У сали Позоришта „Бора Станковић“ у суботу су свечано отворени 43. по реду Борини позоришни дани. Од ове године, фестивал има међународни карактер, а награде ће доделити међународни жири.
Фестивал је отворио градоначелник Врања Слободан Миленковић који је подсетио да се од оснивања „Бориних позоришних дана“ далеке 1979. године, много тога променило.
Фестивал је осмишљен као смотра која окупља ансамбле аматерских позоришта са подручја читаве Југославије, док се данас, Борини позоришни дани се одвијају са фестивалским репертоаром и пратећим слоганом који се баве актуелним темама са којима се суочавамо.
Од ове године, промењен је и концепт, те су Борини позоришни дани постали међународни фестивал, са међународним жиријем и квалитетном селекцијом, истакао је Миленковић.
– И то је још једна од одредница која ће наш, већ високо позиционирни фестивал, подићи за још једну лествицу више на позоришној сцени Србије.
Са новом, међународном селекцијом, много ће добити не само позориште и позоришна публика, већ и сам град. Биће ту уметници који ће, верујем, отићи из нашег града задовољни, који ће наставити да промовишу наш фестивал, позориште и наш град – рекао је градоначелник на отварању Бориних позоришних дана.
Такмичарски део фестивала који се ове године одвија под слоганом „Позориште у трауматизованом друштву“, почео је представом „Код вечите славине“, рађеној у копродукцији Српског народног позоришта и Центра за развој визуелне културе из Новог Сада.
Комад је режирала Соња Петровић која потписује и „Ко је убио Џенис Џоплин“, најбољу представу на прошлогодишњим „Бориним позоришним данима“.
Комад је рађен по тексту Момчила Настасијевића, а одликују га необичан језик, неуобичајен ток радње, фолклорни мотиви и извођење музике уживо.
– Ја играм Рапу и Романа, то су отац и син. Отац је правио неке грехове због којих је син после патио.
Суштински је представа о томе, о прагреху и идеји како неке генерације наслеђују неко бреме које су оставили преци – каже глумац Стефан Вукић.
Вечерас је на репертоару „Бориних позоришпних дана“ Шекспиров „Ричард III“ Новосадског позоришта „Ујвидеки синхаз“, у режији Дејана Пројковског.