Др Слободан Миленковић градоначелник Врања вечерас је свечано отворио пете ,,Борине књижевне дане“. На отварању у камерној сали Позоришта ,,Бора Станковић“ представљен је роман „Пакрац“ Владана Матијевића а манифестација ће бити настављена сутра .
Сваког марта се са посебним пијететом подсећамо нашег Боре, који се последњег дана марта те 1876. године родио баш у нашем Врању, на раскрсници путева, култура и менталитета, рекао је отварајући манифестацију градоначелник Врања др Слободан Миленковић..
– И управо та разноликост која се преплитала у малој, и душом надахнутој варошици, била је инспирација и основа за његов књижевни опус.
Опус којим је прославио свој родни град и своје суграђане, у који је сместио и своју баба Злату, своје комшијске дечачке љубави и снове, као и судбине малих људи патријархалног Врања, сврстао га је у ред реалиста, али и зачетника модерне у Србији.
И као такав, без сумње, оставио је велики траг у српској књижевности, као и утицај на млађе генерације писаца – истакао је Миленковић.
Као својеврсни ексклузивитет на свечаном отварању, представљена је дописница коју је Бора Станковић потписао и упутио својим пријатељима у Ћуприју 1909. године.
– У једном шаљивом тону, Бора се обраћа својим пријатељима и полемише на тему боемства. За нас је то јако битно, с обзиром на то да је Бора Станковић и даље у фокусу културне јавности, али и наше културне политике – рекао је директор Библиотеке „Бора Станковић“ Зоран Најдић.
Након свечаног отварања, врањској публици је представљен роман „Пакрац“ Владана Матијевића, овенчан наградом „Београдски победник“ за најбољи роман прошле године.
Поред аутора, о књизи и стваралаштву Владана Матијевића је говорио и Предраг Петровић, књижевни критичар, теоретичар књижевности и есејист.
У мојој прози, у овом, али и претходних осам романа и две збирке прича, реч је о овом времену, о људима и њиховим проблемима. Понекад о радостима, али углавном се ради о тешким стварима – рекао је аутор.
Време у којем се дешава радња књиге је омеђено ратним дешавањима у хрватском граду Пакрацу 1991. године, али се главнина радње одвија у данашњем Београду.
У Врању је све подређено Бори, а таквих градова је мало, примећује Матијевић.
– Када одем у Сремске Карловце, тамо је све подрђено Бранку Радичевићу, у Требиње Јовану Дучићу, а увек када дођем овде, град доживљавам као Борино Врање – казао је писац.
Сутра, друге вечери „Бориних књижевних дана“, биће представљен роман „Кољка и Сашењка“, драмског писца, приповедача и романсијера Угљеше Шајтинца.
