Свештеник Синиша Пиљановић обележио је 15 година свештеничке службе. Иако је, по потреби службовања, отишао из врањске епархије и дан данас Врањанци га памте као некога чија је рука увек била испружена за помоћ, која не изостаје ни откако свештеничку дужност обавља у Нишу, па често себе назива “амбасадором Врањанаца у Нишу.“

Свештеник Синиша Пиљановић рођен је 12. новембра 1985. године у месту Власеница недалеко од Зворника, код границе са Републиком Србијом. Без оца је остао већ са 8 месеци, тако да одраста са мајком, која му је била узор у свему, а понајвише у хришћанској вери. Још као дете одлазио је редовно на богослужења у оближњу цркву и одрастао у хришћанском животу. Због породичних и ратних околности у Босни и Херцеговини крштен је тек 1997. године у Атини, у Грчкој, где је похађао камп за децу цркве и, како каже, тада је и добио призив за свештенички позив. Касније, од 2002. године, је и сам био вероучитељ и водич великом броју деце која су одлазила у ове кампове, где је до данас, захваљујући доброти грчког народа и свештенику Теодору Јоргоу и оцу Нифону у грчким црквеним камповима летовало преко 10 хиљада српске деце.

Средњу економско-трговинску школу Пиљановић је завршио у Босни и Херцеговини, а Богословски факултет Светог Василија Острошког у Хочи.

У црквеним хоровима певао је још као основац, а прво усавршавање црквеног појања стекао у манастиру Тврдош, поред блаженопочившег владике Атанасија Јевтића и владике Григорија. Често је одлазио на послушање, а био и стипендиста манастира Острог по благослову митрополита Амфилохија.

У Врање долази након завршеног факултета, где заснива породицу и ступа у свештеничку службу у врањској епархији.

-Једна од највећих награда, ако не и највећа, коју Господ може човеку да дарује за време свог овоземаљског живота јесте примити свештенички чин, тј. вршити свештеничку службу. Осим што је велики дар од Господа, јесте и посебна радост и сматрам да све што човек у животу ради овде на земљи, а посебно ми свештеници, треба да то радимо, односно да вршимо своју службу са великом љубављу, и према Богу и ближњима, и свакоме човеку, јер сви знамо да је љубав основа свих осталих хришћанских врлина, у којима треба да узраста сваки хришћанин, сваки православац, а посебно свештеник, и да он у тим врлинама и добрим делима буде узор и пример и другим људима, каже свештеник Синиша Пиљановић.

Свештеник Синиша Пиљановић службовао је у Врању дванаест година. Овде је, како каже, осетио посебну топлину, као да се налази у својој домовини. Након што се оженио супругом Мајом, у браку добија ћерку Василију и сина Милана. На жалост,  сплетом трагичних околности, син и супруга су погинули 2015. године.

Пиљановић је обављао дужност секретара епископа врањског, затим дужност секретара Епархијског управног одбора, рачуно-испитача Епархијског управног одбора, секретара Црквеног суда и старешине Саборног храма Свете тројице у Врању. Био је и духовник Свеправославног центра Преподобни Јустин ћелијски и врањски, редовни члан Светосавског одбора за обележавање Светосавске недеље и градског Одбора за очување споменика културе. Учествовао је у оснивању верске службе у Војсци Србије и остварио изузетну сарадњу са свим институцијама, како у Врању,  тако и у Србији.

Учествовао је у свим већим пројектима епархије врањске, у организацији манифестација, научних скупова, обнови и изградњи цркава и манастира, посебно манастира Свети Прохор и Свети Никола, оснивању Свеправославног друштва Преподобни Јустин ћелијски и врањски, повезивању Митрополије белгородске са нишким универзитетом, Педагошким факултетом и Гимназијом, као и неговању и очувању културе сећања, кроз бројне емисије у сарадњи са РТВ Врање. 

Учествовао је у бројним хуманитарним акцијама, као што су обнова и изградња и куповина кућа за вишедетне и социјално угрожене породице, хуманитарни концерти, акције помоћи деци и старијима на Одељењима врањске болнице, радио је и са штићеницима Казнено-поправног завода.

-Свештенички позив, осим што је дар, и велики је крст, односно једна веома одговорна и сложена дужност, са великим бројем искушења, са којима се сусреће и сваки човек, али оно што свештеник у својој служби доживљава за и око Светог престола када служи Свету литургију, то је неисцрпни извор духовности и благодати Божије и обистињавање оних речи да све што је човеку немогуће, Богу је могуће, што се показало и пројавило безброј пута, како у мојој свештеничкој служби, тако и у личном, односно приватном животу. Свештеничка служба је, пре свега, једна света дужност и све оно што ми православни хришћани исповедамо у Симболу вере – да је црква једна, света, саборна и апостолска, то свештеник и доживљава, тј. ја сам доживљавао у сваком сусрету, контакту и било каквом добром делу са верујућим народом, додаје Пиљановић.

Свештеник Синиша Пиљановић тренутно је парохијски свештеник у месту Азбресница, недалеко од Ниша. Иако је, по потреби службовања, отишао из Врања, како каже – Врање из срца није никада, тако да и дан данас одржава контакте са верницима и пријатељима, сусреће се са студентима из Врања који одлазе у Ниш на студије, помаже колико може, као и суграђанима којима је потребна помоћ када одлазе у неку здравствену установу, и често себе назива “амбасадором Врањанаца у Нишу“. Како каже, свештеничка служба и јесте позив за нераскидиву духовну повезаност међу људима.