈУ Библиотека“Бора Станковић“ .

Велику подршку обележавању јубилеја Граду пружила је Република Србија, те се целокупно обележавање одвија под покровитељством председника Републике Александра Вучића. Присутнима се обратио и изложбу званично отворио министар културе у Влади РС Никола Селаковић, истичући да је Врање много више од места рођења Боре Станковића.

„Врање је простор његове непресушне инспирације, његовог духа и препознатљивог језика и зато је наша дужност да његову заоставштину баштинимо, чувамо и негујемо. Бора је био писац живота, али не као хроничар збивања већ као уметник који књижевним делима задире у скривене слојеве људске душе и дубоку подсвест. Његова проза није само Врање, обичаји, једна епоха и људи у њој. Његова књижевност је много више од тога. Његово стваралаштво је универзална драма људског срца разапетог између оног што јесте и оного што би могло бити. Можете ли да замислите српску књижевност без Боре Станковића? Не би то био само недостатак сведочанства о Врању и данима отоманског ропства на измаку. Био би то, могу слободно рећи, недостатак једне велике универзалне књижевности. Због свега тога, у великој књизи српске књижевности, име Боре Станковића има посебно, велико место. Нека нам његово дело буде путоказ да чувамо снагу речи и лепоту нашег језика, да чувамо капију српског југа, јер чувајући Станковића, у ствари чувамо своју културу и чувамо себе“, рекао је министар Селаковић и прогласио изложбу отвореном.

Министар културе Никола Селаковић, градоначелник Врања, др Слободан Миленковић, председница Скупштине Зорица Јовић, заменик градоначелника Милан Илић, аутор изложбе Томислав Симоновић.

Да је Град Врање заједно са градоначелником Врања др Слободаном Миленковићем увек умео да препозна активности из области културе, говори и вечерашња изложба. Обраћајући се присутнима, градоначелник, др Слободан Миленковић рекао је да је Бора Станковић, „несумњиво највећи међу нама“.

“Откривши врањску душу, врањски мерак и калдрму, и учинивши их доступним свима, отворио је врата до тада сасвим непознатог света скромних и питомих Врањанаца, које је тако лепо и даровито приказао. Када говоримо о изложби, уживаћемо заиста у бројним фотографијама, документима, преводима, часописима и књигама, који ће приближити живот и рад Боре Станковића. Имајући у виду уникатност збирке, њен значај и утицај на ново учење о Бори и његовом животу, утолико је већа и њена изузетност. Велику захвалност дугујемо породици Симоновић на несебичном чину да са нама поделе Бору којег нисмо познавали. Сваки запис, свака фотографија, сваки документ, оставиће у нама печат новог знања о великом књижевном ауторитету чије писање чувамо и баштинимо“, истакао је градоначелник.

Изложба „Трагом људске душе“ је уствари приближавање књижевном делу Боре Станковића, његовом животу и на неки начин осветљавање његовог унутрашњег живота и унутрашњи немир који је трајао целог живота. Од рођења, а нарочито од доласка из логора у Дервенти. Реч је о експонатима који се први пут приказују јавности, речи су аутора Томислава Симоновића.

Обраћајући се присутнима, Симоновић је рекао да је изложба покушај да се наслути „човек, распет између жеље и забране, традиције и немира, љубави и бола“.

„Изложба је осмишљена као пут кроз живот и стваралаштво Боре Станковића, од његових биографских почетака и школовања, преко тешких ратних година, интернације и повратка у Београд. Кроз документа која сведоче о његовој борби за егзистенцију, кроз молбе, обраћања институцијама и решењима која су стизала споро или никако, па све до позоришног живота. Кроз плакате, фотографије и трајање његовог дела на сцени. Ова је изложба чин сећања, али и чин враћања. Враћања вредности које трају“, рекао је Симоновић.