Јутрос у 04.06 часова на северној хемисфери почело је пролеће, док је у исто време за становнике на јужној Земљиној полулопти почела јесен.Уочи почетка пролећа, помера се и сат на летње рачунање времена. Прелазак на летње рачунање времена догодиће се у ноћи са суботе, 30. марта, на недељу, 31. марта, када се казаљка помера за један сат унапред.

На дан почетка пролећа Сунце у Београду је изашло у 05.40, а заћи ће у 17.50, што значи да ће обданица трајати 12 часова и 10 минута, а ноћ 11 сати и 50 минута. На дан пролећне равнодневице обданица и ноћ нису једнаке дужине, јер Земљина атмосфера привидно уздиже Сунце изнад хоризонта, напомињу из Астрономског друштва “Руђер Бошковић“.

 Постоје различите дефиниције пролећа, али локална употреба појма варира у складу с локалном климом, културама и обичајима. По конвенцији, на северној полулопти траје део марта, цео април, мај и део јуна, а на јужној полулопти део септембра, цео октобар, новембар и део децембра. Када је на северној хемисфери пролеће, на јужној хемисфери је јесен и обрнуто.

На први дан пролећа, обданица и ноћ трају једнако, око дванаест сати. Како време одмиче од равнодневице,  дужина обданице се повећава, а дужина ноћи смањује.

Током раног пролећа, Земљина оса повећава свој нагиб у односу на Сунце, а дужина дневне светлости се брзо повећава за релевантну хемисферу. Хемисфера почиње значајно да се загрева, што доводи до „пролећног“ новог раста биљака. Многе цветнице цветају у ово доба године, у дугом низу, понекад почевши када је снег још увек на тлу и наставља се у рано лето.  Многа умерена подручја имају суво пролеће, а влажну јесен, што доноси цветање у овој сезони, више у складу са потребом за водом, као и топлотом. 

Први дан пролећа у нашој држави доноси и велику опасност од мраза. Јутро је у готово свим крајевима Србије било ведро, а небо без облака са температуром од -3 степена.

Уколико занемаримо минусну температуру, оно што дефинитивно симболизује пролеће је препород, подмлађивање, обнова, васкрсење и поновни раст.